Osnovi finansijskih tržišta

Finansijski sistem svake zemlje predstavlja jedan od najbitnijih pokazatelja njene

razvijenosti. To je složen, otvoren i dinamičan sistem. Finansijski sistem nam
omogućava i olakšava sve oblike finansijskih transakcija u zemlji. Ekonomski
subjekti na nekom mestu (finansijskom tržištu) uz pomoć finansijskih institucija
(banaka, fondova i berzi) trguju različitim finansijskim instrumentima (novcem,
akcijama, potraživanjima), čineći zajedno finansijski sistem jedne zemlje.
Ona omogućavaju normalno i nesmetano funkcionisanje nacionalne ekonomije.
Na   njima   se   odražavaju   sva   zbivanja   u   realnim   tokovima   društvene
reprodukcije. Ona predstavljaju jedan od osnovnih postulata tržišne privrede.Na
njih vrše uticaj promene na tržištu proizvoda i promene faktora proizvodnje.
Takođe, finansijska tržišta vrše povratni uticaj na tržište proizvoda i faktore
proizvodnje.   Razvojem   finansijskih   tržišta   povećava   se   ponuda   finansijskih
instrumenata, čime i drugi oblici aktive postaju predmet tržišnog valorizovanja.
Finansijska   tržišta   doprinose   privrednom   razvoju,   jer   dovode   do   povećanja
mobilnosti finansijskih sredstava.
Finansijska tržišta, i najširem smislu možemo shvatiti kao sva tržišta na kojima
se susreću ponuda i tražnja za finansijskim instrumentima, tj. kao ukupnost svih
finansijskih transakcija u zemlji.
Uže posmatrano, finansijska tržišta predstavljaju organizovana tržišta (mesto)
na   kojima   se   trguje   finansijskom   aktivom   (instrumentima)   i   gde   im   se   po
utvrdjenim   pravilima   formira   cena.   Sa   razvojem   informacione   tehnologije   i
komunikacije, sve manje se govori o konkurentnom mestu, u fizičkom smislu,
susretanja ponude i  tražnje za finansijskim  sredstvima. Kada  kažemo mesto
susretanja, mislimo na bilo koji mehanizam povezivanja ponude i tražnje, a ne
samo na organizovane prostore u fizičkom smisu.
Finansijske   institucije   se   bave   pružanjem   finansijskih   usluga,   odnosno
posredovanjem između nosilaca I korisnika štednje. Oni su učesnici u trgovini
finansijskim   instrumentima   i   svojim   aktivnostima   omogućava   efikasno
funkcionisanje finansijskog tržišta. Najznačajnija vrsta finansijskih institucija
jesu finansijski posrednici, koji mogu biti depozitne i nedepozitne institucije.
Depozitne   institucije   (najznačajnije   su   poslovne   banke)   ako   osnovni   izvor
sredstava   kopriste   prikupljene   štedne   depozite,   a   nedepozitne   (osiguravajuće
kompanije,   penzioni   fondovi,   finansijske   kompanije,   investicioni   fondovi)
ostale izvore – plasmane hartija od vrednosti, zaduženje na tržištu i sl. Posebnu
grupu finansijskih institucija  čini  berzanski posrednici  (brokersko – dilerske

kuće) koji zastupaju kupce i prodavce na finansijskom tržištu i za to naplaćuju
proviziju.

Vrste finansijskih tražišta

Budući da je finansijsko tržište organizovan prostor na kome se trguje novcem,
kapitalom, devizama, i to u gotovinskom i bezgotovinskom obliku, i gde se cena
kapitala   –   kamata,   formira   na   osnovu   ponude   i   tražnje,   brojne   su   podele
finansijskog tržišta, prema raznoraznim parametrima i kriterijumima.
S   obzirom   na   činjenicu   da   se   radi   o   različitim   mestima   (bilo   pravim,   bilo
virtuelnim   prostorima)   susretanje   ponude   i   tražnje   finansijskih   instrumenata,



Održavanje optimalne likvidnosti banaka i privrede. Ostvaruje se putem
kratkororočnih kredita i kupovine i prodaje kratkoročnih hartija od
vrednosti;



Zadovoljenje tražnje za sredstvima. Omogućava pribavljanje prethodnih
novčanih sredstava;



Ostvarivanje dopunskih prihoda učesnika. Višak se plasira na tržište i
ostvaruje se prihod.

Osnovno zadatak tržišta novca je da omogući tražiocu sredstava da do njih
dodje u što kraćem roku.
Specifičnosti tržišta novca su: jasna i jednoobrazna pravila, jedinstven način
poslovanja,   inernacionalnost   –   pridržavanje   pravila   koja   su   medjunarodno
prihvaćena,   tržištno,   fer   i   konkurentno   ponašanje   svih   učesnika,   visoka
efikasnost, tačnost,preciznost i korektnost obavljnju proptnih poslova, visoka
finansijska   disciplina,   koja   je   posledica   vrlo   oštrih   i   strogih   sankcija   za
prekršioce   pravila   rada   i   ponašanja,   korišćenje   najsavremenije   informativne
tehnologije,   koja   omogućava   izuzetno   visoku   operativnu   efikasnost   ovog
segmenta finansijskog tržišta, racionalnost i ažurnost učesnika, koja se ogleda u
velikoj brzini pružana usluga i vrlo niskim cenama usluga.

Osnovne karakteristike tržišta novca su:



Veliki broj učesnika



Veliki broj finansijskih posrednika



Veliki broj finansijskih instrumenata



Prisustvo državne kontrole

Tržište novca doprinosi ostvarivanju sledećih ciljeva nacionalne privrede:



Nesmetano obavljanje društvenih i privrednih aktivnosri



Održavanje likvidnosti privrednih subjekata



Održavanje makroekonomske stabilnosti



Obezbeđivannje dopunskih prihoda učesnicima na finansijskom tržištu



Finanisranje državnog budžeta



Efikasno funkcionisanje finansijskog sisitema



Zaštitu od različitih finansijskih rizika

Većina vodećih tržišta novca u svetu ima dilerski način trgovanja, a centralnu
ulogu ima tzv.banka tržišta novca. Ona je berzanski posrednik koji poseduje
informacije i komunicira sa svim učesnicima. U našoj zemlji institucionalno
tržište novca Beogradska berza, ali postoji i tržište novca A.D. i Beogradski
eskontni centar (BEC) koje su registrovani ako berzanski posrednici iako

obavljaju funkciju banke tržišta novca, tj.predstavljaju najvažnije dilerske
trgovine kratkoročnim finansijskiminstrumentima kod nas

Tržište kapitala

je segment finansijskog tržišta na kome se trguje sa

finansijskim   instrumentima   sa   rokom   dospeća   preko   godinu   dana,   kao   i
vlasničkim hartijama od vrednosti (akcijama). Na ovom tržištu emitenti hartija
od vrednosti dolaze do dugoročnih finansijskih sredstava za finansiranje svog
razvoja (emitujući hartije od vrednosti), a investitori (kupci tih hartija) su, pre
svega,  institucionalni  investitori   (penzijski   fondovi,  inevesticione  kompanije,
osiguravajuća   društva,   banke).   Najveći   značaj   ovog   segmenta   finansijskog
tržišta   sastoji   se   u   prikupljanju   velikih   finansijskih   sredstava   za   kapitalne
projekte koji razvijaju i unapredjuju ukupnu privrednu aktivnost i imaju širi
nacionalni značaj.

Osnovne funkcije koje obezbeđuje tržište kapitala su:



Transfer kapitala;



Razvojna funkcija;



Funkcija selekcije projekata;



Kontrolna funkcija;



Funkcija izvršavanja ugovorenih obaveza;



Smanjivanje rizika;



Zaštita vlasništva.

Transfer kapitala.

Tržište kapitala omogućava transfer kapitala od subjekata

koji
rasplolažu viškom sredstava prema subjektima kojima su ta sredstva potrebna.
Ova
funkcija povezuje ponudu i tražnju na određenom mestu u određenom vremenu,
izjednačavajući uslove pod kojima se kapital nudi i traži i shodno tome
najvažnija

funkcija ovog tržišta

Razvojna funkcija

S obzirom da velki broj projekata zahteva velika sredstva za

realizaciju, često je neophodan veći broj učesnika na tržištu da bi se ova
sredstva
obezbedila. Na ovaj način, tržište kapitala utiče na povećanje sklonosti ka
štednji

sklonosti da se ova sredstva ponude na tržištu (pomoću odgovarajućih