Univerzitet u Kragujevcu
Ekonomski fakultet
Seminarski rad iz predmeta:
Ekonomske doktrine
Tema:
Nova klasična ekonomija
Mentor: Dr Gordana Marjanović
Student: Vesna Čakarević 2006/166
Kragujevac, мај 2018.
3
1. Klasična ekonomska misao
Adama Smita (
Bogatstvo naroda = Istraživanja o prirodi i uzrocima bogatstva naroda,
1776., “ekonomska biblija
”) je bio jedan od najpoznatijih ljudi svog vremena i mnogi ga
smatraju osnivačem klasične ekonomske nauke i ocem političke ekonomije. Bogatstvo naroda
jeste jedino Smitovo ekonomsko delo. Ono predstavlja prekretnicu u istoriji ekonomske misli.
1
Suština njegovog ekonomskog učenja je u uočavanju konačne potvrde kapitalističkog sistema
proizvodnje i prihvatanje pune ekonomske slobode i lične inicijative pojedinaca u privrednoj
aktivnosti; proklamovao je načelo ekonomskog liberalizma “laisser faire, laisser passer” (neka
stvari idu slobodno svojim tokom); ispituje faktore koji doprinose i koče razvoj bogatstva naroda;
ističe rad uopšte; prihvata ideje Vilijama Petija o novcu, najamnini, renti i Pjera Boagijbera o
principu radne vrednosti; razvija teoriju troškova proizvodnje (cena svake robe se svodi na
najamninu, profit i rentu, vrednost dovodi u zavisnost od dohodka, veličine koja se samostalno
određuje); podelom rada se, po njemu, povećava spretnost radnika, proizvodnja, produktivnost
rada, povezuju se proizvođači => porast društvenog bogatstva.
David Rikardo
(Načela političke ekonomije i oporezivanja
, 1817. Engleska) se proslavio
po teoriji i zakonu o zemljišnoj renti, 1817.; dokazao je da je renta razultat delovanja zakona
radne vrednosti (ne poznaje apsolutnu rentu, to je teorija diferencijalne rente); razrađivao je
Smitovo učenje o robi, vrednosti, novcu, ceni, kapitalu, profitu, trgovini. Bavio se problemom
podele rada sa međunarodnog aspekta; postavio je teoriju komparativnih troškova, koja je
potvrdila princip slobodne trgovine i načelo ekonomskog liberalizma. Njegova ekonomska teorija
predstavlja najveći domet britanske klasične političke ekonomije – što je od izuzetnog značaja-
pojavljuje se kao najneposredniji izvor Marksove ekonomske teorije.
2
Njega je nasledio Džon Stjuart Mil (
Principi političke ekonomije
, 1848., klasični
udžbenik političke ekonomije do 1890.). Tomas Robert Maltus (
Esej o stanovništvu
) se
suprotstavlja Rikardovom učenju; razvija teoriju stanovništva kojom želi da pokaže da beda i
siromaštvo ne potiču od društvenog uređenja, već od razmnožavanja stanovništva; predlaže
preventivne i represivne mere. Njegovi sledbenici su Simond de Sismondi i Žan Batist Sej.
1
Šoškić B., Pejić L., Jakšić M., (1992), „Tokovi ekonomske misli“, Savremena administracija Beograd, str.62
2
Šoškić B., Pejić L., Jakšić M., (1992), „Tokovi ekonomske misli“, Savremena administracija Beograd, str.109
