Предмет:
Информационе технологије у поштанском саобраћају
и услужним мрежама
Тема:
КАТАЛОШКА ПРОДАЈА
Предметни наставник:
Проф. Александар Чупић
Студент:
Сара Кандић, ПС130079
Београд, 2017
2
Садржај
:
1.
Увод . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
2.
Основни појмови каталошке продаје . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
2.1 Процес каталошке продаје . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
2.2 Подела каталога . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5
2.3 Позиционирање на тржишту . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6
2.4 Израда каталога . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
2.5 Предности и недостаци оглашавања путем каталога . . . . . . . . . . . .7
2.6 Користи за учеснике у ланцу каталошке продаје . . . . . . . . . . . . . . .8
3.
Упутство за рад кроз апликацију Каталошка Продаја . . . . . . . . . . . . 9-11
3.1 Унос нове поруџбенице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11-14
3.2 Преглед и ажурирање већ унетих поруџбеница . . . . . . . . . . . . .15-16
4.
Примери пошта у региону . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
4.1 Пошта Црне Горе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17-18
4.2 Пошта Хрватске . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
4.3 Пошта Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20
5.
Закључак . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21
6.
Литература . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
4
2.
Основни појмови каталошке продаје
Каталошка продаја је комплексна услуга која се састоји из више појединачних
услуга:
Пласман информације о каталогу и производима.
Прикупљање поруџбеница у облику дописнице, писма, телеграма,
телекса, телефакса и др.
Отпрема производа у вредносним писмима и пакетима.
Уплата откупног износа уплатницом или налогом.
Ова услуга представља директан начин комуницирања са потрошачем у циљу
задовољења тражње. Сам процес започиње дистрибуцијом каталога у коме се
налази дати асортиман робе, а крајњи резултат јесте поруџбина датих
производа, односно продаја.
Код увођења ове услуге претходно треба извршити анализу тржишта и
одредити потенцијалне клијенте који би били заинтересовани за одређене
врсте понуђених производа, што значи да би неки производи могли да
одговарају одређеној циљној групи. Користи се база података, која може
омогућити контакт са постојећим и потенцијалним корисницима.
Поједина предузеће користе интерне и вањске листе. Интерне листе садрже
податке о садашњим купцима предузећа, а вањске листе могу бити листе
других предузећа. Листе се могу купити и од предузећа које се баве креирањем
базе података.
Наравно услуга се мора промовисати, тј мора се пласирати свим потенцијалним
купцима, а Пошта за то користи своју развијену мрежу, тако да се каталози
достављају клијентима приликом доставе стандардних пошиљака и иначе.
Главни предуслов за развој каталошке продаје је стабилна валута. Учесници у
каталошкој продаји су пошиљалац, пошта (као посредник, дистрибутер) и
прималац. Између учесника постоје јасно дефинисани односи који се морају
поштовати.
Врсте производа који се могу продавати каталошким путем су:
Одећа и обућа,
Козметички производи и украсна роба,
Апарати за домаћинство,
Разни технички производи и делови,
Некварљиви прехрамбрени производи,
5
Производи широке потрошње и сл.
2.1
Процес каталошке продаје
Корисницима је потребно омогућити услугу наручивања производа
поруџбеницом, телефоном и интернетом. Такође, треба омогућити вршење
наплате у поштама, приликом доставе на кућну адресу или путем интернета
када се створе услови за то.
Технолошки поступци су дефинисани технолошким упутством (задужење,
раздужење, начин наплате, рокови преноса, чување робе и сл.)
Радник, по пријему поруџбине, лично од корисника или телефоном, ангажује
подпрограм обраде поруџбине, који обухвата проверу да ли та роба постоји у
скалдишту, износи и идентификује робу узету из складишта. Упакована и
означена роба се као поштанска пошиљка преноси уручиоцу.
По уручењу пошиљке, преноси се информација о истом, чиме се иницира
подпрограм обраде наплате (фактурисања) услуге. Пословном информацијом о
наплаћеној цени услуга, завршена је комуникација на релацији корисник -
пошта. Овај документ подразумева:
Да је одређена роба, баш она коју је купац наручио, испоручена на
одређену адресу
Да је за наручену услугу купац подмирио све предвиђене трошкове
2.2
Подела каталога
У зависности од продајног асортимана и дистрибуције предузећа разликујемо
три врсте каталога:
Малопродајни каталози
(Трговац на мало издаје каталог којим привлачи
пажњу и позива на долазак у продавницу. Чести су и каталози који
садрже понуду предузећа, али нуде искључиво могућност наруџбине
путем приложене наруџбенице. Трећа врста малопродајних каталога
јесте комбинација ова претходна два каталога, односно могућност
куповине путем каталога, али у продавници.)
Специјализовани каталози
(Путем ових каталога настоје се задовољити
специфичне потребе потрошача, нпр. каталози намењени љубитељима
животиња, колекционарима..)
Пословни каталози
(Ови каталози налазе своју примену у продаји
производа пословним субјектима. У њима се често може наћи понуда
производа који се вежу уз неки основни производ, као продаја штампача
купцима који су купили рачунар...)
7
2.5
Предности и недостаци оглашавања путем каталога
Предности:
Потенцијалне потрошаче можемо бирати у складу са њиховим
специфичним обележјима (социо-економски статус, стил живота и сл.)
Покривеност је потпуна, јер сви потенцијални потрошачи имају
поштанске сандучиће.
Цели процес оглашавања налази се под контролом предузећа што је
посебно важно јер процес комуникације се може усмеравати у жељеном
правцу.
Каталошки маркетинг може бити пример креативности и иновативности
предузећа,
Трошкови у односу на број потрошача који су видели каталог показује да
је реч о ефикасном облику оглашавања.
Недостаци:
Директна пошта и слање каталога има највеће трошкове на 1000
примаоца. Трошкови изложености су 14 пута већи од нпр. часописа и
новина.
Каталог мора изазвати пажњу и створити интерес истог дана када га
потенцијални потрошач узме у руку. Уколико потрошач остави каталог за
касније, пуно је већа вероватноћа да га уопште неће ни погледати.
Због промене адресе, односно пресељења потенцијалног купца, могуће
је да око 10% пошиљки не стигне до особе којој су намењене.
Значајан број потрошача има негативну слику о директној пошти јер
сматрају да им предузећа "затрпавају" сандучиће. Свако предузеће мора
наћи начин како ће се за његов каталог заинтересовати купци.
