Sadržaj
Uvod
2
Pravo privatnosti u cyber prostoru
4
Informaciona tehnologija i privatnost
6
Pravni okvir
7
Regulativa evropske unije
7
Zakoni u republici Srbiji
9
Zaštita sistema podataka
10
Informaciona bezbednost
10
Zakon o informacionoj bezbednosti
11
Strategija razvoja informacione bezbednosti
11
Zaštita baza podataka
12
Tehnička rešenja za očuvanje privatnosti i integriteta podataka
14
Da li su naši podaci na portalima e-uprave sigurni
14
Zaključak
16
Literatura
19
2
UVOD
U svom seminarskom radu predstaviću pojam informacionih tehnologija iz ugla
bezbednosti i sigurnosti čuvanja podataka na internetu. Kako se moj prethodni rad odnosio na
elektornsku upravu, koja mi je i bila inspiracija da istražim ovu temu, napraviću kratak pregled
bezbednosti naših podataka na portalima e-uprave.
Nove informacione tehnologije koristimo za uspešnije i kvalitetnije obavaljanje poslova.
Internet se koristi za prikupljanje informacija, razna istraživanja, finansije i korespondenciju.
Milioni ljudi koriste Internet kao sastavni deo elektronske komunikacije i trgovine. Internet kao
produkt novih informacionih tehnologija sustinski menja način rada i komuniciranja u svim
oblastima zivota. Internet daje svakome mogućnost da ima svoj website, jednaku mogućnost na
objavljivanje teksta.
Internet je mreža svih kompjuterskih mreža.Globalni elektronski komunikacioni sistem
međusobno povezanih računarskih mreža i uređaja, namenjen razmeni svih vrsta
informacija.Dokumenti koji se odnose na koncepte, procedure umrežavanja, protokole, interfejse i
metode identifikacije u okviru Interneta nazivaju se Internet standardima. Samo ime Internet dolazi
od pojma među mreža (''inter-networking'') gde su više kompjuterskih mreža povezane zajedno.
Biznis arena, elektronska pošta (e-mail), transfer fajlova i čatovanje (chat rooms) odvijaju
se putem Interneta, dok se trgovina i pouzdani protok informacija odvija posredsvom globalne
svetske mreže (World Wide Web - www).
Svaka država pokušava da zakonima i podzakonskim aktima reguliše ponašanje na
Internetu a koji ne može da se ograniči na državne granice. Nacionalne vlade ne mogu da obuzdaju
mogućnosti sajber prostora, baš zbog prirode globalnih tehnologija. Zbog neverovatne lakoće
kojom se digitalni materijal može kopirati i slati.AKTA je sporazum koji bi trebalo da zaštiti autore
od takvog kopiranja pisanog materijala, muzike, grafičkih dela, softvera. Međutim, postoji i
mišljenje da javnost treba da slobodno raspolaže ovakvim sadržajima, na isti način na koji je
tradicionalno raspolagala kopijama knjiga, muzike i ostalih autorskih dela.
Internet je globalna kibernetska informaciona mreža u kojoj učestvuju mnogi subjekti kao
korisnici različitih informacija. Podaci koji se nalaze u kibernetskom prostoru mogu biti ugroženi
4
sakupljeni. Javnost treba upozoriti na potencijalne zloupotrebe dostavljenih podataka.
Organizacije imaju dužnost obavestiti ljude u slučaju zloupotrebe, gubitka ili krađe podataka.
PRAVO PRIVATNOSTI U CYBER PROSTORU
Istorija nas uči da mnogi veliki pomaci nastaju gotovo spontano i iz težnje da se postigne
nešto drugo. U teoriji se ističe da se često se događa da velika dostignuća uveliko nadmaše ideje,
namere i očekivanja njihovih tvoraca, a ponekad dovedu i do neželjenih posledica. Isto kao što je
nemoguće unapred utvrditi koliko će nova tehnologija nekome unaprediti i olakšati rad, ne može
se unapred znati da li će i koliko će mu otežati i zagorčati život.
Internet je zasigurno jedno od takvih dostignuća, jer je teško verovati da je iko od njegovih
idejnih začetnika i tvoraca mogao i naslutiti kako će samo tri decenije od njegovog nastanka
poprimiti takve razmere i nuditi sve one usluge kojima se svakodnevno koristimo. Koristi i
prednosti te tehnologije uočili su mnogi, kao i njegovu dvojaku ulogu: istovremeno je medijum za
interaktivnu komunikaciju i mesto za prikupljanje i prezentaciju najrazličitijih sadržaja. U tom
smislu se opravdano smatra da “mogućnost Interneta da postane osnovna infrastruktura i medijum
globalnog informacionog društva počiva na činjenici da prevazilazi nacionalne granice suverenih
država i kontrolu i dominantni uticaj njihovih vlasti”.
Karakteristike Interneta – globalnost, otvorenost, dostupnost, decentralizovanost i
nezavisnost od posebne infrastrukture – čine ga jedinstvenim i bitno drugačijim od drugih.
Međutim, istovremeno, kao i svaka nova tehnologija, tako i Internet nosi nove opasnosti
zagrađane, njihove interese, prava i slobode, te za pravna lica i njihovo povezivanje i poslovanje,
omogućavanjem organizacijama, pojedincima i grupama da zloupotrebljavaju tu infrastrukturu
kako bi ostvarili svoje vlastite interese.
Prema tome, za razliku od drugih informacionih tehnologija, Internet je već odavno
prevazišao nacionalne granice, koristeći se već postojećom informacionom tehnologijom i
komunikacionom strukturom, omogućavanjem na taj način najširem krugu ljudi širom sveta da
komuniciraju globalno. Nova tehnologija, nastala razvitkom i informacione i telekomunikacione
tehnologije, omogućila da se privatnost građana ugrozi na nove načine i u daleko većim razmerima
5
nego ikad pre. Te opasnosti su podjednako i za javan i privatni sektor, pojedinace i grupe koji na taj
način žele nad ljudima i suparnicima da ostvare svoje nelegalne ciljeve – provođenjem
informacionog i komunikacionog nadgledanja.
Sajber prostor karakteriše brisanje fizičkih, političkih i socijalnih granica. Nove granice,
jedino mogu biti domeni koji su definisani tehničkim karakteristikama. Naziv domena (domain
namesystem - DNS) koji je uveden 1984, je globalno jedinstvena tekstualna oznaka koja povezuje
skup računara, uređaja i servisa na Internetu u jedinstvenu administrativno-tehničku celinu.
Domeni mogu zauzeti mesto granica u kibernetskom prostoru u tradicionalnom smislu.
Ne iznenađuju sve češći zahtevi da se taj virtuelni svet, koji se često naziv i kibernetičkim
prostorom – cyberspace ,
1
pravno uredi i uskladi s potrebama njegovih korisnika i javnih vlasti.
2
Svaki podatak, može predstavljati potencijalnu opasnost za fizička lica, jer se mogu
koristiti u najrazličitije svrhe. Načini njihovog čuvanja, obrade, prenosa i korišćenja svakodnevno
rastu, kao i krug subjekata o kojima se podaci prikupljaju. U savremenim društvima, većina ljudi
ostavlja takozvani informacioni trag svoje komunikacije sa najrazličitijim državnim organima,
javnim institucijama(na primer zdravstvenim i obrazovnim) i nedržavnim organizacijama (na
primer bankama, putničkim agencijama, robnim kućama). Izlažu se opasnosti kada na primer
onlajn plaćaju kreditnom karticom, čak i kada pretražuju internet. Iako ova operacija izgleda
bezazleno, mnogi pretraživači skladište podatke, kako bi napravili profil potrosaca i saznali
njegove kupovne sklonosti. Ono što je najčešće ugroženo to je privatnost.
1
D. Dragičević: Privatnost u virtualnom svijetu,
Zbornik Pravnog fakulteta u Zagrebu,
br. 3-4, Zagreb 2001.
2
D. Dragičević: Privatnost u virtualnom svijetu,
Zbornik Pravnog fakulteta u Zagrebu,
br. 3-4, Zagreb 2001.
U teoriji se iznosi da je kovanica Williama Gibsona prvi put upotrijebljena u njegovoj futurističkoj knjizi
Neuromancer, u kojoj je opisanakompjuterska mreža budućnosti na koju se ljudi spajaju svojim umovima. Po nekima
tim se pojmom označavaukupnost svih podataka na svim kompjuterima i svim mrežama u svijetu i njihova međusobna
povezanost ikomunikacija. Međutim, najčešće se taj termin koristi za Internet i virtuelni svijet koji se putem njega
odvija (Prema:Dragicevic_Privatnost_u_virtualnom_svijetu.pdf, pregledano: 15.06.12 ).
