ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ
ДЕПАРТМАН ЗА ГЕОГРАФИЈУ, ТУРИЗАМ И ХОТЕЛИЈЕРСТВО
НОВИ САД
МИЛАН ЋУК
Географске карактеристике Порторожа и Пирана
- Семинарски рад -
Професори: Др Млађен Јовановић
Др Бранко Ристановић
Нови Сад, 2017.
2
САДРЖАЈ
УВОД ........................................................................................................................................... 3
ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ПИРАНА И ПОРТОРОЖА ...................................................4
ФИЗИЧКО – ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПИРАНА И ПОРТОРОЖА ........5
Геолошка грађа и рељефне карактеристике
...................................................................5
Климатске карактеристике
..............................................................................................6
Хидрографске карактеристике
........................................................................................6
Педолошке карактеристике
.............................................................................................7
Биогеографске карактеристике
.......................................................................................8
ДРУШТВЕНО – ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПИРАНА И ПОРТОРОЖА ...9
Историја Пирана и Порторожа
........................................................................................9
Становништво
.................................................................................................................11
Привреда
..........................................................................................................................12
ЗАКЉУЧАК ...............................................................................................................................18
ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ ПОДАТАКА .............................................................................19
https://sl.wikipedia.org/wiki/Geografija_Slovenije#/media/File:Slovenia_map.png
www.slovenia.info
4
ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ПИРАНА И ПОРТОРОЖА
У односу на остатак Словеније, Пиран и Порторож имају изузетно периферан
географски положај, али и уз то веома значајан. Ова два насеља налазе се на крајњем
југозападу Словеније, на самој обали Јадранског мора, тик уз границу са Хрватском.
Општина Пиран дели копнену границу са Хрватском, односно хрватским општинама Умаг
и Бује, док морску границу дели са Италијом и Хрватском. Највиша тачка општине је
Баретовец на 289 метара надморске висине, док се сам Пиран налази на 0 м надморске
висине, а Порторож на 31 м надморске висине.
Пиран и Порторож се налазе на малом полуострву, на 45º 31' с.г.ш. и 13º 34' и.г.д.
Сама општина обухвата површину од 46.6 км
2
, и на том простору живи 17.800 становника.
Сам Пиран има око 4000 становника, док је Порторож нешто мањи и има око 3000
становника. С обзиром на изузетан географски положај, Пиран и Порторож имају доста
добро развијену мрежу саобраћајница. Поред копненог, развијен је и поморски саобраћај
(„Марина Порторож“), као и ваздушни саобраћај (аеродром „Порторож“ који се налази
код Сечовља).
Карта 1. Географски положај Пирана и Порторожа
(Извор: http://www.freeworldmaps.net/europe/slovenia/slovenia-physical-map.jpg)
5
ФИЗИЧКО – ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПИРАНА И
ПОРТОРОЖА
Подручје Порторожа и Пирана је препознатљиво по својим природним лепотама.
Највећи значај има Јадранска обала са бројним ртовима и заливима, али ништа мањи
значај немају ни бројни природни резервати, разноврсни биљни и животињски свет који
прати обалу и чини је додатно атрактивнијом.
Геолошка грађа и рељефне карактеристике
Пиран и Порторож се налазе у Јадранском делу Словеније, који представља
најмањи и најнижи део ове државе. Управо овде се налази најнижа тачка Словеније, а то је
обала Јадранског мора и град Пиран на 0 м надморске висине.
Подручје Порторожа и Пирана, као уосталом и цело словеначко приморје, највећим
делом је изграђено од флиша који је почео да се таложи пре 40 милиона година у мору
између Евроазије и Јадранске микроплоче (део Афричке плоче).
Сам флиш представља наталожени седимент који је настао од крупнозрних и
ситнозрних стена различитог састава и величине зрна, у којем се лапорци и глинени
шкриљци смењују са прослојцима пешчара, конгломерата и кречњака у плитком мору.
Наслаге флиша су хоризонталне, али накнадни тектонски покрети у Земљиној кори могу
их наборати или укосити. Због селективне ерозије, односно различите отпорности
појединих делова флишних наслага на утицај атмосферилија, рељеф флишних терена је по
правилу врло рашчлањен. На овом подручју, флишне наслаге су дебеле од 400 до 450 м, а
боја им је зеленкаста, сива и жућкаста.
Oсновна карактеристика рељефа словеначке обале јесте велики број ртова,
полуострва и залива, међу којима је и Пирански залив у коме су смештени градови Пиран
и Порторож. Овај залив се простире између рта Мадона и рта Савудрије (Хрватска), а
површина му износи 19 км
2
. Својим обликом и оријентацијом пружа добру заштиту од
буре и јужних ветрова. Североисточне обале залива се спуштају стрмо ка мору. Углавном
су обрасле маслинама и чемпресима, и густо су насељене. Јужније, источну обалу залива
дели рт Сеча на северни Порторошки и јужни, Сечовељски залив (www.hidrografija.si).
У геолшком и геоморфолошком смислу, веома је интересатан и Струњански залив,
који се налази нешто северније од Пирана. Наиме, у Струњанском заливу налази се
флишни клиф дуг 4 км и висок 80 м. На целој дужини клифа лако су видљиви
хоризонтални слојеви лапораца и пешчара, а туристе привлаче и таласне поткапине,
испуцали блокови стена и други абразиони облици (www.portoroz.si).
