DRŽAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU
DEPARTMAN ZA HEMIJSKO – TEHNOLOŠKE NAUKE
PREHRAMBENA TEHNOLOGIJA
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA
HEMIJA ZIVOTNE SREDINE
PESTICIDI U HRANI I NJIHOV NEGATIVNI UTICAJ NA
ČOVEKA
Studenti: Mentor:
Ajtana Ćuljković
Doc. dr.Irma Dervišević
Lejla Džigal
Pesticidi u hrani i njihov negativni uticaj na čoveka
4
Brojni su podaci o delovanja pesticida na ptice, posebno one vrste koje se hrane ribom i ptice
grabljivice, tj. one vrste koje se nalaze na kraju lanca ishrane.Uništavanje korisnih insekata je
najzapaženije pri upotrebi insekticida u šumama i voćnjacima, koji igraju značajnu ulogu u
regulisanju štetočina. Opasnost uništavanja populacije korisnih insekata pri hemijskoj obradi
velikih površina znatno je veća, nego pri obradi malih, gde je zamena uginulih jedinki moguća
njihovim preseljavanjem iz susednih čistih oblasti. Veliki uticaj na posledice primene pesticida
ima i vreme upotrebe. Rana “obrada” šuma, pre formiranja travnatog pokrivača, znatno smanjuje
opasnost po etnosmofage. Veliki značaj pripada i ostacima pesticida u šumama posle “obrade”
određenim preparatima a ostaci mogu u dugom vremenskom periodu ispoljavati štetno dejstvo na
biocenozu. Kod prolećnih obrada voćnjaka uništavaju se štetočine koje prezimljavaju na
biljkama, dok se štetno dejstvo na korisne insekte ne ispoljava, pošto se oni u to vreme nalaze u
zemljištu.
Epidemiološko-toksikološka značajnost sredstava za zaštitu bilja je naročito izražena u procesu
proizvodnje i još više u primeni. Ona su međutim značajna i sa stanovišta zaštite zdravlja
stanovništva zbog zagađenosti prehrambenih artikala i eventualno kumulativnih efekata.
Sredstva za zaštitu bilja su prvenstveno hemijska jedinjenja koja služe za uništavanje štetočina
životinjskog, biljnog i gljivičnog porekla. Njihova glavna primena je u poljoprivredi, mada se
koriste i u okviru drugih aktivnosti (profesionalne i amaterske dezinsekcije i deratizacija, drvna
industrija-impregnacija, biološko oružje i bioterorizam). U njih se ubrajaju defolijanti (uništavaju
lišće) i desikanti ( vrše sušenje biljaka), kao i sredstva za odbijanje i privlačenje štetočina
(repolanti i atrakanti). Prema nekim podacima bez primene pesticida dobijalo bi se samo do
30% današnjeg prinosa velikog broja hranljivih produkata. Posledice delovanja pesticida zavise
od karaktera dela ili celog ekosistema i od fizičko-hemijskih osobina upotrebljenih preparata.
Toksičnost se izražava u LD -50 dozom koja je smrtonosna za 50% eksperimentalnih životinja u
kratkom razdoblju (obično 24 časa). Doza se izražava brojem mg/kg TT određene putem
primene:
per os, perkutano ili ingestijom.
Veliki je broj faktora od kojih zavisi moguća opasnost pesticida na zdravlje stanovništva,
posebno gradskog. Čimbenici mogu biti uzrokovani svojstvima pesticida, nivoima u njihovoj
proizvodnji pa sve do primene te sa gledišta tehničke primene i zakonske regulative povezane sa
prometom pesticida kao otrovom (Kipčić 2010).Prvenstvenotreba spomenuti količinu unesenog
Pesticidi u hrani i njihov negativni uticaj na čoveka
5
pesticida te učestalost izlaganja, tj.dali je bilo jednokratno ili višekratno izlaganje pesticidu.
Važan je i put ulaska u organizam, tj. dali je ulaz bio preko kože, respiratornim sistemom,
probavnim sistemom ili kombinovano, te i vreme izloženosti.
1. Uticaj pesticida na zdravlje čoveka
Ovaj uticaj se može se razmatrati kao trovanje radnika angažovanih na primeni pesticida, kao i
onih koji u kontakt sa pesticidima dolaze zbog nepažnje i nedovoljne obaveštenosti o njihovim
osobinama. Kao glavni uzroci profesionalnih trovanja u poljoprivredi mogu se navesti
nekvalitetna zaštitna odeća (44%), nepažnja (10%) i neadekvatni radni uslovi (15%). Pri primeni
pesticida, mogući su incidenti kod ljudi koji se ne bave zaštitom biljaka, ali dolaze u kontakt sa
većim količinama pesticida, što dovodi do akutnih i hroničnih trovanja. Brojni primeri ukazuju
da pesticidi dospeli u radnu i životnu sredinu, ugrožavaju čoveka i ostala živa bića u
neposrednom kontaktu, pri boravku u obrađenim oblastima, unošenjem u organizam preko
prskanih plodova i sl).
1
Polihlorovani bifenili (piraleni) su organhlorna jedinjenja koja su našla široku upotrebu krajem
20. veka. To su vrlo stabilna jedinjenja sa niskim naponom pare, slabo zapaljiva, veliki su
elektroizolatori, poseduju visok toplotni kapacitet i dielektričnu konstantu.Ova jedinjena su na
žalost izuzetno toksična i opasna po prirodu i čoveka, pa se često javlja problem kako izložene
polihlorovane bifenile ukloniti iz upotrebe. Širenje polihlorovanih bifenila je moguće na dva
načina: tokom upotrebe slučajnim izlivanjem u zemljište ili vodu, ili nakon upotrebe, prilikom
odlaganja i termičke dezintegracije.Ukoliko se izliju u zemlju ili vodu, oni u toj sredini zaostaju
i do 10 godina. U zemljištu se polihlorovani bifenili adsorbuju na sitnije čestice ili se vezuju za
huminske sastojke. S druge strane, u vodi se manje rastvaraju i preti opasnost da se trajno zagade
ogromne količine.Sagorevanjem polihlorovanih bifenila nastaje veoma toksično jedinjenje
dioksin
(2,3,7,8-tetrahlor-dibenzo-dioksid). Najveća upotreba polihlorovanih bifenila je bila u
svetu u transformatorskim rashladnim sistemima, ali kako je opasnost i šteta koje izazivaju ova
jedinjenja veća od koristi, njihova upotreba je u većini razvijenih zemalja zabranjena. U vreme
NATO bombardovanja SRJ, usled gađanja trafo-stanica, došlo je do teških oblika kontaminacije
1
Radojević R.
Upravljanje kvalitetom i zaštitom životne sredine
, Društvo OPISJ, Beograd.2000.
Pesticidi u hrani i njihov negativni uticaj na čoveka
7
sastav zemljišne mikroflore. Organohloridni insekticidi, u dozama koje se preporučuju u borbi
protiv zemljišnih štetočina, ne ispoljavaju negativno dejstvo na brojnost zemljišnih
mikroorganizama. Oni tada stimulišu razvoj pojedinih grupa mikroorganizama, pri većim
dozama u početku izazivaju suzbijanje, a zatim stimulaciju mikroflore zemljišta. Zemljišni
fungicidi i dumiganti, po pravilu dejstvuju negativno na mikrofloru zemljišta. Opšti pokazatelj
dejstva pesticida na mikrofloru jeste biološka aktivnost zemljišta, ili intenzitet zemljišnog disanja
(sorpcija O
2
, oslobađanje CO
2
). Herbicidi se relativno brzo razlažu u zemljištu i njihova primena
u preporučenim dozama ne odražava se negativno na zemljišnu mikrofloru. Pri unošenju u
zemljište u povećanim dozama, dolazi do privremenog pregrupisavanja sastava mikroflore.
Karakter i stepen dejstva na faunu uslovljeni su osobinama preparata, njihovim sadržajem u
zemljištu, sastavom faune i zemljišno-klimatskim uslovima.
3. Pesticidi u životnim namirnicama
Pod životnim namirnicama podrazumeva se sve što se upotrebljava za hranu i piće u prerađenom
i neprerađenom obliku, kao i začini, boje i druge materije, koje se dodaju zbog konzerviranja,
popravke izgleda, ukusa ili mirisa, obogaćivanja ili postizavanjima drugoih svojstva. Zagađujuće
supstance se između različitih organizama prenose sistemom lanca ishrane nezavisno od načina
dospevanja u životne namirnice. Druga osobenost prenosa zagađujućih supstanci je mesto
uključivanja u lanac ishrane. Kao biološki nosioci hemijskih supstanci mogu se navesti kukolj,
žitna glavica, gljive, cijanogentske, glikozidne i alkaloidne biljke, kao i razne ribe i školjke.
Međutim, danas se među supstancama biološkog porekla najveći značaj pridaje mikotoksinima,
koje su i pored štetnog dejstva koje doseže u daleku prošlost, hemijski i toksikološki definisane
tek u 20. veku.
3
Toksični metali u životnu sredinu dospevaju različitim putevima, a njihovi najznačajniji izvori su
industrije, metalurške i rudničke otpadne vode, hemizacija poljoprivrede, saobraćaj i energetika.
Iz životne sredine (reč je o stabilnim elementima), oni su, ugradivši se u razne jestive organizme
3
Kipčić D (2010)Pesticidi. Šarkanj B, Kipčić D, Vasić Rički Đ et al, ur. U:
Kemijske i fizikalne opasnosti u hrani.
Osijek: Hrvatska agencija za hranu, str.83.
