1
S A D R Ž A J
1. Pojam pravnog akta .............................................................................................................................3
2. Odnos između psihičkog akta i njegove materijalizacije ..................................................................3
3. Elementi pravnog akta .......................................................................................................................3
4. Donošenje pravnog akta .......................................................................................................................4
5. Vrste pravnih akata ..............................................................................................................................4
6. Opšti pravni akti ...................................................................................................................................5
6.1. Ustav ...................................................................................................................................................5
6.2. Zakon ..................................................................................................................................................5
6.3. Uredbe i drugi podzakonski akti državnih organa .........................................................................6
6.4. Statut i drugi opšti akti opština ........................................................................................................6
6.5. Opšti akti društvenih organizacija ...................................................................................................7
6.6. Ugovori ...............................................................................................................................................7
7. Pojedinačni pravni akti ........................................................................................................................7
7.1. Upravni akt ........................................................................................................................................8
7.1.1. Opšti akti uprave.............................................................................................................................9
7.1.2. Pojam i obeležja upravnog akta...................................................................................................10
7.1.3. Vrste upravnih akata.....................................................................................................................10
7.1.4. Pravno dejstvo upravnog akta......................................................................................................12
7.1.5. Pravnosnažnost, konačnost i izvršnost.........................................................................................12
7.1.6. Dodaci upravnom aktu..................................................................................................................14
7.1.7. Pogrešni upravni akti.....................................................................................................................15
8. Pojedinačni akti i radnje uprave bez neposrednog pravnog dejstva..............................................17
8.1.Dokumentovanje……………………………………………………………………………………17
8.2. Akti saopštenja.................................................................................................................................18
8.3. Primanje izjava................................................................................................................................18
8.4. Akcesorni (sporedni, uzgredni) akt.................................................................................................19
ZAKLJUČAK..........................................................................................................................................20
LITERATURA........................................................................................................................................21
2
1. Pojam pravnog akta
Pravna norma i pravni akt čine normativni deo pravnog poretka. U najširem smislu pod
pravnim aktom podrazumevamo sve ljudske radnje koje izazivaju ljudske posledice. Nema spora
oko toga da pravni akt predstavlja u suštini kratko rečeno izjavu volje. Kao izjava volje , izraz
razuma, pravni akt je psihički akt. Pravni akt je samo onaj psihički akt koji sadrži pravnu normu,
odnosno pravne norme, ili pak predstavlja uslov za primenu druge pravne norme (molba, žalba,
izjava ne sadrže pravne norme ali su uslov za primenu neke pravne norme). Pravnim aktima se
stvara i izvršava pravo. U pravnom aktu identifikujemo stvaranje pravne norme, pravnu normu i
materijalizaciju pravne norme.
U sferi razmišljanja pravnika praktičara pravni akt se shvata kao pisani pravni tekst u
kojem su sadržane pravne norme.
2. Odnos između psihičkog akta i njegove materijalizacije
Je da između njih ima skladnosti podudarnosti, da je u aktu ono što je donosilac akta i
htio, da između psihičkog akta i njegove materijalizacije nema razlike. Najprostiji oblik
neslaganja je greška u izražavanju (psihički akt ili odluka volje netačno izražena). U slučaju
zablude donosilac akta smatra da su činjenice tačne i na osnovu njih donosi akt.
3. Elementi pravnog akta
Kod pravnih akata razlikujemo dva elementa: oblik (formu) i sadržinu (materiju).
Oblik (forma) pravnog akta
U obliku (formi), u formalnoj strani pravnog akta razlikujemo tri dela (elementa):
nadležnost, postupak i materijalizaciju.
Nadležnost-određuje se ko će akt doneti
Postupak- način kako treba doneti akt
4
6. Opšti pravni akti
Opšti akti su baza razvoja i delomo ih na: ustav, zakone, uredbe i druge podzakonske akte
državnih organa, statut i druge opšte akte društvenih organizacija i ugovore.
6.1. Ustav
Osnovni zadatak i cilj ustava ograničenje države i državne vlasti. Politički stav pravno
uobličen je ustav
Ustav u formalnom smislu je akt koji donosi najviši organ u državi po posebnom
postupku u pisanoj formi.
Ustav u materijalnom smislu je akt koji sadrži opšte pravne norme.
Ustav kao politički akt – Osim što je najviši, opšti pravni akt, ustav predstavlja i politički
dokument u kojem je sadržan normativno-pravni, ali i formalno-politički okvir za funkcionisanje
političkih institucija.
Podela ustava – osobenost engleskog ustavanog sistema prouzrokovala je podelu ustava
na pisane i nepisane. Osnova ove podele je forma u kojoj je izražen ustavni tekst.
Kodifikovan oni ustavi koji su celinom svoje materije sadržani u jednom aktu,
dokumentu koji i nosi naziv ustav
Nekodifikovani razbacan u nekoliko različitih zakona
(u formalnom smislu znači ko donosi i po kom postupku te akte a u materijalnom sadržina)
6.2. Zakon
Posle ustava najvažniji akt u državi je zakon. Ustavne norme regulišu najvažnije odnose u
državi dok zakoni regulišu društvene odnose po vrstama.
Zakon u formalnom smislu – je opšti pravni akt koga donosi zakonodavni organ po
posebnom (zakonodavnom) postupku i u pisanoj formi.
5
Nadležnost za donošenjezakona pripada zakonodavnoj vlasti koji se donose po posebnom
tzv zakonodavnom postupku. Postupak donošenja zakona odlikuje nekoliko delova: predlaganje,
raspravljanje, usvajanje, objavljivanje i stupanje na snagu.
Zakon u materijalnom smislu je akt koji sadrži opšte pravne norme koje su po važnosti
odmah posle ustavnih. Zakonima se obično regulišu određene vrste društvenih odnosa
(imovinski, bračni)
Odnos između zakona u materijalnom i zakona u formalnom smislu
- Prva pomisao
pravnika na reč zakon podrazumevaće zakon u formalnom i zakon u materijalnom
smislu.Moguće je da se ne podudaraju zakoni u materijalnom i formalnom smislu.
Podele zakona
–
Zakoni se mogu deliti prema vrstama društvenih odnosa koje regulišu npr
imamo krivične zakone u oblasti krivično-pravnih odnosa... Izmešu zakona mora postojati
skladnost u regulisanju odnosa i određena povezanost hijerarhija.
Zakonik – Posebna vrsta zakona je zakonik (kodeks) a donošenje takvih akata zove se
kodifikacija. Zakonik je opšti pravni akt kojim se reguliše čitava oblast društvenih odnosa ili čak
više oblasti. (npr u oblasti krivičnog prava imamo krivični zakonik).
6.3. Uredbe i drugi podzakonski akti državnih organa
Posle zakona najvažniji opšti pravni akt je uredba. U formalnom smislu to je akt koji
donosi organ uprave ili izvršni organ po određenom postupku. Uredbom se razrađuju zakonske
norme i time bliže regulišu društveni odnosi, prava i dužnost određenih zakonom. Uredbe moraju
biti u saglasnosti sa zakonom.
6.4. Statut i drugi opšti akti opština
Statut predstavlja osnovni akt samouprave. Opštine donose odluke po određenom
postupku koji su niži pravni akti od statuta i moraju biti u saglasnosti sa njim. Tako se ostvaruje
jedinstvo pravnog poretka. Opštine donose i druge opšte akte kao što su: budžet, završni račun,
planove, uputstva, zaključke, preporuke.
