Alkoholizam žena

“Dr Lazar Vrkatić“ Bulevar Oslobođenja br. 76,   21000 Novi Sad, tel: 021/472-7884; fax: 472-7885 

Studijski program –Bezbednost i kriminalistika

Alkoholizam žena

Seminarski rad

Mentor:                                                         Student:

Novi Sad,  2016

2

SADRŽAJ

1. Uvod...................................................................................................................... 3

2. Alkoholizam..........................................................................................................4

2.1 Faze alkoholizma..............................................................................................6

2.1.1 Faza umerenog pijenja...............................................................................6

2.1.2 Trening faza...............................................................................................6

2.1.3 Pretoksikomanska (predzavisna) faza........................................................6

2.1.4 Psihička zavisnost......................................................................................7

2.1.5 Toksikomanska (zavisna) faza...................................................................7

3. Alkoholizam žena..................................................................................................8

4. Karakteristike alkoholizmam kod žena.................................................................9

5. Uticaj alkohola  na žensko zdravlje.....................................................................10

6. Brak žena koje prekomerno konzumiraju alkohol...............................................11

7. Uticaj medija na pojavu alkoholizma kod žena...................................................11

8. Lečenje alkoholizma............................................................................................12

8.1 Faze lečenja.................................................................................................... 12

8.1.1 Dijagnostika............................................................................................. 13

8.1.2 Detoksikacija............................................................................................13

8.1.3 Lečenje želje za alkoholom......................................................................13

8.1.4  Blokada protiv alkohola..........................................................................13

8.1.5 Očuvanje rezultata....................................................................................14

9. Zaključak............................................................................................................. 15

10. Literatura...........................................................................................................16

4

2. Alkoholizam

Socijalna  patologija se u  najširem  smislu  može definisati kao  nauka  o  kompleksu  činjenica 

vezanih za poremećaje koji su socijalno uslovljeni, štetni, neprihvatljivi i nepoželjni. 

       U oblasti socijalne patologije spadaju:



socijalne bolesti (somatske, mentalne, i psiho-somatske)



sociopatije



toksikomanije



poroci      



agresije



socijalne dezorganizacije. 

Toksikomanija   kao   oblik   socijalne   patologije   predstavlja   stanje   periodične   ili   hronične 

intoksikacije izazvano potrebom osobe za nekom psihoaktivnom, toksičnom supstancom, kao i 

njenom   dužom   zloupotrebom.   Toksikomanija   može   dovesti   do   oštećenja   organizma   i   do 

fizičkog,   intelektualnog,   duhovnog   i   moralnog   propadanja   ličnosti   toksikomana.   Među 

najpoznatije toksikomanije spadaju: narkomanija, nikotinska zavisnost I alkoholizam. 

"

Alkohol" je reč arapskog porekla i izvorno glasi "al-kohlu" što znaci "vrlo fin prašak" dobijen 

iz vina, piva ili rakije. Otuda i veoma rasprostranjena pojava da ljudi piju, "uživaju u alkoholu" u 

raznim   situacijama,   iskazujući   time   povremeno   zadovoljstvo   i   raspoloženje,   a   u   drugim 

prilikama   smirivanje   nervoze,   tražeći   zaborav   i   utehu.   Ali,   to   nije   alkoholizam,   već   skoro 

uobičajena norma tolerantnog društvenog ponašanja. 

Alkoholizam

1

  predstavlja   društveni   fenomen,   odnosno   društvenopatološku   pojavu.   Svetska 

zdravstvena   organizacija   (SZO)   obrazovala   je   Potkomitet   za   problem   alkoholizma,   koji 

1951.godine   daje   definiciju   alkoholizma,   odnosno   hroničnog   alkoholičara.   Po   toj   definiciji 

1

Dr Milo Boškovič, 

Socijalna patologija,

 Pravni fakultet u Novom Sadu, Novi Sad, 2007. godina

5

hroničnim   alkoholičarima   se   smatraju   ljudi   koji   su   zbog   dugotrajne   i   prekomerne   upotrebe 

alkohola   postali   psihički   i   fizički   zavisni   od   njega,   što   je   dovelo   do   telesnih,   duševnih   i 

društveno-ekonomskih komplikacija. Neodređenost definicije SZO navelo je Jelineka (

Jellinek

), 

jednog od idejnih tvoraca navedene definicije, da klasifikuje određene forme alkoholizma. Da bi 

se određeno stanje označilo kao alkoholizmom trebalo bi da bude ispunjeno barem jedan od 

četiri kriterijuma:



Psihičku i fizičku zavisnot,



Progresiju somatskih, psihijatrijskih i neuroloških komplikacija, 



Gubitak kontrole nad konzumiranjem pića,



Nemogućnost apstinencije.   

Navedeni   činioci   su   i   danas   osnovni   klinički   kriterijumi   i   nalaze   se   u   svim   savremenim 

klasifikacijama.U   kliničkoj   upotrebi   definicija   glasi:   Alkoholizam   je   hronična,   progresivna 

bolest, recidivantnog karaktera, koju karakteriše želja za konzumiranje alkoholnih pića u cilju 

postizanja zadovoljstva. 

Prema psihoanalitičkom pristupu definicija glasi: Alkoholizam je način bežanja od realnosti i 

stvarnosti i sredstvo za zadovoljstva bez truda (dominacija principa zadovoljstva nad principom 

realiteta).

Danas postoji veliki broj definicija alkoholizma, ali sve više preovladava mišljenje da se ne može 

dati   jedna   primenljiva   definicija,   jer   je   alkoholizam   multifaktorijalno   uslovljen, 

multidimenziomanlni bioliško-psihosocijalni poremećaj koji nastaje na bazi mnogih interakcija 

između individualnih faktora (biološko-psiholoških) i faktora sredine (psiholoških, socijalnih, 

kulturnih, ekonomskih i dr.) koje je često teško identifikovati, odnosno utvrditi način i stepen 

njihove participacije u nastanku alkoholne bolesti. 

Deseta   međunarodna   klasifikacija   bolesti   (ICD-10,   1992.)   i   četvrta   američka   psihijatrijska 

klasifikacija (DSM-IV, 1994) o alkoholizmu i narkomaniji ne govore kao o bolestima zavisnosti, 

nego ove pojmove definišu kao mentalne poremećaje i poremećaja ponašanja koji su nastali zbog 

upotrebe (psihoaktivnih) supstanci.