Криминалистичко-полицијска академија

-Семинарски рад-

Еколошки ризици и претње

Ментор:

Студент:

Проф. др  Саша Мијалковић                                                  Марија Марковић

                                                                   

     2А1/0024/16

Београд,

2019.

2

  

Садржај

Увод...............................................................................................................................................................3

Еколошки ризик и  еколошка претња........................................................................................................3

Вулкани.....................................................................................................................................................5

Земљотреси..............................................................................................................................................6

Клизишта...................................................................................................................................................7

Шумски пожари........................................................................................................................................7

Олује и пешчане олује.............................................................................................................................8

Поплаве.....................................................................................................................................................8

Ерозија.......................................................................................................................................................8

Друштвени извори угрожавања безбедности.........................................................................................10

Загађивање ваздуха...................................................................................................................................11

Највећи загађивачи ваздуха..................................................................................................................12

Извори загађења ваздуха......................................................................................................................12

Последице загађења ваздуха................................................................................................................13

Загађење вода............................................................................................................................................14

Највећи загађивачи вода.......................................................................................................................14

Последице загађења вода на здравље људи......................................................................................15

Мере за заштиту вода од загађења......................................................................................................15

Загађивање земљишта..............................................................................................................................16

Начини угрожавања земљишта............................................................................................................16

Последице загађења земљишта на здравље људи............................................................................17

Мере за заштиту земљишта од загађења............................................................................................17

Еколошки ризик и процена еколошког ризика.......................................................................................18

Закључак.....................................................................................................................................................22

Литература..................................................................................................................................................23

background image

4

загађивања   животне   средине”

2

.   Са   друге   стране,   еколошка   претња   се   објашњава   као 

„појава којом се у значајнијем обиму угрожава животна средина, при чему се настале 

последице рефлектују на безбедност човека, државе, међународних региона или планете“. 

          Постављање еколошких ризика и еколошких претњи као детерминанти у којима би 

разговор о значају присутности еколошке свести код човека требало да се креће, јесу само 

припремна фаза која тек отвара простор за тражење дуготрајних решења или пак чињење 

првих   прогресивних   корака   у   трци   за   очување   животне   средине.   На   том   путу, 

идентификовање свих еколошких ризика јесте од есенцијалног значаја, јер су доносиоци 

еколошких одлука у прилици да врше процену негативних утицаја на животну средину, 

што, у складу са проценом  потенцијалног нивоа ризика и дефинисањем граница у којима 

је тај ризик прихватљив, омогућава и предузимање даљих мера заштите. 

                   Са становишта еколошке економије, управљање еколошким ризиком би требало 

базирати на анализи трошкова и користи како би се еколошка штета свела на минимум. 

Нажалост, менаџери су често суочени са недостатком података неопходних за потпуну 

процену трошкова и користи смањења еколошког ризика, па се врло често ризик може 

дефинисати као негативно процењена последица чије је остварење независно. Из саме 

дефиниције еколошког ризика произилазе два основна задатка како би се еколошки ризик 

ставио под контролу, а то су: идентификација и процена еколошког ризика и реаговање на 

ризик. 

          Еколошке промене се диференцирају на промене изазване људском делатношћу и на 

промене које су последица природних процеса. Природни извори су сви процеси које се 

одвијају   у   биосфери   мимо   воље   човека   (вулкани,   земљотреси,   космичка   прашина). 

Вештачки   (антропогени)   су   продукти   свих   људских   делатности   (вађење   и   обрада 

минералних   сировина,   термо   и   нуклеарне   електране,   пољопривреда,   индустрија, 

саобраћаја, туризма и других активности као што су: спорт, рекреација и загађивачи из 

домаћинства).   Промене   које   су   настале   као   последица   геолошких,   геохемијских   и 

биогених   процеса,   најчешће   су   изазване   „природним   законима,   услед   промене   јачине 

магнетног поља, тектонских промена, поплава, суша, клизишта, земљотреса, цунамија, 

2

 Мијалковић, С.,: 

Национална безбедност

, Београд, 2015., стр.214.

5

ерупција вулкана, урагана и торнада, осцилација нагиба ротационе осе Земље. Природни 

извори   загађивања   тла   могу   бити   тачкасти   и   расути,   при   чему   су   тачкасти   извори 

загађивања тла налазишта руда и геолошке творевине, а главни расути извори загађивања 

су   суви   и   мокри   талог   из   атмосфере.   У   складу   са   деградацијом   тла,   према   величини 

подручја утицаја, природни извори загађивања могу да имају локални или регионални 

значај.   Најзначајнији   природни   извори   загађивања   тла   који   потенцијално   имају 

регионални значај су: вулкани, олује, олујне кише, поплаве и ерозије. 

                   Најзаступљенији видови угрожавања животне средине у Републици Србији су: 

неконтролисано   експлоатисање   природних   ресурса,   неодговарајуће   складиштење 

отпадних   вода   и   гасова,   чврстог   и   опасног   отпада,   употреба   застареле   и   прљаве 

технологије,   несистематичан   мониторинг   животне   средине,   природне   непогоде   и 

инфилтрација организованог криминала у послове складиштења и рециклирања отпада.

Вулкани

           Најраспрострањенији облик потенцијалне еколошке претње у свету представљају 

активни вулкани, који својом делатношћу могу на више начина да деградирају земљиште 

и тло, и то изливањем лаве, а потом и избацивањем вулканског пепела (пирокластичне 

честице), односно избацивањем гасова и пара. Изливање лаве представља најфреквентнији 

начин угрожавања тла, с обзиром да се услед вулканске активности земљиште значајно 

деградира.   Када   магма   избије   на   површину   вулканског   гротла   настаје   лава,   усијани 

силикатни   растоп   чијим   хлађењем   настају   вулканске   стене,   који   потпуно   прекрива   и 

уништава земљиште на које се излива. Без обзира на брзину сливања лаве, која достиже и 

30 km/h, температура од 1050 до 1300 Целзијусових степени демонстрира разорну моћ на 

свим објектима који се нађу на њеној путањи. Када се лава охлади и очврсне, онда настају 

вулканске стене, а потом започиње дуготрајни процес њиховог површинског распадања и 

формирања земљишта. 

            Активни вулкан, када излива лаву, представља  тачкасти извор загађивања, док 

ерупције вулканског пепела и гасова и пара представљају дифузне изворе загађивања, с 

background image

7

                   У циљу процена потенцијалне опасности од појаве земљотреса, изграђују се 

сеизмолошке   карте   и   врши   сеизмичка   рејонизација   терена,   будући   да   врло   често 

земљотреси   бивају   иницијатори   вулканских   ерупција.   Са   друге   стране,   уколико   се 

земљотрес деси на дну мора или океана, он може изазвати кретање огромних количина 

воде. Та покренута вода се као какав велики зид обрушава на обалу великом брзином 

рушећи све пред собом, а то је врло често најразорнији цунами талас. 

Клизишта

                   Под клизиштем подразумевамо стеновиту или растреситу масу која одвојена од 

подлоге, под утицајем гравитације, клизи по клизној површини. Клизишта представљају 

један   од   видова   ерозије,   а   на   клизишту   се   могу   издвојити   неколики   делови:   ожиљци, 

клизна површина, тело, увала, трбух, ножица клизишта. Природни процеси који доводе до 

клижења   терена   и   образовања   клизишта   су   ерозија   и   земљотреси.   Ерозија   и   промена 

рељефа услед  ерозије  могу  да  доведу  до  нестабилности  падина и до  клижења  терена. 

Нарочито   флувијална,   односно   речна   ерозија   угрожава   стабилност   падина   терена   на 

речним обалама, а земљотреси такође неретко доводе до покретања велике стенске масе 

на   нестабилним   падинама,   што   као   крајњи   циљ   има   образовања   клизишта.   Клижење 

терена   и   образовање   клизишта   представљају   значајне   ризике,   с   обзиром   да,   поред 

деградације тла могу да доведу до уништавања објеката, па чак и до угрожавања људских 

живота. 

            Zoji La, планински превој на Хималајима, иначе дуг 9 км, саставни је део индијског  

државног ауто-пута, који са невероватним бројем од 60 клизишта чини најопаснији пут на 

свету.

 

Шумски пожари

                   Као природни ризик за тло могу бити шумски пожари, и то најпре они настали  

ударом грома. У одређеним условима ови пожари могу да се прошире и да захвате велике 

Želiš da pročitaš svih 23 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti