Гимназија Лазаревац
Матурски рад из историје
Тема:
Религија старих Египћана
Ментор: Ученик:
Весна Тодосијевић, професор Никола Тодоровић IV
3
Лазаревац, мај 2017.
САДРЖАЈ:
УВОД...........................................................................................................1
1. Пирамиде и фараони..............................................................................2
2. Египатски пантеон.................................................................................8
2.1. Главни богови Египта..............................................................9
3. Утицај на друге религије......................................................................15
ЗАКЉУЧАК...............................................................................................17
ЛИТЕРАТУРА...........................................................................................18
1. Пирамиде и фараони
Међу археолозима 19. века назив пионира египтологије заслужује и енглески
научник Вилијем Метју Флиндерс Петри који се од 1880. године бавио истраживањем
пирамида. Огромне грађевине у облику пирамида су настале у периоду владавине треће и
четврте династије фараона, што значи да је то било пре скоро четири и по хиљаде година.
Оне су представљале од најстаријих времена циљ путовања многих генерација путника и
изазвале дивљење и готово сујеверни страх својим огромним размерама и грубом
архитектуром.
О пирамидама се знало само толико, да су оне некада криле мумије моћних владара Египта.
О пирамидама су кружиле најразличитије мање – више фантастичне легенде и приче. То
што данас знамо много тога о пирамидама, треба да захвалимо стрпљивом и напорном раду
Петрија, који се 1880. године први пут нашао пред пирамидом у Гизеу. Услови у којима се
прихватио овог задатка, захтевали су велико самоодрицање. Петрије је располагао веома
оскудним финансијским средствима и није могао да унајми помоћнике и да изгради бараку
у којој би становао и мирно радио, већ се настанио у празној каменој гробници. Спавао је на
сламарици, јело је спремао на примусу на шпиритусу и забелешке је правио при чађавој
петролејки
1
.
Пирамида се развила из мастабе током 3. династије, када је настала потреба за
великим гробним местима. Постоји још један разлог који објашњава облик ових великих
споменика. Пирамида је грчки, а не египатски израз, извден из грчке речи за „ пшенични
колач“, који је имао пирамидални облик.
До сада су археолози избројали осамдесет пирамида, од којих је већина нађена у
фрагментарном стању, пошто су вековима служиле као неисцрпан извор грађевинског
материјала за околне фелахе. На западној страни Нила су их фараони подизали, у близини
најстарије престонице Египта Мемфиса, смештене на граници између Горњег и Доњег
Египта.
Микеринова пирамида
1
Зенон Косидовски, Кад је сунце било Бог, Агенција Тривић, Београд 2002., стр. 112-113
Три пирамиде су најпознатије, а то су: Кеопсова, Кефренова и Микерина пирамида.
Кеопсова пирамида је највећа од њих, висока је око 146 метара, а страна њеног квадратног
темеља износи преко 230 метара. Својом висином надмашује базилику св. Петра у Риму.
Састављена је од 2 300 000 камених блокова, од којих је сваки просечно тежак 6 000
килограма.
Кефренова пирамида
Херодот тврди да је пирамида грађена двадесет година и да је само за преношење
грађевинског материјала било упослено сто хиљада сељака, присилно довођених сваке
године у време тромесечног изливања Нила, када су престајали сви пољски радови. Тамо је
стално радило око четири хиљаде занатлија – зидара, клесара, вајара итд.
Испред пирамиде се и данас налази огромна сфинга, исклесана од каменог монолита. Она
потиче из периода владавине једног од Кеопсових наследника. Неограничену моћ
египатских владара требало је да представља фигура лава који лежи, са људским ликом,
који је био пун загонетне замишљености. Ова статуа оставља дубок утисак већ самом
својом величином, јер је висока 20 метара и дуга 73 метара.
Пирамиде у Гизи
Данас веома тужну слику представљају пирамиде које леже усред голе пустињске
равнице, због тога што су оштећене кречњачке или гранитне плоче које чине облогу
површине углавном су одваљене као грађевински материјал док су њихови остаци посивели
и изгубили своју глаткост под ударима пешчаних олуја. Како бисмо их видели у другачијем
окружењу потребно је да се пренесемо у доба њихове младости. Уз сваку пирамиду опасану
