(1869-1918)

СТРАНКА

 

Идеологија

 

 

 

Српске народне слободоумне странке

 

 

постављена је

 

 1860. 

 

   

 

 

   

 

,

још

године када је укинута Српска Војводина Тада је оснивач странке

 

 

 

 

 

,  

 

 

Светозар Милетић написао програм странке Туциндански чланак у

 

 

.  

 

   

 

 

 

 

Србском дневнику Он се т јасно одредио према дотадашњој српској

 

   

 

 

   

 

.

политици која је упорно тражила ослонац у бечком двору

   

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Милетић је сматрао да се на политику бечког двора више не сме

 

   

   

 

 

   

 

   

рачунати и да се страим путем више не може ићи Међутим иако је одбацио

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

даљу могућност сарадње са бечким двором он није одбацио позивање на

 

 

   

 

 

 

.  

 

 

 

 

 

привилегије које је српском народу дао цар Није се одрекао ни идеје о

 

 

 

 

.

нужности постојања Српске Војводине

 

 

 

   

   

 

Формални настанак странке везујемо за конференцију и програм који

 

 

   

  

је донет у Бечкереку

28. 

 1869. 

јануара

 

 

 

 

 

 

 

 

,

На врху странке налазили су се учени представници грађанства

 

 

 

   

,  

   

 

.  

подржавале су је и занатлије трговци и осредња газдинства Орган

 

,  

странке

 

Застава

 

   

 

покренут је у Пешти

9/21.  

  1866.  

.

фебруара

године

 

 

 

   

 

 

   

Политичку активност странка је остваривала преко посланика на Угарском

 

   

-

 

сабору и Црквено народном сабору

   

 

 

     

  . 

 

Организација и вођење странке били су у рукама С Милетића Он је

 

 

 

 

 

 

   

 

   

 

од Кнежевине Србије очекивао да брзо и безкомпромисно уђе у рат за

 

   

 

 

 

   

 

   

ослобођење и државно уједињење српског народа и на то је инсистирао

 

   1872. 

Споменицом из

године

 

   

   

   

 

 

 

 1865. 

 1868.

Врло активно је узео и учешће у раду Угарског сабора од

до

 

   

     12 

 

 

 

године и оформио је са

посланика Посланички клуб Председник клуба

 

   

 

,   

 

 

   

.

био је Стеван Бранковић а његов заменик био је Милетић

       

 

 

 

,   

 

 

 

Изабран је и у Петициони одбор Угарског сабора а његов став на самом

 

   

 

 

 

   

   

   

 

сабору по питању Српске Војводине био је умерен и чак се понекад осећало

 

 

 

 

 

 

 

   

   

и извесно дистанцирање од тражења посебне територије за Србе у оквиру

 

.  

 

 

 

 

 

 

 

 

Угарске Ипак се није одустајало од уврења да само уважавање

 

 

 

 

 

 

 

   

територијалног принципа може да се осигура равноправност и сувереност

 

 

   

     

   

   

немађарских народа у Угарској Предлагано је и да се жупаније у Угарској

 

 

     

 

 

 

 

 

.

формирају тако да у њима поједини немађарски народи буду већина

 

   

 

 

 

-

 

,   

   

 

Сабор је рад прекинуо због аустро пруског рата а рад је наставио

10. 

 1866. 

.  

новембра

године

 

 1867. 

 

   

 

У пролеће

године склопљен је споразум са

 

 

   

 

   

 

Бечом који је гласањем прихватио и Угарски сабор

 

     

 

 

 

   

 

,

У Сабору је по изборном закону право гласа завислио од имовинског стања

 

 

,  

 

 

 

 

   

 

факултетске дипломе ако је грађанин био занатлија и имао своју

 

 

 

 

 

     

,

самосталну занатску радионицу Право гласа имали су и лекари адвокати

 

 

.

земљопоседници професори свештеници апотекари итд

,  

,  

 

 

 

.  

   

 

,  

 

Жене наравно нису имале право гласа Гласање је било јавно осим у

 

 

.  

 

 

 

 

 

краљевским градовима Угарски сабор је функсионисао као дводомни

 

 

 

 

   

 

 

   

 

парламент чланове Горњег дома бирао је цар Франц Јозеф и чланови су

 

 

 

 

   

 

 

.

били сви велики жупани али и наименовани црквени великодостојници

 

 

   

 

 

 

 

 

 

 

   

 

Горњи дом је имао право да одбаци неки нацрт закона који је формулисан у

 

 

       

   

Доњем дому и да га врати на разматрање

   

Странка је

1867.  

 10 

,     

 

 

 7.

имала

посланика а у следећим сазивима по

 

 

   

 

     1861.        

:

Мађарске странке у парламенту формирају се од

и то су биле

1.

 

Странка адресе

 – 

 

 

вођа Ференц Деак

2.

 

Странка декрета

 – 

 

 

 ( 

 

 

)

вођа Ласло Тиса касније Калман Телеки

 

 

 

 

 1875.   

 

 

 

Те две странке ујединиће се

у странку Либералних начела која ће

 

 

 

 

 1905. 

 

 

 

,   

 

остати на власти до

године Осим ове две странке у парламенту је

 

   

  . 48-

 

 (

 1875). 

 

 

 

деловала и Независна тј

осмашка странка до

Њен симбол био је

 

 

 

.  

 

 

 

 

 

 

,

посланик Лајош Кошут Они су се залагали за независност Угарске

 

 

   

 

 

.

самосталну армију и самосталму војну политику

  1869.  

 

 

 

 

 

 

 

  7

Године

за нови сазив Угарског сабора изабрана су само

 

 

   

 

 

   

 

 

посланика СНСС Изборе су пратиле многе манипулације и због избора је

 

 

 

 

 

 

 

 

странка оформила одбор који је руководио њеним предизборним

 

активностима

 

 

 

На Угарском сабору

1869-1872. 

 

-      

 

посланици СНСС а су се уверили да

 

 

 

 

 

 

 

   

,  

за њихову борбу за измену положаја народносзи у Угарској нема

 

.  

   

   

   

 

 

 

разумевања Тражено је да се Србима у Угарској призна статус политичког

 

народа

 1872. 

 

   

 

   

 

 

   

Јануара

предмет дебате у Сабору био је план министра просвете да се

 

 

   

 

,    

 

-  

 

 

 

оснује гимназија у Новом Саду а посланици СНСС а су тражили са се

 

 

   

 

гимназија оснује у Великом Бечкереку

   

 

 

 

 

   

   

 

 

Милетић је убрзо ухапшен због свог чланка у коме је увредио бана Рауха

 

   

 

 

 

 

 

 

 

   

 

који је желео да се укине ћирилица као званично писмо у Срему Док је

 

 

   

 

   

 

 

.

Милетић боравио у затвору председник странке је био Стеван Павловић

 

   

 

   

   

Представници странке се нису предавали тражили су промене у држаном

 

   

 

-

 

   

уређењу у духу либерално демократског парламентаризма и укидање

 

 

 

   

 

 

 

Горњег дома јер он крњи права представника народа

     

 

 

,  

 

,  

 

,  

Тражено је и опште право гласа тајно гласање слободнија штампа и

 

 

 

   

     

слободно страначко састајање и удруживање Истицали су и солидарност

 

 

 

 

 

   

.  

 

 

са тешким положајем словенских народа у монархији Тражена је и

 

 

 

 

 

 

 

 

законска

заштита

народносних

школа

у

бившој

Грабици

од

 

 

.

мађаризаторских прописа

 

 

 

 

На изборима за Сабор

1875-1878.  

   

 

 

изабрана су само два посланика

 

.  

 

 

   

 

 

 

 

странке Уочи избора дошло је до разилажења страначких првака по

 

 

 

 

 

   

 

   

 

 

,

питању да ли треба ићи у праву попуштања или се вратити на првонитни

 

 

.  

   

 

 

   

     

 

Бечкеречки програм Странка је све више слабила и бирачи су јој све мање

 

,     

 

 

 

 

.

веровали па је изабрано тако мало њених посланика

   

 

   

 

     

-

 

 

Разлози за пораз СНСС на изборима били су и друштвено економски као и

 

 

психолошки чиниоци

 

 

 

 

   

 

   

Горњи слојеви српског друштва били су заокупљени могућностима за брже

 

   

 

 

 

,    

 

 

богаћење у спрези са угарским богаташима а доњи слојеви српског

 

 

 

 

 

 

 

 

друштва

били

су

притиснути

нагло

повећаним

сиромаштвом

и

 

раслојавањем

background image

Želiš da pročitaš svih 4 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti