1. Šta je to organizaciono ponasanje
Organizaciono ponasanje je naucna disciplina koja se bavi istrazivanjem ponasanja ljudi u
organizacijama da bi se,njegovim razumevanjem,predvidjanjem i usmeravanjem,
poboljsale organizacione performanse i povecalo zadovoljstvo clanova organizacije.
2. Koje vrste kompetencije i znanja mora da ima menadžer
Tri osnovne grupe
-tehnicke kompetencije se odnose na sposobnost menadzera da primene specijalizovana
znanja ili ekspertizu u odredjenoj oblasti tehnologije
-interpersonalne kompetencije se odnose na sposobnost menadzera da radi sa ljudima,da
slusa,da utice na ljude,da ih insprise,oblikuje njihovo ponasanje,vodi ih u
promenama,resava konflikte,oblikuje njihovu svest
-konceptualne kompetencije menadzera odnose se na njegovu mentalnu sposobnost da
analizira slozene situacije i donosi odluke u njima
3. Koje su organizacione discipline unutar organizacije i menadzmenta
Planiranje
-postavljanje ciljeva,definisanje aktivnosti,alokacija resursa,vremenska
dinamika
Organizovanje
-podela zadataka,delegiranje autoriteta,grupisanje jedinica,koordinacija
Vodjenje
-usmeravanje clanova ka pravilnom obavljanju aktivnost
Kontrola
-kontrola planiranih ciljeva,vremenskog roa i utvrdjivanje potrebnih korekcija
4. Šta je to ličnost
Licnost se najcesce definise kao jedinstvena kombinacija karakteristika osobe koja
proizilazi iz nacina na koji se pojedinac ponasa i stupa u interakcije sa drugima. Sve
definicije licnosti uvazavaju cinjenicu da je rec o jedinstvenom profilu ili kombinaciji
osobina koje izdvajaju licnost od ostalih u njenom okruzenju.
5. Koje su pet velikih dimenzija licnosti
Ekstravertnost-introvertnost-
stepen u kome je osoba drustvena,odnosno zadovoljna
odnosima sa drugim. Ekstravertni ili drustveni ili otvoreni ljudi su komunikativni i
prijateljski raspolozeni prema drugima. Introvertni,nedrustveni,zatvoreni ljudisu manje
skloni da stupaju u socijalne interakcije,manje uzivaju u uspostavljanju odnosa sa
drugima.
Prijatnost ili saglasnost-
ova dimenzija licnosti je u ekstremima;s jedne strane su
kooperativnost,toplina,poverenje,a sa druge antagonizam,hladnoca,nepoverenje
Savesnost-
ova dimenzija ima na jednom polu pouzdanost i poverljivost,a na drugom
nepouzdanost i nepoverljivost. Ona pokazuje stepen u kojem je pojedinac
pazljiv,skrupulozan i istrajan. Takve osobe imaju visok stepen organizovanosti,temeljne
su, uredne i samodisciplinovane. S druge strane,osobe sa niskim nivoom savesnosti
obicno nemaju osecaj za pravac aktivnosti i samokontrolu. One su impulsivne,bezbrizne i
cesto neefikasne u organizaciji
Emocionalna stabilnost,prilagodjenost ili neuroticnost-
ova dimenzija ima na jednom
polu emocionalnu stabilnost,sigurnost i smirenost dok su na drugom
nervoza,nesigurnost,depresija. Prilagodjeni ili emocionalno stabilni ljudi su
smireni,stabilni,opusteni i osecaju se bezbedno. Oni su na poslu cesto efikasni. Na drugoj
strani,osobe koje imaju nisku emocijalnu stabilnost i prilagodjenost a visoku neuroticnost
bice nervozni,nepoverljivi nesigurni i cesto zbunjeni,pa nije cudno sto ce na poslu biti
neefikasni.
Otvorenost
-ova dimenzija licnosti sa jedne strane ima osobine kao sto su
kreativnost,originalnost,radoznalost,otvorenost za nova
iskustva,mastovitost,nekonvencionalnost i sklonost riziku. Na drugom kraju dimenzije se
nalaze: zatvorenost,konvencionalnost,konzervatizam,nemastovitost,averziju prema riziku
6. Koji su osnovni kriterijumi razlikovanja licnosti u modelu MBTI
Ekstravertnost-introvertnost-
ekstravertne osobe ce uvek biti orijentisane ka spoljnom
svetu,ljudima i objektima, a introvertne osobe ka unutrasnjem svetu ideja i osecanja
Misljenje-osecanje-
ova dimenzija pokazuje kako osoba donosi odluke i procenjuje druge
ljude ili situacije. Mislioci to rade na osnovu razuma i logike,a osecajne osobe oslanjaju se
na subjektivnost,intuiciju,emocije prilikom odlucivanja.
Razum-intuicija-
ova dimenzija pokazuje na koji nacin licnost skuplja informacije i
spoznajesvet oko sebe. Razumna osoba obraca paznju na detelje,specificna je i objektivna
dok intuitivna osoba nastoji da pronikne odmah u sustini,da sagleda veliku sliku i oslanja
se na svoju subjektivnost
Prosudjivanje-posmatranje-
ova dimenzija pokazuje nacin na koji se licnost odnosi
prema spoljnom svetu. Prosudjivac ce uvek biti strukturisan i organizovan,nastojeci da
resi situaciju dok ce posmatrac biti fleksibilniji,spontaniji i otvoren za nove informacije
7. Sta je to lokus kontrole i kako utice na ponasanje pojedinca u organizaciji
Lokus kontrole je stepen do koga covek veruje da moze da kontrolise sopstvenu sudbinu.
Eksterni lokus kontrole – sve je u rukama drugih i sudbine - manje zadovoljstvo poslom,
veće odsustavovanje sa posla, manja posvećenost poslu, veća sklonost prihvatanju
naredjenja
Interni lokus kontrole – sve je u mojim rukama - veće zadovoljstvo poslom, manje
odsustvovanje sa posla, bolje za složene poslove
-
Bracno stanje
Oženjeni / udate su više zadovoljni poslom
Oženjeni / udate manje odsustvuju sa posla i ređe odlaze
-
Radni staz
Pozitivno utiče na produktivnost
Pozitivno utiče na zadovoljstvo poslom
12. Sta je to percepcija
Percepcija se definise kao proces senzacije,organizacije i interpretacije stimulansa sa
ciljem da se odredi njihovo znacenje
13. Kako tece proces percepcije
Senzacija kao prva faza procesa percepcije podrazumeva konfrontaciju sa stimulansima i
njihovo registrovanje.
Druga faza percepcije jeste organizacija stimulansa. Ljudi retko interpretiraju stimulanse
izdvojene to cine u grupama i zato je neophodno da pre toga stimulansi budu
grupisani,organizovani ili povezani.
-
Blizina stimulansi koji su blizu jedni drugima grupisu se zajedno i interpretiraju kao
celina
-
Slicnost stimulansi slicni jedni drugima bice grupisani zajedno
-
Zatvaranje ljudi imaju tendenciju da organizuju stimulanse tako da oni cine celinu ili
konzistentnu formu
-
Figura i pozadina stimulansi se tako organizuju da se uvek odvoji figura od pozadine.
Treci deo procesa percepcije predstavlja davanje znacaja uocenom stimulansu u procesu
interpretacije. Stimulans sam po sebi ne znaci nista i ne moze proizvesti efekat po
ponasanje ljudi.
14. Sta su interni faktori percepcije
Interni faktori se odnose na samog coveka. Percepcija i razumevanje spoljnog sveta u
velikoj meri zavise od samog coveka, od njegovog prethodnog znanja i iskustva,motiva i
interesa.
15. Sta je to interpretativna sema,kako nastaje i kako utice na ponasanje
Znanje koje covek vec poseduje o odredjenim vrstama stimulansa je sistematizovano i
organizovano u kognitivnim strukturama ljudi koje se zove interpretativne seme. Osnovna
funkcija interpretativnih sema jeste da olaksaju i ubrzaju proces interpretacije spoljnih
stimulansa.
Interpretativna sema utice na percepciju tako sto pruza vec pripremljena znacenja
spoljnim stimulansima tako da je posmatrac oslobodjen obaveze da svaki spoljni
stimulans posebno analizira i pridaje mu na znacaju.
