1
Uvod
Budžet predstavlja jedan kompleksan dokument, čiji način sačinjavanja u mnogome utiče na
funkcionisanje čitave države i da se kroz politiku raspodele sredstava u njemu može postići
prosperitet u određenim sferama, dok njegova nepromišljena usmerenja mogu imati ogromne
posledice.
U ovom radu upoznaćemo se sa pojmom budžeta, sa nastankom budžeta, zatim sa budžetskim
načelima i funkcijama. Saznaćemo na koji način nastaje budžet, odnosno budžetsku procedure,
koja se sastoji od izrade, donošenja, izvođenja i kontrole budžeta. Deficit u budžetu dovodi do
stvaranja javnog duga čiji će pojam biti objašnjen u radu.
3
Teorija kompenzatornog budžeta kao glavni cilj postavlja punu zaposlenost u proizvodnoj sferi.
U periodima depresije ide se na povećanje nivoa tražnje do stepena kada agregatna tražnja
postigne nivo koji odgovara društvenom proizvodu koji bi se ostvario pri punoj zaposlenosti.
Budžet kao zakonski, ili u nekim slučajevima upravni, akt ima višestruke komponente, kako
političke, tako i ekonomske, pravne, administrativne i socijalne. Svaka od ovih komponenti ima
neke funkcije od značaja za funkcionisanje države i društva. Politička funkcija ogleda se u
načinu donošenja budžeta i njegovom uticaju na sve segmente života. Pošto, po pravilu, budžet
u parlamentarnoj demokratiji donosi predstavničko telo, on neminovno osim ciljeva narodnog
dobra i blagostanja sadrži i instrumente, manje ili više prikrivene, koji omogućuju ostanak na
vlasti političkih partija koje čine vladu i predstavničko telo.
1.1.
Funkcije budžeta
Ekonomska funkcija ogleda se u instrumentima koje država u budžetskom periodu planira
koristiti za upravljanje ekonomskim tokovima. Ti instrumenti sadržani su i vidljivi u strukturi
budžetskih prihoda i rashoda. Ova funkcija prepoznaje se u odnosu budžetskih sredstava
namenjenih potrošnji i dela budžeta namenjenog investicijama.
Redistributivna funkcija ostvaruje se struktuisanjem prihoda i rashoda tako da se postigne
pravedna raspodela i prespodela društvenog proizvoda. Naime, javni prihodi rezultat su
prvenstveno poreske politike kojom se utiče na raspodelu dohotka između pojedinih segmenata
društva, a javnim rashodima se može uticati na podsticaje pojedinim privrednim granama i na
podršku socijalno ugroženim delovima društva.
Finansijska funkcija posledica je sklada (ili nesklada) obima prihodovne i rashodovne strane
budžeta. Naime, već prilikom planiranja budžeta može doći do nesklada između realnih prihoda
i realnih potreba države. Nesklad se najčešće ogleda u manjku prihoda u odnosu na rashode, tj.
pojavom budžetskog deficita koji se pokriva smanjenjem rashoda ili zaduženjem države na
finansijskom tržištu, zavisno od ekonomske politike države. Do manjka prihoda može doći i
tokom budžetskog perioda. Druga situacija je budžetski suficit, kada tokom budžetske godine
dođe do viška prihoda u odnosu na rashode. Ove situacije se rešavaju rebalansom budžeta, u
pravilu mehanizmima fiskalne politike.
Kontrolna funkcija ogleda se u kontroli i nadzoru predstavničkog tela (parlamenta) nad
izvršnom vlašću (vladom). Naime, izvršenje budžeta je u nadležnosti vlade neke države. Vlada
je obavezna da u regularnim vremenskim periodima (obično svaka tri meseca) izvesti parlament
o ostvarenim budžetskim prihodima i rashodima. U slučajevima kada se procenjuje da se budžet
neće moći izvršiti u planiranom okviru prihoda i rashoda, vlada predlaže da se izvrše korekcije,
kako u visini, tako i u strukturi budžeta. Ta korekcija predstavlja novi budžet države i poznata je
kao rebalans budžeta.
4
4
Grgić, R., Menadžment javnih finansija, Panevropski Univerzitet Apeiron, Banja Luka, 2010., str. 82
