1
ВИСОКА ШКОЛА АКАДЕМСКИХ СТУДИЈА
ВИСОКА ШКОЛА ЗА МЕНАЏМЕНТ И ЕКОНОМИЈУ
Назив Предмета
Теорија и Политика Биланса
Семинарски рад
Порески биланс
Ментор Студент
Проф.др.Иван Милојевић Дончић Ђурђа 138/17
Крагујевац 2018.
2
Садржај
1.Увод..................................................................................................1
2.Порез на добит.................................................................................4
2.1. Пореским обвезник.....................................................................5
3.Порески биланс...............................................................................6
4.Утврђивање пореске основице и састављање пореског
биланса..............................................................................................9
4.1. Капитални губици и добици ...................................................22
Закључак..........................................................................................25
Литература......................................................................................26
4
и група могуће је комбиновати пореску политику, учинак пореске политике
је већи, јер поједини порески обвезник, који евентуално избегне плаћање
једног пореза, лако потпадне под други облик опорезивања. Овај систем
све више добија на значају развојем економско-пиолитичких, социјалних и
других циљева опорезивања, уз већ познати чисто фискални циљ.
Плуралистичке пореске системе чине две групе и то
А) Директни порези:
Б) Индиректни порези:
-Порез на имовину
-Порез на додату вредност
-Порез на дохотке
-Царине,
-Порез на добит
-Акцизе
2. ПОРЕЗ НА ДОБИТ
Порез на добит предузећа спада у најзначајније облике јавних прихода
који има изражену развојну и стабилизациону функцију. То је сложен
порески облик, погодан и радо коришћен за остваривање бројних екстра
фискалних циљева опорезивања, кроз разне пореске олакшице у виду
подстицања привредног раста, смањивања регионалних разлика и
секторских диспаритета, као и повећања запослености. Овај порески облик
се у неким својих претходним појавним облицима среће још крајем 19-ог
века, а у већем броју држава у току и после првог светског рата.
У порески систем Републике Србије, уведен је 01.01.1992.године под
називом порез на добит корпорација.
5
2.1. Порески Обвезник
Порески обвезник пореза на добит правних лица је:
2.1. Привредно друштво, односно предузеће, односно друго правно
лице основано ради обављања делатности у циљу стицања добит и, која
могу бити организована у неким од следећих облика:
а)
Акционарско друштво;
б)
Друштво са ограниченом одговорношћу;
ц)
Ортачко друштво;
д)
Командитно друштво;
е)
Друштвено предузеће;
ф)
Јавно предузеће
2.2. Задруга која остварује приходе продајом производа на тржишту или
вршењем услуга уз накнаду;
2.3. Друго правно лице основано ради обављања делатности у циљу
стицања добити, као и друга правна лица које није основано у циљу
стицања добити, уколико остварује приходе продајом производа на
тржишту или вршењем услуга уз накнаду.
Обвезник пореза на добит је и нерезидент Републике, за добит коју
оствари пословањем преко сталне пословне јединице која се налази на
територији Републике
3.2
Порески период
Порески период за који се обрачунава порез на добит је пословна година,
која може да буде:
3.1. Календарска година,
7
утврди основица за опорезивање и да се реализују циљеви националне
економске политике . Тежиште према томе лежи на годишњем резултату,
који треба да одговара пореским прописима. Висина периодичног
резултата, утврђује се на више начина, али најчешће коришћени поступци
су
1.
упоређивање имовине предузећа, у смислу сопственог капитала и
2.
рачуна вишка примања
Према поступку упоређивања нето имовине, добитак за опорезивање
представја разлику између нето имовине предузећа на крају текуће
пословне године и нето имовине на крају претходне године, увећане за
све исплате на терет сопственог капитала и умањене за сва допунска
улагања (повећања) сопственог капитала. Упоређивање нето имовине
предузећа претпоставља обавезу утврђивања пореског биланса. Овај
биланс се извлачи из трговачког коректуром појединих билансних
позиција у складу са пореским прописима о билансирању. Коректура
биланса успеха из редовног годишњег закључка , не може се извршити без
коректуре позиција активе и пасиве трговачког биланса, јер разлог
одступања опорезивог од резултата пословања, искључиво је последица
непридржавања пореских правила за процењивање позиције имовине и
обавеза, услед чега је резултат као прираст или смањење нето имовине
мањи или већи у односу на пореске прописе.
Према томе састављање пореског биланса, срачунато на утрђивање
опорезивог добитка представља корекцију позиција имовине и обавеза и
из њих пратећу промену нето имовине. Одступања између позиција у
трговачком и пореском биласну називају се позиције пореског поравмања.
Њихов укупан износ једнак је разлици процењивања између трговачког и
пореског биланса ИИ. Према рачуну вишка примања , основицу за
опорезивање чини разлика између укупних примања и издавања у току
пословне године, при чему су из рачуна искључена неутрална примања и
издавања (транзитне позиције) и сва издавања за постројењску имовину.
Отписи за трошење (амортизацију) постројењске обрачунавају се и
укључују у рачун као издаци, у висини коју допуштају прописи који
регулишу отписивање постројењске имовине.
