1
ADHD – Attention deficit/hyperactivity disorder
2
Sadržaj:
Uvod.........................................................................................................................................3
Epidemiologija..........................................................................................................................3
Klinička slika.............................................................................................................................4
Dijagnoza...................................................................................................................................5
Prognoza.....................................................................................................................................6
Etiologija.....................................................................................................................................6
Uticaj nasleđa..............................................................................................................................6
Neuroanatomska osnova.............................................................................................................8
Biohemijske promene..................................................................................................................9
Zaključak.....................................................................................................................................10
Literatura......................................................................................................................................11
4
Klinička slika
Klinička slika se razlikuje u zavisnosti od starosti i stepena razvoja. Simptomi se gotovo uvek
javljaju pre sedme godine života, ali najčešće to bude i pre treće godine. Dijagnoza se najčešće
postavlja u školskom uzrastu, kada se od deteta traži da mirno sedi i bude fokusirano na zadatak.
Postoje tri oblika ADHD-a: u jednom obliku preovladava oslabljena pažnja, u drugom
hiperaktivnost i impulsivno ponašanje, dok se u trećem obliku javlja kombinacija svih ovih
simptoma.
Osnovna karakteristika ADHD-a je detetov nemir i stalna potreba za aktivnošću. Dete je u
stalnom pokretu, stalno je u potrazi za novim sadržajima koji ga zanimaju vrlo kratko vreme.
Hiperaktivna deca često tresu rukama ili nogama, ustaju u razredu, trče i puno pričaju. Teško im
je da se igraju u miru i tišini. U školi se često ponašaju drugačije od ostale dece, impulsivno,
nestrpljivo, što može ometati drugu decu u igri i radu.
Pažnja ove dece je vrlo kratkotrajna i neselektivna, ne posvećuju pažnju detaljima, imaju teškoće
pri ispunjavanju zadataka ili u igri i ne mogu da organizuju svoje aktivnosti. Često gube stvari i
zaboravljaju na obaveze.
Uz navedene simptome, u sva tri oblika ADHD-a mogu se javiti i emocionalna labilnost,
razdražljivost, depresivnost, anksioznost, oslabljena koncentracija, otežano pamćenje, teškoće u
učenju. Često neadekvatno agresivno reaguju.
Interpersonalni odnosi su često narušeni- socijalno funkcionisanje ove dece ne odgovara uzrastu,
pa često mogu biti socijalno izolovana.
Deca sa ADHD-om mogu imati i probleme sa čitanjem, pa i veću verovatnoću loših ocena u
školi, zbog čega se mogu osećati nesigurno, manje vredno i završiti sa školovanjem ranije u
odnosu na vršnjake (Weyandt et al. 2003).
ADHD se često javlja u komorbiditetu sa autizmom, gojaznošću (Cortese et al. 2016),
depresijom, anksioznošću, bolestima zavisnosti (Capusan et al. 2016), bipolarnim poremećajem i
šizofrenijom (Larsson et al. 2013) i dokazana je visoka genetička korelacija između ovih
poremećaja.
