Educons Univerzitet
Zaštita životne sredine
Seminarski rad iz biologije
Izumiranje vrsta
Bojana Pejić
Novi Sad, 12.2011.
Ljiljana Budakov
Ž 07/11
Sadržaj:
1. Uvod ………………………………………………………………………………………………………….3
1.1Primer……………………………………….…………………………………………………………….3
1.2Zaključak…………………………………………………………………………………………….……4
2. Izumiranje vrsta ……………………………….……………………………………………………………...5
2.1 Uzroci nestajanja………………………………………………………………………………………….5
2.2 Prekomerna eksploatacija, egzotične vrste i
bolesti………………………………………………………6
2.2.1 Prekomerna
eksploatacija............................................................................................................6
2.2.2 Egzotične vrste…………………………………………………………………………………6
2.2.2.1 Egzotične vrste na ostrvima…………………………………………………………..6
2.2.2.2 Egzotične vrste u vodenim sredinama……………………………...…….
…………..7
2.2.2.3 Sposobnost egzotičnih vrsta na invaziju…………………………...
…………………7
2.2.3 Patogeni……………………………………….………………………………………………..7
3. Masovna izumiranja…………………………………………………………………………………….…….8
3.1. Izumiranje krajem Devona………………………………………………………………………………8
3.2. Masovno izumiranje krajem Perma……………………………………………………………………...8
3.3. Izumiranje krajem Trijasa………………………………………………………………….…………….9
3.4. Izumiranje na prelazu Krede u Tercijar………………………………………………………………….9
3.5. Noviji događaji – nestanak pleistocenske megafaune……………………....
…………………………..10
3.6. Posledice masovnih izumiranja…………………………………………………………………………11
3.7. Najvažnije karakteristike i posledice masovnog
izumiranja……………………………………………11
2
1. Uvod
Biodiverzitet predstavlja raznovrsnost ekosistema, vrsta, konspecifičkih populacija i gena i
genotipova.
Biološki diverzitet se veoma naglo i brzo redukuje pod direktnim i indirektnim uticajem čoveka,
njegovom delatnošću i brojnošću. Ljudska populacija se tokom istorije naglom i ekstremnom
stopom povećavala.
Neminovno je da svi ljudi moraju negde živeti i jesti. Porast populacije je bio praćen migracijama
prvo u Aziju, Evropu, a kasnije i u Ameriku i Australiju. Nažalost, dolazak čoveka u nove sredine
je uslovio i razne negativne promene u biosferi, od nestanka velikog broja vrsta vertrebata (na
primer 2000 vrsta ptica na Pacifičkim ostrvima je iščezlo zbog preterane eksploatacije sredinskih
resursa), preko introdukcije predatora i bolesti, destrukcije staništa, sve do konačne redukcije
biodiverziteta. Smatra se da će, ako se sadašnji tempo destrukcije staništa i
redukcije biodiverziteta nastavi, novi vek i milenijum biti period šestog masovnog izumiranja
prouzrokovanog aktivnošcu jedne vrste,
Homo sapiens
. Utvrđeno je da je preko 50% recentnih
vrsta vertrebrata i 12,5% vrsta biljaka ugroženo.
Samo u periodu od 1600. do 1993. godine nestalo je 486 životinjskih i 600 biljnih vrsta. Većina
taksona je iščezla u područjima Severne Amerike, Kariba, Australije i Pacifičkih ostrva. Vrste
nestaju i sa drugih područja jer trenutno ne postoji stanište koje nije degradirano. Naime,
destrukcija sredine je prisutna u celom svetu. Recimo, utvrđeno je da je oko ⅓ svih američkih
biljnih i životinjskih vrsta ugroženo. Najviše su ugrožene slatkovodne dagnje, rečni rakovi,
vodozemci i slatkovodne ribe.
Drugo mesto na zemlji koje je u centru pažnje su tropske kišne šume. Ekosistemi ekstremno
bogati vrstama privlače paznju i impliciraju viši nivo brige. O visokom diverzitetu govori i
podatak da su na jednom drvetu u tropskoj kišnoj šumi registrovane 43 vrste iz 26 rodova
mrava, što odgovara broju celokupne faune mrava na 1 ha staništa u Borneu, što odgovara
celokupnom broju vrsta u Severnoj Americi. Osim daždevnjaka, afida i četinara, postoji gradijent
diverziteta sa najvećom frekvencijom u tropima. Inče, tropske šume, iako pokrivaju 7% ukupne
zemljine površine, sadrže najmanje ½ svih biljnih i životinjskih vrsta. Smatra se, da ako se
nastavi sa intezivnom degradacijom, tropske šume do 2040. god. neće postojati ili će biti
redukovane u malobrojne fragmente.
Zadatak evolucionih biologija je sagledavanje krize biodiverziteta. Zašto su biodiverziteti
značajni za čoveka?
Ekosistem planete zemlje ili biosfera predstavlja oslonac, podlogu života. Organizmi regulišu
sastav atmosfere fotosintezom i usvajanjem i oslobađanjem CO2. Efekat staklene bašte nam
upravo ukazuje da atmosferski sastav direktno utiče na klimu. Takođe, organske vrste aktivno
učestvuju u formiranju zemljišta i kontrolišu eroziju. Takođe, značajna je njihova uloga i u
recikliranju, kruženju materije i energije i obezbeđivanju hrane.
Ekonomska dobit biodiverziteta je takođe značajnan. Divlje vrste su značajni izvorni genetički
fond, neophodan za domestifikaciju (izvor divljih alela i materijal za veštačku selekciju), za
pravljenje fungicida, insekticida i lekova.
4
Takođe postoji moralna, estetska i kulturna dobit (Rajska ptica za narod Nove Gvineje, javor za
Kanadu…)
Primer 1.1: Uskršnje ostrvo
Uskršnje ostrvo je malo vulkansko ostrvo, veličine 130 km², udaljeno oko 3.700km zapadno od
Čilea i 3.900 km jugozapadno od Galapagosa. Ostrvo je jedno od najizolovanijih naseljenih
sredina. Sada se na ostrvu mogu videti stotine gigantskih statua težine do 85 tona i visine oko 11
metara.
Prvi evropljani su posetili ostrvo 1722. god. predvođeni danskim istrazivačem. Arheološki,
lingvistički i genetički podaci su ukazali da su nativni stanovnici bili Polinežani koji su se doselili
oko 400. god. p.n.e. Analizom sastava polena u sedimentima je utvrđeno da je u vreme prvih
doseljenika ostrvo bilo prekriveno šumom. Porast populacije je korelisana promenom sastava i
koncentracije polena. Tako je 600. god. nove ere nastupila velika redukcija polena, a sedimenti
stena koji datiraju iz 1400. god. ukazuju da su šume u tom periodu potpuno zamenjene travom i
papratima. Analizom ishrane stanovništva ostrva tokom istorije, utvrđeno je da su se prvi
doseljenici hranili delfinima i pticama. U periodu nestanka šume, nema ni kostiju delfina, zatim,
od 25 vrsta ptica koje su arheološki registrovane, potvrđeno je da je jedna vrsta potpuno iščezla a
12-15 vrsta su nestale sa ostrva.
Stanovnici Uskršnjeg ostrva su pored ishrane sa pticama, delfinima i ribama, počeli uzgajanje
slatkog krompira i banana, tako da su krčili šume. Drveće su koristili za izgradnju kanua za
ribolov, i za prenos kamenih statua. Takođe su se hranili i jajima ptica. Promene u sredini su
dovele do povećanja brojnosti glodara koji su se hranili, između ostalog i jajima ptica. Usled
bogatstva sredine i resursa, usledio je i rast populacije. Već posle 1000. god. od dolaska prvih
doseljenika, na ostrvu je bilo 7000 stanovnika.
Međutim, usled neracionalne eksploatacije prirodnih resursa, došlo je do destrukcije sredine,
nestanka šume, što je uslovilo niz posledica - od gubitka sirovina za pravljenje kanua, kolapsa
ribara, zaustavljanja produkcije statua, do sukoba između klanova i konačnog smanjenja
populacije za ⅓. Danas je ostrvo pusto, skoro sablasno, sa brojnim kamenim statuama.
1.2 Zaključak
1. Biodiverzitet se drastično redukuje usled direktnog i indirektnog uticaja čoveka.
2. Ugrožene vrste imaju visok rizik isčezavanja u kratkoročnoj dimenziji.
3. Primarni faktor u izumiranju vrsta je gubitak staništa, introdukcija vrsta, prekomerna
eksploatacija i zagađenje. Stohasticki demografski i sredinski faktori, katastrofični događaji i
genetički faktori takođe utiču na povećanje rizika od izumiranja malih populacija.
5
