VISOKA ZDRAVSTVENO-SANITARNA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA ʺVISANʺ
SEMINARSKI RAD
RADIOLOŠKA ZAŠTITA
TEMA
Somatska oštećenja kože uzrokovana
jonizujućim zračenjem
Profesor: Student:
dr spec. radiolog Svetlana Banović Luka Baranac 27-2014
BEOGRAD 2016 godine
2
SADRŽAJ
1. Uvod
Jonizujuce zracenje .....................................................................................................................................3
1.1. Otkrice jonizujuceg zracenja .....................................................................................................3
1.2. Izvori jonizujuceg zracenja...................................................................................................... 6
2. Uticaj jonizujuceg zracenja na zdravlje coveka........................................................................................ 7
2.1. Uvod............................................................................................................................................ 7
2.2. Somatska ostecenja .....................................................................................................................7
2.3. Efekti izazvani zracenjem iz spoljasnjeg izvora......................................................................... 8
3. Zakljucak................................................................................................................................................ 12
4. Literatura ................................................................................................................................................14
4
Emisiju beta cestice prati zracenje energije, pa novonastalo jezgro ostaje sa manjom energijom, a
to vodi ka manjoj masi ( po Ajnstajnovoj relaciji za energiju i masu). Eksperimenti pokazuju da na ovaj
nacin nastali elektron ostaje u jezgru veoma kratko , on vrlo brzo, gotovo odmah, bude izbacen kao beta
cestica. Beta cestice imaju velike brzine koje se priblizavaju brzini svetlosti. Eksperimentalna ispitivanja
energija beta cestica sa jednog radioaktivnog tela pokazala su da u beta zracenju postoje dve komponente.
Jedna komponenta pokazuje diskretnu strukturu(ima linijski spektar), a druga ne (ima kontinualan
spektar). Ustanovljeno je da linijski spektar beta zraka police od sekundarne emisije elektrona. Naime,
jezgra prilikom radioaktivne transformacije emituju i gama zrake. Gama zraci prolazeci kroz elektronski
omotac mogu da stupe u interakciju sa elektronima i da ih izbace iz svojih putanja. Posto gama zraci pri
radioaktivnim transformacijama imaju veliku energiju, onda i ovakvi sekundarni elektroni po svojim
energijama odgovaraju beta cesticama koje poticu iz jezgra. Mehanizam opisane emisije sekundarnih
elektrona daje prednost nekim energijama, pa se zato javlja diskretna struktura raspodele energija beta
cestica nastalih na ovaj nacin. Beta cestice koje poticu iz jezgra imaju kontinualanu raspodelu
energija.Spektar beta zraka se sastoji od kontinualnog spektra preko koga se superponira linijski spektar.
Teski radioaktivni elementi emituju ugiavnom negativne beta cestice. Medutim, vestacki radioaktivni
izotopi , koji se po svom rednom boju nalaze blize sredini periodnog sistema, pretezno emituju pozitivne
beta cestice (pozitrone). Gama zraci imaju prirodu elektromagnetnih talasa i ne skrecu pod dejstvom
elektricnog i magnetnog polja. Kvanti gama zraka imaju obicno velike energije (odnosno velike
frekvencije),pa spadaju u zrake veoma malih talasnih duzina. Gama zraci spadaju u veoma prodorno
zracenje koje prolazi i kroz nekoliko desetina centimetara teskih metala. Emisija gama zraka obicno ide
paralelno sa emisijom alfa i beta zraka. Usled emisije alfa ili beta cestice vrsi se energetsko preuredenje
jezgra, pa novonastalo jezgro moze ostati u ekscitovanom stanju i prolazeci u osnovno energetsko stanje
emitovati gama kvant. Ovakva emisija gama kvanta sledi dezintegraciju jezgra u veoma kratkom intervalu
vremena( 10"13 - 10~16s).Spektri gama zraka imaju izrazitu diskretnu strukturu i sastoje se od jedne ili
vise linija. Energija gama kvanta sa prirodnih radioaktivnih tela krece se do 2,62 MeV. Pri svakoj emisiji
gama kvanta obavezno vazi zakon o odrzanju ukupne energije. Energija emitovanog gama kvanta je uvek
jednaka razlici ukupnih energija jezgra pre i posle emisije.
Kod gasnih cevi unutrasnji pritisak gasa iznosi oko 0,001mbar, a razlika potencijala izmedu
katode K i antikatode A je obicno reda 30000-50000 volti. Elektroni izbijeni iz katode, udarima
pozitivnih jona, zaustavljaju se na antikatodi, koja tada postaje izvor x-zraka. Katoda je obicno takvog
