1
UNIVERZITET U NIŠU
FAKULTET ZAŠTITE NA RADU
Predmet: Socijalna ekologija
Seminarski rad
Ekologija zagađene životne sredine
Mentor:
Student:
dr. Vesna Miltojević
Borka Mićić М1632
Niš, decembar 2016.
2
Sadržaj
Uvod………………………………………………………………………………………......3
1. DEFINICIJA EKOLOGIJE……………………………………………………......…….4
2. EKOLOGIJA ZAGAĐENIH SREDINA…………………………………………..……4
3. VRSTE ZAGAĐENJA ŽIVOTNE SREDINE………………………………............…..4
3.1. Zagađenje vazduha…………………………………………………………..….4
3.1.1. Zagađenje iz industrijskih postrojenja…………………………...……
5
3.1.2. Industrija kao zagađivač vazduha……………………..........................5
3.1.3. Mere zaštite vazduha…………………………………..................……6
3.1.4. Zaštita vazduha…………………………………...................................6
3.2. Zagađenje voda…………………………………….......................................…..7
3.2.1.Industrijsko zagađenje vode…………………...................………….…8
3.2.2. Zastita voda……………………........................................………….…8
3.3. Zagađenje tla……………………………………………........................….……9
3.3.1. Industrija kao zagađivač zemljišta……………….………......………..9
3.3.2. Očuvanje tla……………………………………………….............….10
4. POSLEDICE ZAGAĐENJA ŽIVOTNE SREDINE…………………………......……11
4.1. Globalno zagrevanje………………………………………………….........…..11
4.2. Ozonske rupe………………………………………………………..................11
4.3. Kisele kiše……………………………………………................................……12
4.4 Efekat staklene bašte…………………………………………..................….12
ZAKLJUČAK
…………………………………………………………………….........…….14
LITERATURA
4
1. DEFINICIJA EKOLOGIJE
Ekologija potiče od grčke reči oikos koja znači: dom, stanište. Izučavanjem
“prirodnog staništa”obuhvata istovremeno i proučavanje svih živih organizama koji
obitavaju u njemu, svih elemenata koji čine to “stanište” kao i svih funkcionalnih procesa u
okviru njega. Drugi deo naziva ekologija, potiče od reči logos a znači: slovo, reč, pojam,
znanje, učenje, nauka. To znači da je ekologija nauka o mestu življenja. Ekologija je nauka
koja izučava uslove postojanja živih organizama i uzajamnosti između organizama i sredine
u kojoj oni žive, odnosno komponenata okoline.
2. EKOLOGIJA ZAGAĐENIH SREDINA
Ekologija zagađenih sredina proučava odnos organizama u promenjenim uslovima i
promenjenoj – zagađenoj sredini. Kako danas skoro da nema medijuma (vazduha, vode,
zemljišta) u kome zagađenja nisu velika, to je i zadatak ove grane ekologije sve obimniji .
Mnogi organizmi koji imaju svoja staništa u veoma zagađenoj sredini (na primer kad rečni
tok postaje kaljuga), nisu u mogućnosti da opstanu, a oni koji se na izvestan način prilagode
obično im se umanjuje broj. Takav je primer ptica u gradskoj sredini u kojima je vazduh
zagađen. Mnoge ptice su izčezle iz takvih sredina, a broj vrsta koje mogu da žive u gradu
svode se na manji broj (na primer: vrapci, golubovi, vrane, itd). Rezultat istraživanja ove
grane ekologije značajne su za oblasti obnavljanja i revitalizacije degradiranih područja, kao
i u stimulisanju sukcesije.
3. VRSTE ZAGAĐENJA ŽIVOTNE SREDINE
3.1. Zagađenje vazduha
Kod zagađenja postoje izvori zagađenja a oni mogu biti:
-
Prirodni, vezani za prirodne procese (izbijanje vulkana, šumski pozari, erozija,
zračenje, itd.)
-
Proizvodni (od stacionarnih objekata i mobilnih sredstava )
U prirodna zagađenja spadaju materije mineralnog, biljnog, životinjskog i
mikrobiološkog porekla. Prašina od prirodnih zagađivača, formira se kao erozija tla, zatim od
kosmičkih pojava, od vulkanskih gasova i šumskih požara. U stacionarne zagađivače
ubrajamo: termoelektrane, nuklearne elektrane, industrijske pogone, itd., a u mobilne
saobraćaj (drumski, železnički, morski i rečni saobraćaj, avio saobraćaj)
5
3.1.1. Zagađenje iz industrijskih postrojenja
Jedan od važnijih veštackih izvora zagađenja je industrija. Prema fizičkim i prostornim
karakteristikama industrija spada u tačkasti izvor zagađenja. Industrija zagađuje vazduh,
vodu i zemljište. Ovo sve zajedno negativno utiče na kvalitet životne sredine kod stanovnika.
Industrija takođe može proizvesti zagađenja radijacijom i bukom.
3.1.2. Industrija kao zagađivač vazduha
Polutanti vazduha se dele na primarne i sekundarne (sl. 1. i sl. 2.) i sastojci otpadnih emisija
oslobađaju se iz poznatih izvora. Sekundarni polutanti su rezultat hemijskih reakcija između
primarnih polutanata ili reakcija sa prirodnim komponentama vazduha, a često su razorniji
od polaznih supstanci koje stupaju u reakciju. Lokalno zagađenje ograničeno je na neke
industrijske zone koje zagađuju površinski izvori, tako da ostaje u blizini emitera. Globalno
zagađenje je rezultat transporta otpadnih emisija na veća daljine koje se šire od tačkastih
(visoki dimnjaci) izvora zagađenja. U industriji primarne emisije SO
2
potiču iz procesa
sagorevanja fosilnih goriva, a tu posebno mesto zauzimaju termoelektrane. Zatim sledi
prerada sulfidnih ruda, ruda olova, cinka i bakra, proizvodnja sumporne kiseline i papira,
rafinerije nafte. U principu zagađenje sumpor-dioksidom u pojedinim regionima, pokazatelj
je ukupnog nivoa razvoja, pa zbog toga i ne iznenađuje podatak da je od ukupne količine SO
2
koji se u toku godine emituje u atmosferu, 70% odlazi na najrazvijenije zemlje sveta.
Slika 1. Zagađenje vazduha iz Valjaonice bakra –Sevojno
