~ 1 ~
УВОД
Мексико обухвата онај дио континента гдје се Англоамерика
почиње сужавати у уски међуморски појас. Смјештен је заправо између
широког трупа Англоамерике и уске континенталне превлаке Средње
Америке. По свом географском положају Мексико је тропска и
суптропска земља.
Мексико је богат рудним сировинама, али се мањи дио
становништва бави рударством и индустријом. Више од половине
мексичког становништва су пољопривредници, па ипак у градовима
живи више од 50% становника. Најважније пољопривредне културе су
кукуруз, шећерна трска, кафа, тропско воће, памук итд. Индустрија је
концентрисана у околини већих градова. У мексичкој привреди важно
мјесто заузима туристичка дјелатност. Мексико је најшира земља
Америке. Вцише од половине његове територије налази се на висини од
2 000 до 5 700 метара. Заузима простор од близу 2 милиона
km
2
, што га
чини највећом земљом Средње Америке. По свом положају је тропска и
суптропска земља.
Клима у Мексику мијења се са порастом надморске висине.
Постоје четири климатско-вегетацијска спрата и то су:
врућа земља,
умјерена земља, хладна земља и снијежна земља.
~ 2 ~
МЕКСИКО
Сједињене Државе Мексико
су део Сјеверноамеричког
континента, док се његов јужни дио сматра дијелом средњоамеричке
превлаке. Мексико има површину од 1.972.540
km
2
, од чега је 1.923.046
km
2
копно, а 49.176
km
2
под водом. Дужина морских обала је 12.540
кm
, од
чега је 8.200
кm
на Пацифику, а 3.200
кm
на атлантској обали. Највећи
део Мексика је висораван оивичена високим планинама Западне,
Источне и Јужне Сијера Мадре. Сијеверни дио Мексика је уједно и
најшири дио територије Мексика. Ту се пружају планински ланци
Западна Сијера Мадре и Источна Сијера Мадре, који између себе
затварају средишњу висораван Месету. И по површини и по броју
становниству које је по попису из 2009. год. бројало 107.550.697
Мексико (краћи, уобичајнији назив) је најважнија Држава Средње
Америке.
Мексико је држава која се налази у јужном делу Северне Америке,
између САД на сјеверу, Мексичког залива на истоку, Белизеа и
Гватемале на југу и југоистоку и Тихог океана на западу и југозападу.
Карта Мексика
По свом географском положају, између 15
. и 32
. сјеверне
географске ширине. Мексико је тропска и суптропска земља. Обухвата
управо онај дио континента у коме се Сјеверна Америка почиње нагло
~ 4 ~
велепосјед. Та социјална напетост довела је у Мексику до револуције
специфичног карактера. Без тековина те револуције не би се могла
разумјети његова савремена привреда ни живот у њему.
За разлику од осталих земаља Латинске Америке ,у којима ратови
за независност од Шпаније почетком XIX вијека ,нису били
општенародни ,него су били заправо ратови велепосједничке класе за
еманципацију од матице земље , у Мексику је рат 1810-1821. имао шири
,народни карактер. У њему су се дигле на оружје сељачке масе против
владавине Шпаније,али у исти мах и против владавине бијелих
шпанских велепосједника , с тежњом да се врате земље отете
старосједиоцима. Промјењиве и нестабилне диктаторске владавине које
су се смјењивале у Мексику после стицања независности биле су
окарактерисане колебањем између интереса пролетаризованог сељаштва
и интереса крупних велепосједника ,власника великих хацијенди ,на
чијој је страни стајала католичка црква, са свим својим моралним
престижом и свом својом економском моћи (она је сама посједовала
половину све обрадиве земље и била главни банкар у Мексику,са
приходима већим од прихода државе). Ивесне уступке , које су
поједини напреднији предсједници републике током своје владавине
учинили сељачким масама, као и њихове мјере предузете у циљу
ограничења свемоћне владавине велепосједника и цркве, анулирала је
дуготрајна реакционарна владавина диктатора Дијаса (1876-1880. и
1884-1911).
За време Дијасове владавине развитак и моћ власника хацијенди
достигли су врхунац. Велике хацијенде обухватале су 56 826 села, док
је у читавом Мексику било још свега 11 . 117 слободних села. Али , и
њихово је становништво било везано за хацијенде , било као
пољопривредни радник било као закупац,јер је 97% сељака било без
властите земље. Мексичка хацијенда тога доба била је аутархична
економска заједница и мала аутократска држава за себе. Велика
утврђена камена зграда на хацијенди била је складиште у које су
сељаци носили плодове свога рода и одакле су подмиривали своје
потребе; била је тврђава с оружаном снагом којом је заповиједао
заступник
крупног
велепосједника
из
града
Мексика,Мадрида,Њујорка,Лондона и других. Хацијенда је била извор
апсолутног закона за своје поене. Било је и тако великих хацијенди да
по свакој величини нису заостајале за средњеамеричким
републикама. Дијас фаворизовао продају земље страним
капиталистима. Исто тако поступао је са осталим богатствима земље,
па је страни капитал постао власник свих мексичких рудокопа и свих
