Amnestija i pomiluvanje

Voved

Od najstari vreminja pa navamu, amnestijata i pomiluvanjeto pretstavuvaat čin na milosrdie, instituti na milosta na suverenot (spored Kant najčuvstvitelnoto meѓu pravata na vladetelot) koj go obezbeduva neophodniot bezbednosen ventil na pravdata. Od amnestijata i pomiluvanjeto se očekuva da i ovozmožat na pravdata da stane čovečna i pokraj slepata krutost na zakonite. Se očekuva da se vodi smetka za somnevanjata što ostanuvaat po nekoi osudi, iako vo načelo za site pravosilni presudi se vrzuva nesoborlivata pravna pretpostavka deka se ispravni. Amnestijata i pomiluvanjeto ovozmožuvaat prostuvanje, celosno ili delumno, tamu kade što toa go opravduva zadovoluvačkiot početok na izvršuvanjeto na kaznata (Vouin – Leaute 147).

Abolicija – poim i opravdanost

Abolicija e osloboduvanje na storitelot od kazneno gonenje po pat na amnestija i pomiluvanje. So davanje na abolicija se onevozmožuva započnuvanje na kaznena postapka protiv storitelot na kaznenoto delo ili se onevozmožuva nejzino prodolžuvanje ako postapkata e veќe započnata. Sudot donesuva rešenie za abolicija, t. E. Za prekinuvanje na kaznenata postapka i ako obvinetiot e vo pritvor toj se pušta na sloboda. Abolicija može da se dade vo site fazi na kaznenata postapka kako i pred ovaa postapka se do pravosilnosta na sudskata odluka.

Postojat situacii vo životot koga poradi izmenetite opštestveno – ekonomski ili politički priliki vo zemjata, stanuva napolno nespravedlivo, a ponekogaš duri i apsurdno, insistiranjeto vrz izvršuvanjeto na opredeleni pravosilni presudi (kako primer može da se navedat krivični dela što vo meѓuvreme se ukinati). Ima li nekakva smisla da se insistira vrz izvršuvanje na odlukata što se odnesuvaat na veќe ukinati krivični dela koga samoto opštestvno ocenilo deka tie ne go zagrozuvaat.

Amnestijata i pomiluvanjeto se specifični državno – pravni akti koi se sostojat vo celosno ili delumno prostuvanje, otkažuvanje od kaznenoto gonenje ili izrečenata kazna na storitelot na kaznenoto delo. Opravdanosta na ovie instituti možeme da ja sogledame od poveќe aspekti.

Opravdanost na amnestija i pomiluvanje naoѓame vo nekoi posebni državni (politički) interesi na primer edno lice može da bide fateno in flagranti vo špionska aktivnost, a državata sepak da ne saka da gi žrtvuva svoite dobri odnosi i svojata sorabotka so zemjata na koja i pripaѓa špionot po cena na negovoto izveduvanje na sud i kaznuvanje.

Opravdanosta na ovie pravni instituti možeme da ja najdeme i vo interesot za nacijata na primer koga ličnosta na delikventot se vrzuva so lični zaslugi od minatoto ili golemi nadeži za vo idnina što negoviot poseben talent (muzički, sportski, literaturen i sl.) što i gi nudi na nacijata.

Amnestija i pomiluvanje možat da se koristat i zaradi postignuvanje na kriminalno – politički celi, kako i samo politički celi. Tie pretstavuvaat politički akt na milost, a se donesuvaat od strana na visokite organi na državata, parlamentot i šefot na državata. Znači odlukata za amnestiranje i pomiluvanje na odredeno ili poveќe lica e od politička priroda (interes) , a korist od nivno donesuvanje imaat samo onie na koi taa se odnesuva. Posle pogolemi voeni konflikti isto se donesuvaat vakvi akti na amnestija i pomiluvanje so cel za pacifikacija t. E. Akt na pomiruvanje meѓu dvete zavojuvani strani. Takov beše i slučajot so amnestijata na poranešnite pripadnici na ONA posle konfliktot vo 2001 godina vo R. Makedonija. Togaš beše izglasan Zakon za amnestija koj stapi na sila od 8 mart 2002 godina. So nego se osloboduvaat od gonenje, se zapiraat krivičnite postapki i potpolno se osloboduvaat od izvršuvanjeto na kazna zatvor, licata za koi postoi somnevanje deka podgotvile ili storile krivični dela povrzani so konfliktot vo 2001 godina. Javniot obvinitel ne može da podnese žalba protiv rešenieto so koe liceto e amnestirano. Donesuvanjeto na tolkuvanjeto za slučaite“Vodstvoto na ONA”,“Neprošteno”,“Mavrovski rabotnici” i“Lipkovska brana” koi se vrateni vo Makedonija od sudot vo Hag, za niv zapira istražnata i sudskata postapka. Ova beše dobrovolno rešenie i akt na pomiruvanje vo vreme na etnička i politička konfuzija i so toa se pokaža praktika vo koja site vidovme nadež za podobra idnina.

So amnestija se nastojuva da se rešat ili ublažat odredeni opštestveni ili politički problemi (kako na primer pomiluvanje na licata involvirani vo aferata prisluškuvanje vo Republika Makedonija).

Znači politički motivirana amnestija najčesto se primenuva posle pogolemi nesreќi, nemiri i opštestveni konflikti kako bi se vospostavil opštestven red i mir. Amnestijata vo takvi slučai e instrument na pacificiranje.