DIPLOMSKI RAD
Beograd
2013
1
SADRŽAJ:
UVOD..............................................................................................................................................2
Poglavlje I
1. POČETAK KORIŠĆENJA..................................................................................................2
2. E-TRGOVINA.....................................................................................................................4
2.1.
EDI...........................................................................................................................5
3. KATEGORIJE ELEKTRONSKE TRGOVINE..................................................................6
4. MOBILNO POSLOVANJE................................................................................................8
5. MOBILNA POSLOVNA KOMUNIKACIJA...................................................................10
6. MOBILNO PLAĆANJE....................................................................................................10
Poglavlje II
M-TRGOVINA..............................................................................................................................12
1. B2C MODEL POSLOVANJA U MOBILNOJ TRGOVINI.............................................13
2. GENERATORI RAZVOJA M-TRGOVINE....................................................................15
3. M-TRGOVINSKI SISTEMI..............................................................................................16
4. ANDROID.........................................................................................................................17
5. M-TRGOVINA U POSLOVNIM SISTEMIMA..............................................................18
6. FINANSIJSKI SERVISI KOJI SE KORISTE U M-TRGOVINI.....................................19
7. STATISTIČKI PODACI PRIMENE MOBILNE TELEFONIJE I KORIŠĆENJE
INTERNETA U SRBIJI....................................................................................................21
8. NOVI MODELI POSLOVANJA U MOBILNOM OKRUŽENJU...................................23
9. MOBILNI SISTEMI NAREDNE GENERACIJE (4G)....................................................24
9.1.
POREĐENJE SA PRETHODNIM
GENERACIJAMA..............................................25
10. ZAKLJUČAK....................................................................................................................26
11. LITERATURA..................................................................................................................27
3
više centralnih računara u mreže za razmenu podataka. Ovu ideju su tokom šezdesetih godina
veliki svetski proizvođači računara uveli u svoje proizvodne programe.
Kasnih sedamdesetih godina farmaceutska firma Baxter Healtcare započela je primitivnu formu
B2B e-trgovine korišćenjem telefonskog modema pomoću kojeg su bolnice koje su se redovno
snabdevale od Bextera mogle da obnavljaju porudžbine. U tom periodu razvijaju se i standardi
EDI-ja (
electronic data enterchange
), koji su omogućili firmama da razmenjuju komercijalna
dokumenta i ostvaruju digitalne transakcije preko privatnih mreža.
Polovinom osamdesetih godina počinje primena računara u trgovini u još kvalitetnijem pravcu –
pravcu razvoja interaktivne elektronske trgovine. Kroz velike eksperimente dolazi do spoja
elektronike i komunikacija sa tradicionalnom trgovinskom delatnošću. Fenomen nazvan
elektronska trgovina unosi nove konkurentske podsticaje u prometnu delatnost i adekvatno
podržava aktuelne napore da se uz cenovne razviju i necenovni oblici konkurencije.
Sredinom devedesetih godina dvadesetog veka pojam elektronske trgovine počinje da se vezuje
isključivo za kupoprodajne transakcije koje se odvijaju na Internetu. Od momenta premeštanja
transakcija iz ”realnog” u ”cyber” (Internet) prostor, razvoj elektronske trgovine napreduje
neverovatnom brzinom.
Nakon 2005. godine, e-trgovina se posebno afirmisala u svim većim gradovima širom Severne
Amerike, Zapadne Evrope, i određenih istočno azijskih država. Takođe, e-trgovina se i dalje
sporo razvija u nekim industrijalizovanim državama, a praktično ne postoji u zemljama trećeg
sveta. Pa ipak e-trgovina ima neograničeni potencijal kako za razvijene tako i nerazvijene
zemlje, nudeći velike koristi u veoma neregulisanom okruženju.
Internet tehnologije su potpuno otvorile vrata konceptu elektronske ekonomije time što su
omogućile kreiranje inovativnih poslovnih pristupa u domenu prodaje, kupovine i internom
kreiranju poslovnih procesa. Usmerenost savremenog poslovanja organizacija ka globalnom
tržištu podrazumeva integrisanost informacionih i komunikacionih tehnologija, kojima se
obezbeđuje protok podataka bez prostornih ograničenja.
4
2.E-trgovina
E-trgovina (
E-commerce
) predstavlja kupovinu i prodaju dobara ili usluga putem Interneta kao i
prihode od reklame, elektronsku razmenu dokumenata koji prate robu, novac i usluge,
poslovanje putem elektronskih sredstava: EDI, e-mail, ftp, itd. Termin elektronska trgovina može
se definisati i kao proces upravljanja online finansijskim transakcijama od strane pojedinaca ili
kompanija. Ovaj proces uključuje kako maloprodajne tako i veleprodajne transakcije
.,
Elektronska trgovina se sprovodi korišćenjem jedne ili više telekomunikacionih tehnologija u
cilju ostvarivanja kontakta ili direkte trgovine s partenrima. U užem smislu pod elektronskom
trgovinom se podrazumeva kupoprodaja putem Interneta.
Slika 1. E-commerce wheel
Kao osnovne prednosti elektronske trgovine izdvajaju se:
Automatizacija procesa i drastično smanjenje troškova
Jednostavan i jeftin izlaz na široko svetsko tržište i efikasno održavanje komunikacije s
kupcima putem elektronske pošte
6
Strukturirani podaci-EDI transakcije se sastoje od kodova, brojeva i (ako je neophodno)
kratkih delova teksta, pri čemu svaki element ima striktno definisanu namenu;
Dogovoreni standard poruka-EDI transakcija mora imati standardizovani format. Obično
je u pitanju standard koji nije samo ugovoren između trgovinskih partnera, već je to
generalni standard,
Od jednog računarskog sistema do drugog,
Putem elektronskih medija.
Kreirani dokument se umesto na štampu, prosleđuje softveru koji vrši njegovo prevođenje u
unapred dogovoreni standardni format podataka nakon čega se elektronskim putem obično
koristeći mrežu dvaoca EDI usluga, šalje na adresu poslovnog partnera (u njegovo elektronsko
poštansko sanduče). Kada se primalac sledeći put konektuje na mrežu, on preuzima dokument
koji se sada prevodi u format pogodan za korišcenje u njegovom Informacionom sistemu i šalje
ga direktno aplikaciji koja dalje obrađuje podatke. Istovremeno se i pošiljaocu šalje potvrda o
prijemu dokumenta. Treba napomenuti da se pored ovog modela zasnovanog na prosleđivanju
poruka može koristiti i razmena podataka u realnom vremenu.
3.Kategorije elektronske trgovine
Elektronska trgovina se može podeliti na osnovu: A) stepena digitalizacije proizvoda, proces i
posrednika, B) vreste mreže preko koje se realizuje transakcija i C) kategorije učesnika u
elektronskoj transakciji.
1
A) U zavisnosti od stepena digitlizacije proizvoda/usluge koji se predaje, digitalizacije
procesa prodaje i digitalizacija prodajnog agenta-posrednika (što zavisi od toga da li roba
može da se isporuči putem mreže ili mora preko fizičkih kanala distribucije) razlikuju se
osam mogućih kombinacija. Tri koncepta treba uočiti i to su: tradicionalna, direktna i
indirektna elektronska trgovina. Krajnji ekstremi su tradicionalna trgovina, u kojoj su sva
tri segmenta – roba, proces i agent fizičke prirode, i čista ili direktna elektronska trgovina
gde su svi segmenti digitalni. Sve ostale kombinacije imaju barem jedan digitalni elemen
što ih svrstava u indirektnu elektronsku trgovinu
1
“ Modeli i tehnologije e-poslovanje“, Marijana Vidas-Bubanja
