GRADIVO ZA ISPIT UPRAVLJANJE VANREDNIM SITUACIJAMA
IZ KNJIGE KRIZNI MENADZMENT
RIZIK
Rizik je
doga
đ
aj koji, ako se desi, negativno uti
č
e na sposobnost ostvarenja cilja projekta i ima dva
aspekta. Prvi je njegova verovatnoc
ć
a nastupanja, a drugi je njegov uticaj (ili posledica) na izvo
đ
enje
operacije.
Ono
š
to obi
č
no kreira
“
š
ansu“
je nedostatak informacija o doga
đ
aju koji se jo
š
nije desio. Razlozi za
nedostatak informacija su
č
injenice da ne
š
to nije poznato, da je budu
ć
nost u osnovi neodre
đ
ena, i,
na kraju, jer je kosmos u svoj osnovi promenljiv. To je sve ''neodre
đ
enost''.
Neizvesnost
predstavlja neodre
đ
enost o ishodu situacije. Upravo tu le
ž
i osnovni problem, jer se i
proces odlu
č
ivanja odvija u uslovima neizvesnosti.
Razlika izme
đ
u rizika i neizvesnosti je u tome
š
to rizik uvek nosi sa sobom
š
ansu gubitka. U situaciji
koja uklju
č
uje povoljan i nepovoljnan doga
đ
aj, rizik je verovatno
ć
a nastupanja nepovoljnog doga
đ
aja.
Cilj upravljanja rizicima
u procesu dono
š
enja vojnih odluka jeste identifikacija i upravljanje
doga
đ
ajima
č
iji rezultati neizvesni
KORACI UPRAVLJANJA RIZIKOM?
1. Korak - Identifikovanje opasnosti -
predstavlja osnovnu/ polaznu ta
č
ku za jednog procenitelja
rizika i donosioca odluka. Identifikacija problema se mo
ž
e sa
ž
eti u tri koraka:
➢
prepoznavanje problema, akt prihvatanja
č
injenice da problem postoji,
➢
➢
prihvatanje problema i- jeste dono
š
enje odluke da se ne
š
to uradi po tom pitanju.
➢
definisanje problema.- nastaje kada je problem, shva
ć
en i prihva
ć
en i povezan sa mogu
ć
im
re
š
enjem. Informacije postaju jasnije i aktivnosti vezane za upravljanje rizikom se iniciraju.
2. Korak - Procena opasnosti za odre
đ
ivanje rizika
Opasnost
predstavlja takvo stanje koje ima potencijal da izazove razne povrede,bolesti ili
smrt, o
š
te
ć
enja ili gubitak opreme i imovine . Opasnosti mogu nastati iz razli
č
itih oblasti...
Procena opasnosti
za odre
đ
ivanje rizika se realizuje primenom raznih metoda u cilju
dobijanja verovatno
ć
e nivoa rizika. Krajnji rezultat analize je opasnost izra
ž
ena kao
veoma visok,
visok, umeren
ili
nizak.
Te kategorije su odre
đ
ene primenom standardizovane matrice procene
rizika.
Postoje tri pod koraka
koja se realizuju, a odnose se na:
➢
1. Procenu verovatno
ć
e doga
đ
aja ili pojave, -
Verovatno
ć
a se procenjuje na osnovu u
č
estalosti
sli
č
nog doga
đ
aja.
Postoje
č
etiri nivoa verovatno
ć
e:
č
esto, verovatno, povremeno i retko.
➢
➢
2. Procenu o
č
ekivanog rezultata doga
đ
aja ili pojave
– Stepen osetljivosti se procenjuje za
svaku opasnost koja je zasnovana na poznavanju rezultata sli
č
nih doga
đ
aja koji su se desili i
stepenuju se kao: katastrofalni, kriti
č
ni, marginalni i zanemarljivi.
➢
3. Odre
đ
ivanje nivoa rizika za datu verovatno
ć
u i te
ž
ine.
Koriste
ć
i standrdnu matricu procene
rizika verovatno
ć
e i te
ž
ina za svaku identifikovanu opasnost se konvertuje u odre
đ
enom nivou
rizika.
Š
to je vi
š
i nivo verovatno
ć
e, ve
ć
a je verovatno
ć
a nastanka rizika doga
đ
aja. Ni
ž
i nivo
verovatno
ć
e, manja je verovatno
ć
a pojava rizika doga
đ
aja
3. Korak - Kontrola rizika i dono
š
enje odluke
Ovaj proces se odvija u koracima razvoja kurseva
akcije, analize kurseva akcije, pore
đ
enja kurseva akcije i njihovom odobravanju u procesu definisanih
standardnih operativnih procedura dono
š
enja vojnih odluka. Osnovna funkcija kontrole ispoljava se
kroz: obu
č
enost (osposobljenost) jedinica, fizi
č
ku kontrolu i upozorenje (izbegavanje).Samo
dono
š
enje odluke predstavlja odre
đ
ivanje
š
ta je prihvatljiv nivo rizika. Rizik ili potencijalni gubitak
treba biti uskla
đ
en prema o
č
ekivanim dobicima
https://lookaside.fbsbx.com/file/Upravljanje%20rizicima-%20S…1JdaBK24gRKC-nHlUn-VsJJwuiLAaLVs1Rh1TAbozkKa9imetH65g
2/28/19, 09U54
Page 1 of 12
4. Korak - Kontrola sprovo
đ
enja odluke
Dobija svoj zna
č
aj u sticanju uvida komndanta u
sprovo
đ
enje odre
đ
enih nare
đ
enja, smernica, naloga itd. Svaki segment koji je bio obuhva
ć
en
kontrolom za smanjene rizika u ovoj fazi se pretvara u operativnu akciju koja se treba sprovesti da bi
opravdala sprovo
đ
enje kontrole i rizik svela na prihvatljivi nivo
5. Korak - Nadzor (monitoring) i vrednovanje (procena) rizika
Nadzor treba shvatiti kao oblik
kontrolne mere i predstavlja sastavni deo upravljanja rizikom u procesu dono
š
enja odluka. Nadzor
obezbe
đ
uje pot
č
injenima da razumeju kako, kada i gde se sprovode kontrole.
Č
ak i najbolje risk
menad
ž
ment opcije mogu da podbace u procesu implementacije zbog pogre
č
nih pretpostavki.
Pra
ć
enje (monitoring) rizika sa satoji iz slede
ć
e tri faze: pra
ć
enje, evaluacija i iteracije. Pratiti zna
č
i
posmatrati, bele
ž
iti, i proveravati, u odre
đ
enim vremenskim razmacima, efekte izabranih opcija i
done
š
enih odluka.
UPRAVLJANJE RIZICIMA
Proces identifikovanja, merenja i upravljanje rizikom je poznat kao
Risk management.
Predstavlja proces mjerenja i procenjivanja rizika na osnovu
č
ega se razvija strategija za
otklanjanje ili smanjenje rizika.
Rizi
č
ni doga
đ
aji su budu
ć
i doga
đ
aji koji mogu da nastanu zbog stanja sada
š
njosti.
Upravljanje rizikom je
aktivnost dizajnirana da pobolj
š
a
š
anse realizovanja projekta u okviru
definisanog vremena, tro
š
kova i performansi. Upravljanja rizikom predstavlja proces dono
š
enja
odluka koji evoluira postepenim smanjenjem neizvesnosti
.
Proces upravljnja rizikom
je
integralni deo
procesa odlu
č
ivanja
.
Za rizik je karakteristi
č
no slede
ć
e:
rizik je svugde prisutan, neki rizici su ozbiljniji od drugih,
nula-rizik nije opcija, rizik je neizbe
ž
an i nema rizika bez neodre
đ
enosti.
FAZE KONTROLE RIZIKA?
Upravljanje rizikom je neprekidan upravlja
č
ki proces. Proces upravljanj rizikom sastoji se od faze
ocene rizika i faze kontrole rizika.
1.
Faza ocene rizika obuhvata :
identifikovanje rizika, procenu verovatno
ć
e, procenu uticaja i
odre
đ
ivanje prioriteta.
2.
Faza Kontrola rizika obuhvata slede
ć
e faze:
Merenje
intenziteta rizika vr
š
i pomo
ć
u utvr
đ
enih indikatora, metoda, modela i sistema upravljanja
rizikom organizacije.
Alociranje odgovornosti
je: a) evidentiranje i odre
đ
ivanje rizika prema mestu odgovornosti za
upravljanje rizikom, i b) utvr
đ
ivanje vrste i zna
č
aja rizika.
Planiranje rizika
mo
ž
e biti prventivno i naknadno.
Preventivno
planiranje se sprovodi da bi se
ubla
ž
ili mogu
ć
i rizici u poslovanju organizacije. Organizacija utvr
đ
uje odre
đ
ene postupke i procedure
u poslovanju i vr
š
i procene i predvi
đ
anja kako da se razvija u budu
ć
em vremenu.
Naknadno
planiranje vr
š
i se za slu
č
aj hitnih i iznenadnih doga
đ
aja. Cilj je da se ubla
ž
ile
š
tetne posledice ve
ć
nastalih rizika
Da bi kontrola bila efikasna, treba da ispuni slede
ć
e kriterijume:
1.
da je je pogodna- uklanjanje ili ubla
ž
avanje rizika opasnosti na prihvatljivi nivo
2.
izvodljiva - predstavlja svojstvo jedinice da mo
ž
e sprovesti kontrolu,
3.
prihvatljiva- se izra
ž
ava u subjektivnom opravdanju tro
š
kova vremena i resursa kroz ste
č
ene
koristi.
Ocenjivanje rizika
je sveobuhvatni proces koji se sastoji od: identifikovanja rizika, analize rizika,
I vrednovanja rizika.
https://lookaside.fbsbx.com/file/Upravljanje%20rizicima-%20S…1JdaBK24gRKC-nHlUn-VsJJwuiLAaLVs1Rh1TAbozkKa9imetH65g
2/28/19, 09U54
Page 2 of 12
PRIRODA RIZIKA
Objektivna priroda rizika
se vezuje za realno postojanje mnogih prirodnih, dru
š
tvenih i
tehnolo
š
kih procesa, za raznovrsnost materijalnih i dru
š
tvenih odnosa, za postojanje mnogobrojnih i
razli
č
itih veza me
đ
u elementima i stohasti
č
ku prirodu mnogih procesa u slo
ž
enim sistemima Zbog
toga nije mogu
ć
e jednozna
č
no predvideti pojavu zahtevanog rezultata.
Subjektivna priroda rizika
vezuje se za
č
oveka i njegove odluke u potencijalno opasnim
situacijama. Dok se pojedini doga
đ
aji (prirodne katastrofe) de
š
avaju nezavisno od volje
č
oveka, u
mnogima je on osnovni faktor.
Subjektivno-objektivnoj prirodi rizika
, s obzirom na
č
injenicu da je rizik uslovljen procesima
kako subjektivnog karaktera, tako i procesima
č
ije postojanje ne zavisi od
č
ovekove volje i saznanja
Karakteristike novih rizika
•
š
tetna dejstva koja nisu ograni
č
ena ni prostorno, niti vremenski (posle nuklearne katastrofe velike
povr
š
ine vekovima ostaju zaga
đ
ene, a radioaktivni oblaci se ne zaustavljaju na granicama);
•
odgovornost za nastale probleme ili
š
tete ne mo
ž
e se pripisati pojedincima koji donose odluke ili
organizacijama (kisele ki
š
e ili promena klime su rezultat pona
š
anja i odluka ogromnog broja ljudi;
veliki je broj me
đ
usobno povezanih
parametara koji na to uti
č
u, tako da se ne mo
ž
e formirati jednostavan uzro
č
noposledi
č
ni odnos);
•
novi rizici su apstraktni, ne mogu se ta
č
no spoznati (samo nau
č
na istra
ž
ivanja omogu
ć
avaju
saznanje o
š
tetnom dejstvu radijacije ili zatrovane hrane);
•
rizici ne mogu biti ekonomski istra
ž
eni, jer imaju sebi svojstvenu dinamiku (tehni
č
ki rizici stalno
zahtevaju dodatne mere bezbednosti koje pove
ć
avaju izdatke; s obzirom da mogu da izazovu
veliku potencijalnu
š
tetu i potencijalne
Kvalitet i rizik
Na promene parametara sistema izazvane spolja
š
nim i/ili unutra
š
njim poreme
ć
ajima, sistem
mo
ž
e da reaguje na tri na
č
ina:smanjivanjem kvaliteta;zadr
ž
avanjem kvaliteta; pove
ć
anjem kvaliteta
.
Prihvatljivost rizika
Definisanjem nivoa rizika
definise se granica rizika koja razdvaja oblast prihvatljivog I
neprihvatljivog. Prihvatljiv je onaj rizik kojim se mo
ž
e upravljati pod odre
đ
enim uslovima predvi
đ
enim
propisima.
Kvantifikacija rizikA
-
Za svaki rizican dogadjaj podrazumeva:
•
Identifikaciju rizicnog dogadjaja
•
Odredjivanje verovatnoce rizicnog dogadjaja
•
Odredjicanje mere gubitka koju dogadjaj proizvodi
•
Odredjivanje mere rizika
OSNOVNI POKAZATELJI RIZIKA SU:
1.
verovatno
ć
a rizi
č
nog doga
đ
aja,
-
verovatno
ć
a da
ć
e se u posmatranom vremenskom intervalu
realizovati bar jedan rizi
č
an doga
đ
aj ;
2.
matemati
č
ko o
č
ekivanje veli
č
ine gubitka,
-
najverovatnija veli
č
ina gubitka
nastalog kao
posledica rizi
č
nog doga
đ
aja u toku zadatog vremenskog intervala -.
METOD VEROVATNO
Ć
E
Metod verovatno
ć
e je primenljiv u slu
č
aju postojanja dovoljnog broja verodostojnih podataka o
rizi
č
nim doga
đ
ajima u posmatranom sistemu, gubicima i ulaganjima za spre
č
avanje rizi
č
nih
doga
đ
aja, odnosno smanjivanje gubitaka u slu
č
aju njihove realizacije.
METOD EKSPERTNIH OCENA
https://lookaside.fbsbx.com/file/Upravljanje%20rizicima-%20S…1JdaBK24gRKC-nHlUn-VsJJwuiLAaLVs1Rh1TAbozkKa9imetH65g
2/28/19, 09U54
Page 4 of 12
