Američki predsednici
Frenklin Ruzvelt – '45 demokrata
Hari Truman – 1945- 1953 demokrata
Dvajt Ajzenhauer 1953-1961 republikanac
Džon Kenedi 1961 – 1963 demokrata
Lindon Džonson 1963-1969 demokrata
Ričard Nikson 1969-1973 republikanac
Džerald Ford 1974-1977 republikanac
Džimi Karter 1977-1981 demokrata
Ronald Regan 1981 – 1989 republikanac
Džordž Buš 1989-1993 republikanac
Bil Klinton 1993 – 2001 demokrata
Džordž Buš 2001-2009 republikanac
Barak Obama 2009 – demokrata
Predsednici SSSR-a, generalni sekretari KSS-a
od 1922 – 1990.
Josif Staljin 1922 – 1953
Nikita Hruščov 1953 – 1964
Leonid Brežnjev 1964 – 1982
Jurij Andropov 1982 – 1984
Konstantin Černjenko 1984 – 1985
Mihail Gorbačov 1985 – 1991
Kancelari Zapadne Nemačke
( Savezne republike Nemačke)
Konrad Adenauer 1949-1963, hrišćanski demokrata
Ludvig Erhart 1963-1966, hrišćanski demokrata
Kurt Georg Kizinger 1966-1969, hrišćanski demokrata
Vili Brant 1969-1974, socijaldemokrata
Helmut Šmit 1974-1982, socijaldemokrata
Helmut Kol 1982-1990, hrišćanski demokrata
*skarabudžila Milena Marić * molim ne štampajte * komentari na mail: [email protected]
od ujedinjenja:
Helmut Kol 1990-1998 , hrišćanski demokrata
Gerhard Šreder 1998-2005, socijaldemokrata
Anđela Merkel 2005- , hrišćanski demokrata
Francuski predsednici ( Peta republika)
Šarl De Gol 1940-1969
Žorž Pompidu 1969-1974
Žiskar Desten 1974-1981
Fransoa Miteran 1981-1995
Žak Širak 1995-2007
Nikola Sarkozi 2007-
Britanski premijeri
Vinston Čerčil 1940-1945 i 1951-1955, kozervativna stranka
Klement Etli 1945-1951 , laburista
Entoni Idn 1955-1957, kozervativna stranka
Harold MekMilan 1957-1963, konzervativna stranka
Alek Daglas Home 1963-1964, konzervativna stranka
Harold Vilson 1964-1966, laburista
Edvard Hit 1970-1974, konzervativna stranka
Džejms Kalahan 1976-1979, laburista
Margaret Tačer 1979-1990, konzervativna stranka
Džon Mejdžor 1990-1997, konzervativna stranka
Toni Bler 1997-2007, laburista
Gordon Braun 2007-2010, laburista
Dejvid Kameron 2010- , konzervativna stranka
*skarabudžila Milena Marić * molim ne štampajte * komentari na mail: [email protected]
Filipine, tako da ih je napad na Perl Harbour iznenadio. SSSR je bio svestan japanske ratne snage
tako da je na Dalekom istoku imao velike vojne formacije.
Japan je kroz geografske širine nepovoljne za plovidbu uspeo da prođe američke radare i priđe
američkoj bazi. Rano jutro 1941. sprovodi iznenadni napad, uništava sve američke avione i potapa
većinu ratnih brodova.
SAD objavljuje rat Japanu i prekida godine izolacionizma. Japan zauzima Filipine, Hong Kong.
Amerika je pokušala da spreči Japan da zagospodari jugoistočnom Azijom, bogatom sirovinama.
Mirovna konferencija u Parizu 1946.
Kraj WWII
Završila se 1947. i rezultirala Pariskim mirovnim ugovorom a sile pobednice su uspele da se
dogovore oko detalja mirovnog ugovora.
Problem ratne reparacije se pojavljuje kao najveći problem. Obaveza svih zemalja potpisnica
sporazuma je bila da se spreči bilo kakva buduća pojava fašizma.
U Nju Hemširu je održana Breton Vuds konferencija, na kojoj je ustanovljen oblik i način pružanja
pomoći ratom razorenim zemljama, kroz Međunarodni monetarni fond i svetsku banku.
Mirovnom konferencijom je odlučeno da se sudi nacističkim generalima za ratne zločine, formiran
je sud u Nirnbergu sa sudijama iz zemalja sila pobednica; Formulisanje principa nirnberških
procesa je ostavljeno na odluku UN-u, koji 1947. donosi rezoluciju o tome.
NATO
1949.
Tokom avgusta 1941. kao rezultat sastanka Čerčila i Ruzvelta bila je Atlanska povelja, koja je
uspostavila viziju sveta posle WWII; Bio je to jedan od prvih koraka ka formiranju Ujedinjenih
Nacija.
1949. SSSR objavljuje da je uspešno testirao hidrogensku bombu a u Kini na vlast dolaze
komunisti, što izaziva nepoverenje i strah kod zapadnih zemalja. Oni osnivaju NATO 4.4.1949. u
Vašingtonu.
Države osnivači: Belgija, Kanada, Danska, Francuska, Island, Italija, Luksemburg, Holandija,
Norveška, Portugal, Britanija i SAD.
Tokom Hladnog rata NATO savezu pristupaju: Grčka, Turska i Zapadna Nemačka
Glavna odredba je ugovor da se članice slažu da će se oružani napad protiv neke od njih smatrati
napadom na sve članice.
*skarabudžila Milena Marić * molim ne štampajte * komentari na mail: [email protected]
Formalni razlog bio je zaštita Evrope od sovjetske invazije.
Države osnivači NATO pakta bile su kapitalističke i verovale su u privatnu svojinu nad posedima i
poslovima. Sedište NATO pakta je u Briselu a osnovni zadatk je da se spreči prodor SSSR-a u
Zapadnu Evropu.
Ujedinjene Nacije 1945.
Svetska organizacija osnovana 1945. sa sedištem u Nju Jorku.
Povelja UN je promovisala osnovne ciljeve UN – održavanje međunarodnog mira i sigurnosti,
razvijanje prijateljskih odnosa na temelju poštovanja ravnopravnosti i samoodređenja naroda i
spajanju u rešavanju ekonomskih, socijalnih, kulturnih i humanitarnih problema.
Osnovane su kao naslednica Društva naroda, koje je formirano pre WWII sa ciljem da spreči
buduće sukobe. Za razliku od Društva naroda, UN su raspolagale sopstvenim oružanim snagama
zemalja članica.
Ideja o UN je razrađena u deklaracijama potpisanim na Savezničkim konferencijama u Moskvi,
Kairu i Teheranu tokom 1943.
Povelju UN su 1945. potpisale Francuska, Kina, Velika Britanija, SAD i SSSR i još 46 zemalja. Ta
povelja je razmatrala sistem regulacije i upotrebe naoružanja, posebno nuklearnog.
Upravna tela UN su – Generalna skupština, Ekonomski i socijalni savez, Savet bezbednosti i
Svetska zdravstvena organizacija. Sedište UN za Evropu je u Ženevi.
UN često organizuju mirovne misije u različitim regionima sveta gde postoji konflikt. Mirovne
snage UN su dobile Nobelovu nagradu za mir 1988. i 2001.
Težnja na ostvarenju ljudskih prava je glavni razlog za stvaranje UN, pa tako postoji i povelja
ljudskih prava koja obavezuje sve članice na poštovanje ljudskih prava.
Međunarodni sud prave je glavno sudsko telo UN-a. Svrha mu je da donosi presude i rešava
razmirice između država; Radi od 1946. a dve najveće parnice bile su mu Kongo protiv Francuske,
kada je Kongo optužio Francusku za ilegalno zadržavanje bivših šefova država optuženih za ratne
zločine i Nikaragva protiv SAD kada je Nikaragva optužila SAD za ilegalno naoružavanje
paravojnih formacija.
Glavne članice UN i danas čine stalne članove Saveta Bezbednosti sa pravom veta: SAD, Rusija,
Velika Britanija, Francuska i Kina.
Savet bezbednosti UN
1949.
Najvažnije telo UN. Zadužen za održavanje mira i bezbednosti među narodima. Odluke koje donosi
SB su poznate kao rezolucije SB.
*skarabudžila Milena Marić * molim ne štampajte * komentari na mail: [email protected]
Borbe se nastavljaju i dalje tokom '46. ali SSSR ostaje uzdržan, tako da komunistička vojska
najveću podršku ima od komunističkih suseda Jugoslavije i Albanije.
U pomoć vladinoj vojsci se pored Britanije priključuje i SAD.
Fatalan udarac komunističkoj partiji je bio politički a ne vojni.
Jer, 1949. SSSR i njegovi sateliti prekidaju odnose sa Titom pa je komunistička partija morala da
bira između svoje ideološke vernosti Staljinu i realne pomoći Jugoslavije. Tito zatvara granice za
komunističke gerilce i raspušta njihove kampove, što je dodatno demoralisalo partiju, dovodeći do
„lova na veštice“ unutar partije i pada podrške u gradskim područijima.
Istovremeno nacionalna Armija istupa sa talentovanim generalom Aleksandrom Papagosom koji
1949. pokreće veliku kontraofanzivu, zadaje konačni udarac partijskoj vojsci, koja gubi podršku i
od Albanije i to označava kraj rata.
Varšavski pakt
1955-1991
1955. SSSR i zemlje Istočne Evrope stvaraju Varšavski pakt, kao odgovor na prethodno napravljen
NATO pakt.
Osnivači: SSSR, Bugarska, Čehoslovačka, Istočna Nemačka, Mađarska, Poljska, Rumunija.
Sedište Varšavskog pakta je bilo u Moskvi.
Pravilo o nemešanju članica u unutrašnju politiku prekršeno je u Mađarsku, tokom mađarske
revolucije 1956. i u Čehoslovačkoj za vreme Praškog proleća 1968.
Brežnjev iznosi stav koji je kasnije postao poznat kao Brežnjevljeva doktrina: „ kada snage koje su
neprijateljske socijalizmu, pokušaju da preokrenu razvoj nekih komunističkih zemalja prema
kapitalizmu, to postaje zajednički problem i briga svih socijalističkih zemalja“
Varšavski pakt i NATo se nikada nisu direktno sukobili ali su se više od 35 godina borili kroz
zastupničke ratove.
1988. Gorbačov objavljuje da se Brežnjevljeva doktrina napušta i da evropski saveznici mogu da
rade šta žele. To je rezultiralo nizom različitih političkih promena širom istočne i centralne Evrope,
dovodeći do pada komunizma u Evropi.
U periodu posle WWII došlo je do nekoliko kriza u vidu lokalnih ratova zbog koji je mogao da
izbije WWIII.
*skarabudžila Milena Marić * molim ne štampajte * komentari na mail: [email protected]
