Seminarski rad iz predmeta: Analitičko novinarstvo
Tema: Analitički korpus u dnevnim novinama Politika u periodu od
18. avgusta 2014. do 24. avgusta 2014.
Novi Sad, jun 2015 god.
SADRŽAJ
1. Društveno-politički kontekst.....................................................................................................3
1.1. Društveni kontekst....................................................................................................................3
1.2. Ekonomski kontekst..................................................................................................................5
1.3. Politički kontekst......................................................................................................................8
1.4. Kulturni kontekst......................................................................................................................9
2. Kontekst medija.......................................................................................................................10
2.1. Mediji u Srbiji.........................................................................................................................10
2.2. Kratak istorijat organizacije....................................................................................................12
2.3. Vlasnička struktura.................................................................................................................13
2.4. Uređivačka politika Politike...................................................................................................14
3. Metod........................................................................................................................................16
4. Kodna lista (kontekst analitičkih tekstova zastupljenih u analiziranom mediju).............17
4.1. Kodna lista za analizu analitičkog korpusa medijskog sadržaja.............................................18
5. Diskusija: detaljna analiza i komentari.................................................................................23
6. Zaključne napomene................................................................................................................43
7. Spisak korišćene literature i spisak izvora sa interneta.......................................................45
1. DRUŠTVENO-POLITIČKI KONTEKST
Okuženje u kojem funkcioniše jedna medijska kuća u velikoj meri definiše niz faktora koji se
odnose na njeno poslovanje. Ti faktori su etika poslovanja, finansijski rezultati, konkurencija,
vizija i misija organizacije, strategija interne i eksterne komunikacije, kao i kultura unutar
organizacije. Društveno-politički kontekst određuje mejnstrem tendendcije u društvu, odnosno
poruke ili sadržaje koji su popularni kod auditorijuma koji poruke prima. Od društveno-
političkog konteksta zavisi i kvalitet sadržaja poruke, šumovi u komunikaciji kao i potencijalna
interpretacija poruke od strane auditorijuma. Kako bismo uspešno analizirali sadržaj poruke
spremom čine gotovo 50% populacije. Deo populacije sa nižim stepenom obrazovanja je
najprijemčivija publika za medije koji nude naizgled jednostavne odgovore ili se na
senzacionalistički način bave pojavama u društvu i državi u celini. Za taj deo publike analitičko
novinarstvo je suviše komplikovano jer ga ne razumeju.
Prema podacima CIA-e Srbija je 24. zemlja u svetu prema starosti stanovništva. Prosečna starost
u Srbiji iznosi 41.9 a stopa nataliteta je -0.46%. Veliki deo mladih koji su školovani i imaju
određene kvalifikacije i veštine odlazi u inostranstvo. Prema podacima Kancelarije za saradnju
sa dijasporom i Srbima u regionu procenjuje se da oko 4 miliona državljana Republike Srbije i
pripadnika Srpskog naroda živi u inostranstvu i regionu.
3
Mladi koji ostaju u Srbiji u velikoj meri
ne vide svoju perspektivu čak iako su visoko obrazovani jer je ključni kriterijum da se dobije
neki posao u javnom sektoru pripadnost nekoj stranci, odnosno nivo aktivnog učestvovanja u
njenim aktivnostima. Ovde treba napomenuti da je prema Zakonu o budžetu Republike Srbije za
2013 godinu za plate u javnom sektoru i penzije izdvojeno 59% od ukupnih primanja i prihoda.
Zbog zakasnele divlje privatizacije koja se desila u Srbiji tokom devedesetih, a posebno u prošoj
deceniji, uništena je ekonomska osnova Srbije jer je propao veliki broj preduzeća. (npr. Sartid,
Zastava, Novkabel, Kombinat Vrbas, Simpo, Zorka Šabac, Fabrika viskoze Loznica, HINS,
Hipol u Odžacima, itd.). Prema istraživanju organzacije Transparency International koeficijent
korupcije javnog sektora u Srbiji iznosi 42 (0 predstavlja visoku korumpiranost dok 100
predstavlja nisku korumpiranost). Takva situacija je dovela do velikoj raslojavanja, gde se mali
broj stanovništva obogatio, uništen je srednji sloj a veliki broj građana živi u siromaštvu i na
ivici su preživljavanja.
Vlada Republike Srbije do sada nije imala jasno izgrađenu politiku u odnosu na poljoprivredu i
selo. Prema pojedinim istraživanjima procenjuje se da je preko 2000 sela u Jugoistočnoj Srbiji
napušteno. Ta tendecija postoji i u Vojvodini gde veliki broj mladih napušta sela i ide u gradove
što povećava broj nezaposlenih u gradovima i dovodi do ruralizacije gradova. Prema
Migracionom profilu Republike Srbije za 2012. godinu broj stanovnika u gradovima se u
poslednjih 10 godina smanjio za 70.000 dok je u selima broj stanovništva opao za preko 310.000
osoba. Od ukupnog stanovnistva 56% živi u urbanoj sredini. Promene u broju stanovnika u
Republici Srbiji delimično su uzrokovane niskim, odnosno negativnim prirodnim priraštajem, što
3
Migracioni profil Republike Srbije za 2012. godinu, Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije
je posledica niskog nataliteta (među najnižim u evropskim zemljama) i viskog mortaliteta, a
delimično i odlivom stanovništva u inostranstvo.
4
1.2. Ekonomski kontekst
Ekonomija Republike Srbije se još uvek nalazi u tranziciji. Po starom zakonu, privatizovano
2.288 preduzeća, a u tom procesu 161 preduzeće nije uspešno privatizovano, već je ostalo u
Agenciji za privatizaciju, gde su se našla i 584 preduzeća koja nikada nisu pokušala
privatizaciju.
5
Prema podacima koje je nedavno objavilo Ministarstvo finansija, za državu u
Srbiji danas radi 781.000 ljudi, od ukupno 1.700.000 zaposlenih, odnosno tek nešto manje od
polovine radnika u zemlji.
6
Evropski prosek je 20% od ukupnog broja zaposlenih. Ekonomista
Ljubomir Madžar naglasio je da je fond plata u javnom sektoru 14 puta veći od profita koji ovaj
sektor zaradi.
7
Deficit budžeta Republike Srbije u 2013 iznosio je 5.3% od BDP-a. Fiskalni savet republike
Srbije naglasio je da cilj fiskalne konsolidacije treba da bude smanjenje deficita na ispod 3%
BDP-a u 2017.
8
Spoljni dug javnog sektora je na kraju marta 2014. iznosio 13,5 milijardi evra i u
odnosu na decembar prošle godine povećan je za 1,3 milijarde evra. Njegovo učešće u ukupnom
spoljnom dugu je na kraju marta iznosilo 50,5%, što čini oko 45% BDP-a.
9
Rast BDP-a u 2013
godini je iznosio 2.5.%.
10
4
Ibid
5
Izjava Dušana Vujovića, Ministra privrede u srpskom parlamentu, M.Čekerevac, 30.07.2014., Vujović:Zakon će
otkočiti privatizaciju, Politika, posećen 12.08.2014.,
http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Vujovic-Zakon-ce-
otkociti-privatizaciju.sr.html
6
V. Čvorkov, 09.04.2014., Javni sektor dvostruko veći od evropskog proseka, posećen 11.08.2014.,
http://www.dnevnik.rs/ekonomija/javni-sektor-dvostruko-veci-od-evropskog-proseka
7
Ibid
8
Fiskalna kretanja u 2014. godini i osnovne preporuke za rebalans budžeta I srednjoročno prilagođavanje 2015-
2017. godine, 31.07.2014., Fiskalni Savet Republike Srbije
9
Analiza duga Republike Srbije za mart 2013, Narodna Banka Srbije, posećen 11.08.2014.,
http://www.nbs.rs/internet/latinica/90/dug/dug_I_2013.pdf
10
Analiza duga Republike Srbije za mart 2013, Narodna Banka Srbije, posećen 11.08.2014.,
http://www.nbs.rs/internet/latinica/90/dug/dug_I_2013.pdf
Što se tiče kupovne moći stanovništva, prema poslednjem istraživanju Ministarstva spoljne i
unutrašnje trgovine i telekomunikacija prosečna neto mesečna zarada po zaposlenom u Republici
Srbiji u maju mesecu 2014 iznosila je 44.184 RSD. dok je prosečna potrošačka korpa iznosila
65,923 RSD. To znači da je za pokriće prosečne potrošačke korpe bilo potrebno 1.49 prosečne
mesečne neto zarade. Kupovna moć stanovnika Srbije je za 65% manja od proseka u Evropskoj
uniji.
15
Od ukupnog broja stanovnika Republike Srbije 23.8% čine penzioneri. Zanimljiv podatak je da
35.8% domaćinstava u Srbiji pokriva troškove življenja od penzije.
16
Što se tiče srazmere bogatih u odnosu na siromašne, prema statističkim podacima CIA-e (the
World Factbook), Srbija zauzima 16 mesto na listi najravnopravnijih zemalja prema raspodeli
dohotka. Gini indeks
17
Srbije je 28.2 (0 prestavlja absolutnu ravnopravnost, 100 predstavlja
absolutnu neravnopravnost).
18
1.3. Politički kontekst
Prema Izvodu iz registra političkih stranaka u Srbiji je trenutno registrovana 91 stranka. Preko
90% odraslih (25–64 godine) ne učestvuje u društvenom i političkom životu. U političkim
partijama i sindikatima aktivno je 6,5% odraslih, u aktivnostima rekreativnih i sportskih grupa i
organizacija učestvuje 5,7 % odraslih, a u dobrotvornim organizacijama 4,2%.
19
Izlaznost na poslednjim parlamentarnim izborima je bila 53.2%. Ta velika apstinencija govori o
tome da je veliki broj glasača izgubio veru u demokratiju i u mogućnost to da će glasajući za bilo
koju stranku doprineti da se pobedom te stranke dese promene koje će doneti boljitak. Recimo,
na izborima održanim 2012. godine bilo je gotovo 4,3% nevažećih listića na predsedničkim i
4,19% na parlamentarnim izborima čime su glasači stavili do znanja da nemaju opciju za
15
Serbia 2013 Progress Report, Accompanying the Document, Communication from the Commission, to the
European Parliament and the Council, Enlargement Strategy and Main Challenges 2013-2014, Brussels, 16.10.2013,
European Commission
16
Podaci dobijeni od sindikata Nezavisnost
17
Predstavlja najčešće korišćenu meru disperzije, a koristi se kao mera nejednakosti prihoda, nejednakost
distribucije ili raspodele bogatstva
18
Infoplease, 2014, Gap Between Rich and Poor: World Income Inequality, Source: The World Factbook, posećen
12.08.2014.,
http://www.infoplease.com/world/statistics/inequality-income-expenditure.html
19
Anketa o obrazovanju odraslih, 2011, Republički zavod za statistiku, Republika Srbija.
