Pojam, vrtse i sadržina presude
Seminarski rad
1
1. UVOD
Parnični postupak se okončava odlukom suda. Sud donosi odlike u obliku
presude ili u obliku rešenja. Presuda je najvažnija sudska odluka kojom se rešava
predmet parničnog spora.
Kada sud odlučuje o tužbenom zahtevu u meritumu, tada donosi presudu i ona
predstavlja konačnu odluku jer se njome završava proces pružanja pravne zaštite u
prvostepenom postupku, zapravo, ona predstavlja nesumnjivo rešenje jednog
građanskog spora. Presuda kao sudski akt sadrži i odgovor na pitanje da li je
stranka osnovano zatražila pružanje pravne zaštite.
Razlikuju se različite vrste presuda, s obzirom na različite kriterijume koji se
koriste prilikom klasifikacije o kojima sam detaljnije pisala u daljem tekstu.
2. POJAM PRESUDE
“Presuda je pojedinačni sudski akt kojim sud odlučuje o osnovanosti
tužbenog zahteva.”
1
Sudija sudi na osnovu izvedenih dokaza i on nikad ne
dosuđuje ono što stranka nije tražila, dakle. drži se tužbenog zahteva. Presuda se
donosi posle raspravljanja i dokazivanja. Pre nego što donese odluku, sudija je
dužan da utvrdi činjenično stanje, odnosno činjenice za koje sud smatra da su važne
za primenu prava radi donošenja odlike i one predstavljaju
praemissae minor
u
sudskoj odluci.
Praemissae maior
je sadržaj pravne norme koju treba primeniti na
utvrđeno činjenično stanje tj. primena materijalnog prava. Rezultat ovog sudskog
silogizma odnosno zaključak suda je
conclusion
i on daje odgovor na pitanje da li
je tužbeni zahtev osnovan ili ne.
Zadatak suda je da, na osnovu činjenica koje su utvrđene u sudskom postupku ,
izvede zaključak o tome na koji način treba da reguliše određeni sporni pravni
odnos izmedju stranaka.
Presuda mora da sadrži: uvod, izreku i obrazloženje koju potpisuje sudija
pojedinica ili predsednik veća.
Kao sudska odluka, mora biti pismeno izrađena jer je ona samo tako dostupna
strankama i zainteresovanim licima za analiziranje njene sadržine i ispitivanje
njene ispravnosti. Pismenom izradom se utvrdjuje i sadržina presude i obezbeđuje
1
Prof. dr Borivoje Poznić, Prof. dr Vesna Rakić-Vodinelić, Građansko procesno pravo, Beograd, 2010.
Pojam, vrtse i sadržina presude
Seminarski rad
2
trag o njenom postojanju u vremenu. Obaveza pismene izrade presude postoji zbog
toga da bi stranke znale argumentaciju i mogle da odlučile, na osnovu te
argumentacije, hoce li izjavljivati pravne lekove ili ne.
Presuda se donosi odmah po zaključenju glavne rasprave koju objavljuje
predsednik veća tako što naglas čita izreku I ukratko saopštava razloge,a izrađuje se
u roku od 8 dana, a izuzetno u roku od 15 dana.
Postoji više vrsta presuda I njihova podela može se izvršiti po više osnova I
kriterijuma.
3. VRSTE PRESUDE
U literature procesnog prava postoje mnogobrojni kriterijumi za klasifikaciju
presuda.
Presude možemo klasifikovati s obzirom na sadržaj pravne žaštite koja se pruža,
zatim, s obzirom na postupak koji prethodio donošenju presude I s obzirom na deo
zahteva o kome se odlučuje.
Najviše se koristi klasifikiacija s obzirom na deo zahteva i kome se odlučuje.
“ 1. S obzirom na sadržaj pravne zaštite koje se pruža, presude se dele na:
1. Kondemnatorne (osuđujuće)
2. Deklarativne (uvrđujuće)
3. Konstitutivne (preobražajne)
2. S obzirom na deo zahteva o kome se odlučuje, presude se dele na:
1. Potpune
2. Delimične
3. Dopunske
4. Međupresude
3. S obzirom na postupak koji je prethodio donošenju presude, presude se dele
na:
1. Kontradiktorne
2. Presude na osnovu priznanja
3. Presude na osnovu odricanja
4. Presude zbog propuštanja
5. Presude zbog izostanka
6. Presude bez odrđavanja raprave “
2
2
Prof. dr Aleksandar Radovanov, Građansko procesno pravo, Pravni fakultet za privredu I pravosuđe, Univerzitet
Privredna akademija, treće izmenjeno I dopunjeno izdanje, Novi Sad, 2012.
Pojam, vrtse i sadržina presude
Seminarski rad
4
Deklarativnom ( utvrđujućom) presudom
se utvrđuje - deklariše postojanje ili
nepostojanje jednog prava ili istinitost ili neistinitost jedne isprave.
Ova presuda se donosi povodom deklarativne tužbe. Za razliku od kostitutivne
presude, deklarativna presuda ne stvara nikakvu promenu u spornom materijalno
pravnom odnosu. Svaka presuda kojom se odbija tužbeni zahtev je deklarativna.
Ova presuda nije podobna za prinudno izvršenje.
Konstitutivnom (preobražajnom) presudom
sud usvaja zahtev za zasnivanje,
promenu ili prestanak jednog pravnog odnosa. Njome je izrečena pravna promena
koja nastupa pravosnažnošću.
Njome se vrši promena jednog prava. Ta promena nastaje u vreme nastanka
pravosnažnosti presude i ima dejstvo za ubuduće,
pro futuro, (ex nunc)
kao, na
primer, kod razvoda braka. Izuzetno konstitutivna presuda ima retroaktivno
dejstvo,
ex tunc
, kada se poništava neki pravni posao i tada se smatra kao da pravni
posao nije ni postojao.
Ove presude nisu podobne za prinudno izvršenje.
3.2. Podela presuda s obzirom na deo zahteva o kome se
odlučuje
U ovu grupu presuda spadaju potpune, delimične, dopunske I međupreude.
Potpunom presudom
sud meritorno odlučuje o svim zahtevima iznetim u tužbi.
Za ovu presudu se veoma često koristi termin „konačna presuda“.
To je presuda
kojom se parnični postupak okončava u određenom stepenu suđenja ili uopšte, i
nema više ničeg što je preostalo za odlučivanje u tom stepenu. Konačnost presude
razlikuje se od pravnosnažnosti. Konačna je recimo, presuda prvostepenog suda
protiv koje još uvek teče rok za žalbu ako je njom odlučeno o visini tužbenog
zahteva, ali ona nije pravnosnažna. „Sud je dužan da jednom presudom odluči o
svim zahtevima istaknutim u postupku, kako o glavnom tužbenom zahtevu, tako i o
sporednim traženjima.“
6
6
Prof. dr Aleksandar Radovanov, Građansko procesno pravo, Pravni fakultet za privredu I pravosuđe, Univerzitet
Privredna akademija, treće izmenjeno I dopunjeno izdanje, Novi Sad, 2012.
