Покушај кривичног дела
САДРЖАЈ:
I УВОД
.........................................................................................................................................1
II ПОКУШАЈ КРИВИЧНОГ ДЕЛА
...................................................................................... 3
2.1. Стадијуми извршења кривичног дела..........................................................................3
2.2. Појам покушаја кривичног делла................................................................................. 13
2.3. Случајеви у којима покушај кривичног дела није могућ........................................... 16
2.4. Елементи покушаја кривичног дела.............................................................................17
2.5. Врсте покушаја кривичног дела................................................................................... 19
2.6. Правна природа покушаја кривичног дела..................................................................23
2.7. Значај покушаја у кривичном праву............................................................................ 25
2.8. Добровољни одустанак..................................................................................................29
2.8.1. Врсте добровољног одустанка............................................................................31
III ЗАКЉУЧАК
......................................................................................................................... 37
ЛИТЕРАТУРА
........................................................................................................................... 40
Јована Величкововић
1
Покушај кривичног дела
I УВОД
Према већини писаца који прихватају уже правно дефинисање, криминалитет чине
понашања која су инкриминисана у позитивном кривичном законодавству као кривична
дела. У оквиру правног одређивања појма криминалитета постоји и шира правна
дефиниција по којој се појам криминалитета проширује на све кажњиве радње у одређеном
правном систему. Под криминалитетом се подразумева свако противправно понашање
(чињење или нечињење) за које по важећим прописима одређене земље надлежни орган
може изрећи кривичну санкцију. Злочин је противправни акт којим се повређује неко
право.
Када се говори о кривичном делу подразумева се да је учинилац предузео радњу
извршења, као и да је наступила последица, осим код оних кривичних дела чији законски
описне обухватају последицу. Међутим, постоје ситуације када кривично дело остаје
некомплетно, када учинилац оствари само један његов део, или пак предузме одређене
радње које воде извршењу кривичног дела. Основно питање које се у вези са тим поставља
јесте граница чије прекорачење од стране учиниоца значи његов улазак у криминалну
зону. Кривичног дела не би могло да буде уколико нису остварена четири његова
елемента: радња, предвиђеност у закону, противправност и кривица. Са тога аспекта треба
посматрати могуће фазе у остварењу кривичног дела. Уобичајено је у нашој кривично
правној литератури да се сматра да постоје четири могуће фазе у остварењу кривичног
дела. То су: доношење одлуке, припремање радње, покушај и довршено кривично дело.
У погледу кажњавања за неке од ових фаза постоји спор између објективних и
субјективних теорија. Субјективне теорије полазе од тога да је већ у најранијој фази
кривично правна интервенција оправдана с обзиром на испољену вољу учиниоца да
изврши кривично дело. Објективна, пак сматра да само штетне последице на заштитном
објекту, на правном добру оправдавају кривично правну интервенцију. Што се тиче
осталих стадијума у остварењу кривичног дела, такође је јасна и неспорна ситуација
довршеног кривичног дела.
Јована Величкововић
2
Покушај кривичног дела
II ПОКУШАЈ КРИВИЧНОГ ДЕЛА
2.2. Стадијуми извршења кривичног дела
Од момента када се код учиноца појави мисао о извршењу кривичног дела па до
момента извршења тога дела може да постоји неколико стадијума који се међусобно
разликују. Први стадијум се састоји у доношењу одлуке за извршење кривичног дела.
Пошто је донета одлука, учинилац обично одмах приступа изршењу кривичног дела, тј.
предузимању радње и проузроковању последице. Међутим, није увек могуће приступити
извршењу радње кривичног дела непосредно после доношења одлуке, било зато што
недостају средстава за извођење радње, било зато што није пронађен објект или што
постоје извесне препреке које претходно треба отклонити. Тако се може појавити потреба
за предузимањем припремне радње која се појављује као посебан стадијум тока
кривичноправне делатности. Извршењем радње учинилац може проузроковати забрањену
последицу и остварити кривично дело, а може и да не успе у проузроковању забрањене
последице те да се иста не појави и да дело остане у покушају. У првом случају постоји
свршено кривично дело, а у другом покушај.
Из изложеног произилази да су могућа 4 стадијума у звршењу кривичног дела и то:
доношење одлуке
предузимање припремних радњи
започињање извршења или покушај кривичног дела
и извршење кривичног дела.
Наведени стадијуми немају исти кривичноправни значај па стога и потреба да се
посебно размотре.
Доношење одлуке за извршење кривичног дела
Воља је људска способност одлучивања за деловање на основу спознатог разлога за
постизање циља, која зависи од индивидуалних вредности, морала, социјално историјског
Јована Величкововић
4
Покушај кривичног дела
контекста и конкретне ситуације у којој треба да дође до деловања (или опредељивања за
деловање). Вољни акт наступа:
1. На основу мотива, односно покретачког разлога, који зависи од сврхе која се
жели постићи,
2. као сама одлука о деловању и
3. као вољно деловање.
У међуљудским односима како је од Канта прихваћено у филозофији воља се по
правилу, дедукује из деловања субјекта (уз претпоставку да је реч о вољном деловању).
Слобода воље основа је сваке слободе, а обликовање воље темељни проблем политичког
образовања.
Човекова делатност усмерена на извршење кривичног дела представља низ
међусобно побезаних радњи, које се протежу од тренутка када је предузета прва акција у
спољашњем свету, па све до момента када је кривично дело одвршено. Овим делатностима
обично претходе размишљања о делу, ковање планова, борба у човеку са таквом идејом,
стварање одлуке о извршењу дела. Ако се учинилац заустави на донетој одлуци, неће бити
кажњен, јер се за саме мисли не кажњава. У том случају недостаје радња, као прва
претпоставка сваког кривичног дела.
Код нехатних кривичних дела стадијуми извршења, по природи ствари, нису
могући, јер код њих нема одлуке да се изврши кривично дело, а самим тим ни припремних
радњи и покушаја који подразумевају такву одлуку. Стога је нехатно кривично дела
могуће само као довршено.
Намера је свесна замисао усмерена на остваривање одређеног циља. У
криминолошком смислу намера је садржана у побудама и мотивима који се сматрају
криминогеним факторима. У кривичноправном смислу, намера је свесна одлука о
поступку усмереном на остваривању циља. Код великог броја кривичних дела, намера је
једно од основних обележја дела, јер тада биће кривичног дела кумулативно чине умишљај
и намера. Умишљај тако добија квалификовани облик у виду директног умишљаја.
Јована Величкововић
5
Покушај кривичног дела
Зато није тешко приметити да учиниоци нерадо саопштавају своју одлуку јер у том
случају не само да их то не приближава замишљеном циљу, него их напротив, може
удаљавати с обзиром да према њему могу бити предузете одређене мере предострожности.
Међутим, у теорији кривичног права постоји мишљење да овај стадијум може, изузетно, да
буде кажњив, уколико се саопштавање одлуке да се изврши кривично дело износи другом
лицу у циљу постизања сагласности, односно споразума са тим лицем да се кривично дело
изврши заједничком делатношћу, али под условом да такав споразум заиста буде
склопљен.
Тако на пример, ако се саопштавање изврши у циљу добијања присталица и
постизања споразума, па до таквог споразума и дође, онда ће постојати договро, односно
удруживање за које се кажњава. Међутим, такав договор и удруживање имају и елементе
припремних радњи, тако да их многи аутори сврставају у припремне радње. Ти елементи
су више заступљени код удруживања, док договор више спада у први стадијум.
Други изузетак, од правила да се саопштавање одлуке другом лицу да се изврши
кривично дело не сматра некажњивим стадијумом у извршењу кривичног дела, постоји
када се саопштавање ове одлуке појављује као претња лицу коме се то чини. Међутим,
слично претходном случају, ни овде није реч о кажњавању донете, односно саопштене
одлуке да се изврши кривично дело, већ о посебном кривичном делу, које се исцрпљује у
усменој или писменој претњи другом лицу, односно пасивном субјекту кривичног дела. То
је на пример случај код кривичног дела угрожавања сигурности. У питању су кривична
дела која се могу извршити само речима (вербални деликти). Стога се овде не предвиђа
кажњавање због постојања првог стадијума, него због постојања кривичног дела чије се
извршење састоји у изражавању мисли и става, а последица у повреди части или угледа,
угрожавању спокојства и сигурности. То су тзв. вербални деликти, као што су увреда,
претња, итд. Међутим, два наведена изузетка не доводе у питање важење правила да се у
кривичном праву за психичке акте не одговара.
Припремне радње
Пре него што ће реализацији донете одлуке прећи на извршење кривичног дела,
учинилац може предузети извесне делатности које ће му омогућити да кривично дело
Јована Величкововић
7
