Turizam - kolokvijum
1. Hijerarhija potreba po maslovu
Podelio je potrebe na pet nivoa :
1.fizioloske potrebe ( glad, zedj, seks..)
2. potreba za sigurnoscu ( sloboda od pretnje i opasnosti)
3. potreba za ljubavlju
4. potreba za uvazavanjem (ugled)
5. potreba za samoaktuelizaciom (samoispunjenje, ostvarenje spstvenog potencijala)
Kasnije su dodate jos i potreba za razumevanjem i estetska potreba. Prvo se ispunajvaju
fizioloske, pa onda redom i sve druge. Vecina potreba imaju primenu u turizmu (npr. estetske
potrebe razgledanjem umetnickih dela). Stremljenjem ka visim potrebama, one nize se ne
ukidaju jer one nastavljaju da egzistiraju.
2. Ekonomske funkcije turizma
Ek. funk. se nazivaju sva ona delovanja usmerena na izrazitno privredne ciljeve i koji rezultiraju
odredjenim privrednim ucincima. Dve osn. grupe njegovih funk.
1. one koje su povezane s cirkulacijom dohotka, vec prethodno stvorenog dohotka
2. one koje deluju u smislu stvaranja novog, tj. novostvorene vrednosti.
Multiplikativna funkc.- sustina je da prelivanjem bruto vrednosti iz grane u granu pokrece nove
privredne procese.
Induktivna funkc. - osnovna vaznost multiplikativnog efekta je sto pokrece niz daljih privrednih
procesa i u njima inducira proces formiranja novog povecanog dohotka nacionalne privrede.
Konverziona funkc. - omogucava da se mnoga dobra koja inace nemaju svojstvo robe ni
odg.trzisnu vrednost, ukljuce u privredni proces i tokove. Omogucava ekonom. efekte
ukljucivanjem u privredni proces i transformisanjem u robu odredjenh materijalnih i
imaterijalnih dobara, koja bez turizma ne bi mogla da postignu ekon. valorizaciju. (more,
planine). Ova turisticka dobra stvaraju turisticku rentu,prenosi vrednost i ugradjuje u cenu
trzisnih proizvoda - turistickih usluga
.
Funkc. zaposljavanja u tercijalnim delatnostima - turizam pruza velike mogucnosti zaposljavanja
radne snage, razlicitih kvalifikacija i profesija. Namece se sve veca potreba razlicitih drustvenih
sluzbi bez kojih se savremeno drustvo ne moze zamisliti. Ovakav porast tercijalnih delat.
omogucava u znatnoj meri da se zaposli radna snaga. Problemi su sezonski karakter rada.
Funkc. razvijanja privredno nerazvijenih podrucja - utice na medjuregionalno prelivanje dohotka
unuar odredjene zemlje posredstvom domaceg turizma i to iz razvijenih u manje razvijene
regije. Istice se uloga turizma na kertanje odnosa robnih i novcanih fondova. Turisticka
potrosnja ne samo da smanjuje pritisak novcanih masa na robne fondove , nego i kretanje
njihovih cena, oslabljuje inflatorne tendencije. Turist. potrosnja se gotovo u celini ralizuje
istovremeno s pruzanjem usluga.
Delovanje turizma na uravnotezenje robno novcanih odnosa - uloga turizma se manifestuje
putem njegovog uticaja na platni bilans zemlje. Jedan od glavnih ek. motiv razvoja turizma
brojnih zemalja u razvoju je bila upravo teznja da se poveca devizni priliv kako bi se uravnotezio
platni bilans. Kroz prodaju robe i usluga turistima postizu vece cene nego kad bi se ta roba
prodavala domacem stanovnistvu. Od ukupnog dev. priliva treba odbiti dev. odliv, a on se
najcesce odnosi na uvoz reprodukcionog materijala za direktnu prodaju turistima, trosk.
poslovanja. Kada se od deviznih prihoda odbiju izdaci, dobije se devizni neto efekat.
Funks. turizma u medjunarodnoj ekonomskoj razmeni - turisticki bilans u sirem smislu obuhvata
sve oblike medjunarodnog prenosa vrednosti, ukupan robni promet i usluge kao i druge oblike
transakcije koje zahvata turizam. Aktiva : izvoz robe za turisticke svrhe, aktivne usluge, dohodak
od kapitala ulozenog u inostr. turisticke objekte, transferi. Pasiva: uvoz robe za turisticke svrhe,
pasivne usluge, usluge za odredjene turisticke svrhe. Sustinu spoljnotrgovinske funks. cini
razmena raznovrsnih usluga i dobara.
3. Komponente turisticke ponude po Midltonu
1. turisticke atrakcije: prirodne (pejzazi), stvorene(amsterdam), posebne vrste namenski
stvvorenih atrakcija(tematski parkovi), kulturne (pozoriste), socijalne(susret sa lokalnim
stanovnistvom).
2.oprema destinacije: obuhvata elem. koji omogucavaju boravak na destinaciji, aktivnosti i
uzivanje u atrakcijama, dolazi do preklapanja izmedju atrakcije i opreme, odredjeni hoteli nisu
samo oprema za smestaj vec i atrakcije same po sebi (Vegas).
3. pristupacnost: obuhvata brzinu, komfor, lakocu ili tezinu kako bi posetioci stigli do
3. Litom- obuhvata sve elemente koje je izgradio covek, a koji su turisticki interesantni po sebi ili
po svojoj lokaciji.
4. Antropom- javlja se kada je covek predmet interesovana. Razlicite civilizacije i narodi, njihovi
obicaji, folklor, privlace strane turiste pa i savremene.
6. Eticki apsolutizam i nihilizam
Et. nihilizam - na putovanjima, kod vecina turista dolazi do opustanja i do slobodnijeg
ponasanja. Moral turista postaje liberalniji od tradicionalnog morala receptivnog drustva, krse
se morlne norme domacina, pa na taj nacin negativno deluju i na njih. Tako se pod uticajem
turizma obe strane nihilisticki odnose prema vladajucem moralnom poretku. Kriticar Alifer na
veoma kritican nacin govori o turistima, koji na sve strane vidi greh, perverzije,
nemoral..medjutim savremeni ljudi i turisti ne dele njegovo misljenje.
Et. apsolutizam - postoje turisti koji se osecaju potpuno strano u sopstvenoj kulturi, a putovanje
im je jedno od sredstava za trazenje drugacijih kultura i centara. Oni na putovanjima traze i
povremeno nalaze, kultura i centar kome ce se predati u potpunosti. Pojedini utopijski turisti
imaju neodoljivu potrebu da traze apsolutno dobro. Sve su brojniji mladici intelektualci na
zapadu, razocarani sopstvenom kulturom, sistemom vrednosti, moralom i teze da negde Tamo
nadju drugaciji svet. Putovanja u Indiju, Nepal, Sri Lanku..imaju izmedju ostalo utopijskog
trazenja apsolutnog dobra. Turisticka putovanja mogu delovati u pozitivnom i negativnom
smislu. Medjutim, u svetu dolazi i do sukoba izmedju sistema vrednosti i moralnih normi
pojedinih kultura sto onemogucuje realizaciju univerzalne turisticke etike.
7. Teleoloska eticka paradigma (plus deontologija za ispit)
Ovde se radi o dva dominantna pristupa potrazi moralne svrhe li cilja.
Prvi ima korene u Aristotelovoj filozofiji pri cemu je cilj kome tezimo postizanje onoga sto Grci
nazivaju eudaimonia(sreca). Po cemu je dobar zivot, najvise dobro, a sreca krajnji cilj i smisao
ljudskog celokupnog ljudskog delovanja. Medjutim, po Aristotelu, dobar zivot se sastoji od
umerenog nacina zivota i razvoja takvih individualnih karakternih osobina koje vose relaizaciji
odreljenih vrlina i ispunjenom zivotu. Cilj je svetanje lisnosti, pa u tom smislu biloa koja odlika
koja ne vodi ostvarenju ovog cilja, je pogresna odluka. Ovaj pristup poznat je kao 'etika vrlina' i
smatra se da je univerzalno primenljiva. Pojedini autori govore o 'pravednom turizmu' kao
metafori koja sugerise da je eticki turizam onaj koji poseduje vrline. Isticu da je hedonizam
postao greh zbog drugacijeg moralnog sistema koji se sve vise siri.
Drugi pristup, bazira se na potrazi srece koja je sustinski drugacijeg pogleda. Ovaj pravac moze
biti podeljen u dve podgrupe:
- prva tezi individualnom zadovoljstvu
- druga tezi zadovoljstvu grupe
Ovaj pristup prisutan je kod velikog br. ljudi u turizmu. Zadovoljstvo je cilj kome se bezuslovno
teezi, u tom smislu hedonizam ima relativni i unutrasnji karakter. To ima za posledicu da je
subjektivni pogled u sukobu sa univerzalnim vrednosnim stavovima. Teznja za sto vecem
zadovoljstvu i sreci veceg sto veceg broja ljudi je glavni cilj ovog etickog pravca. Ovaj koncept se
zove i utilitarizam.
Deontologija - etika koja je zasnovana na ideji moralne duznosti ili onome sto je ispravno.
Glavno pitanje je koje su to morlne duznosti coveka. Tri pristupa: prvi smatra da se principi
duznosti baziraju na religiji kao izvoru morlanog ponasanja. Drugi, bazira na drustvenom
ugovoru, pravilima principima koje namece civilno drustvo. Ova globalna pravila oznacena su
kao kategoricki imperativi, kojih se ljudi moraju drzati, odredjena odluka moze biti moralna
samo ako svima odgovara. Drugi Kantov zakon oznacen je kao prakticni imperativ i lakse ga je
ostvariti. Niko ne sme tretirati ljude kao iskljucivo sredstvo za postizanje odredjenih ciljeva, vec
ga tretira kao cilj po sebi. Deontologija je kritikovana iz vise pravaca. Glavni problejm je odakle
poticu specificne duznosti. Eticki kodovi izradjuju u funkciji interesa odredjene organizacije ili
grupe ljudi. Na taj nacin odredjena grupa ljudi odredjuje ponasanje drugih grupa cime sebi daje
bozanska prava sto niko ne sme da ima.
8. Politicka meageografija Zapada
Kljucne komponentne Zapada su: teznja za kontrolom i transformacijom prirode, dozivljavanje
sebe kao nezavisnog subjekta koji se takmici sa drugima, neprestana zelja za rastom i razvojem,
visoko uvazavanje licne slobode, glad za materijalnim bogatstvom, unapredjenje drustvenog
blagostanja posredstvom tehnoloskog razvoja i posvecenost racionalnom istrazivanju.
Istok je definisan kao suprotnost svim ovim karakteristikama. Ipak , na Zapadu su se javili
filozofi,pisci i naucnici koji su se bavili ostrom autokritikom Zapada i dovodjenjem u pitanje
osnovne principe na kojima se on bazira. Pri tome doslo je do idealizacije i glorifikacije Istoka.
Zapad se optuzuje za pljackanje prirodnih resursa zbog pohlepe i teznje da se planeta kontrolise
i transformise. Glorifikovanje Istoka, sluzi kako bi se konstituisao snazan kontrast Zapadu i kako
bi se on demitologizovao.
Postavlja se pitanje koliko ima smisla ova konfrontacije izmedju Z. i I. u ovom svetu globalizacije,
