Aplikativni softver – Robotika

UVOD

„Od laboratorije u kompaniji do susedove garaže, lični roboti su stvarnost a ne mašta. Vidite li u budućnosti mehaničkog prijatelja?” – Eric Hellweg[3].

Kada se pomene pojam robota ljudi obično pomisle na čovekolike mašine koje možemo videti u filmovima naučne fantastike poput „Terminatora” ili „Odiseje 2001”. Iako je tehnika započela vrtoglav razvoj u XX veku takvi roboti su još uvek daleko od stvarnosti. Današnji roboti ne liče toliko na čoveka, ali zahvalno obavljaju širok spektar poslova, kako onih koje je ljudska ruka obavljala do skora, tako i one koje sam čovek nikad ne bi mogao da uradi. Već neko vreme današnjica je nezamisliva bez njih i dug je spisak mesta gde se sve koriste, od fabrika do samog Marsa.

 
Istorija robotike

Robotika je naučna oblast koja se bavi proučavanjem, projektovanjem i primenom robota u praksi.Ideja o robotima je vrlo stara i datira još od Leonarda da Vinčija koji je na neki način predvideo današnje robote zamislivši model pokretnog stroja u obliku lava.

Reč robot je češkog porekla i nastala je od reči “robota” koja označava prinudni rad. Prvi put je upotrebio češki pisac Karel Čapek u delu RUR, odnosno Rosumovi univerzalni roboti (Rossum’s Universal Robots) iz 1920-te, pišući o mehaničkim ljudima koji su konstruisani da bi u fabrikama zamenili ljude. Te mehaničke ljude Čapek je nazvao robotima. Ti roboti, obdareni vrhunskom inteligencijom i izuzetnim fizičkim sposobnostima, oslobađaju se čovekove kontrole i okreću protiv svog tvorca. Od tada se slična tema provlači u većini dela o robotima[1].
Prvi konkretni preci današnjih robota su se pojavili tridesetih godina XX veka u obliku proizvodnih automata. Bili su napravljeni sa ciljem da se modernizuje i pojeftini proces proizvodnje. Oni danas izgledaju veoma jednostavno i funkcije koje obavljaju su skromne, ali tada su bili proizvod vrhunske tehnike. U to vreme, za robota je smatran svaki tehnički uređaj sposoban da obavi pojedine operacije i poslove koje je do tada obavljao čovek.
Najznačajnije godine za razvoj robota bile su pedesete godine XX veka. Tada je sa naglim razvojem krenula nova naučna oblast nazvana kibernetika. U istom periodu, značajan doprinos napretku robotike dali su i računari, koji su se pokazali kao potpuno odgovarajući uređaji za kontrolu rada mašina. Takve mašine povezane za računare za kontrolu i upravljanje njihovim radom, nazvane su numerički upravljane mašine.
Komercijalnu proizvodnju robota prvi su počeli Amerikanci George Devol i Joseph Engelberger početkom šezdesetih godina prošlog veka. Endelberger je prvi 1961. godine prijavio radi patentne zaštite prvog industrijskog robota, zbog čega je prozvan ocem robotike. Njegovi roboti nisu probudili preveliko interesovanje u domovini, ali je srećom naišao na dobar prijem u Japanu gde je 1970. u funkciju ušao prvi industrijski robot koji je radio kao zavarivač u Nissan-ovoj fabrici.
Kasnije, devedesetim godinama XX veka, naišla je burna ekspanzija računarskih tehnologija i tehnološki i konstruktivni napredak mašina, što je naravno dovelo i do naglog napretka u konstruisanju robota sa sve boljim karakteristikama.

Podela robota
Mogu se pronaći različite definicije robota:

• Elektronski „pešak“.
• Sistem koji kombinuje senzorski podsistem s mehaničkim podsistemom da bi obavio unapred definisani zadatak.
• Računarski upravljiv i osnažen mehanički sistem.

Funkcije su im primarno izvršavanje određenih realnih operacija i dele se po različitim kriterijumima. Zbog jasnijeg izlaganja robote slobodno možemo prema primeni (ambijentu u kom rade) podeliti:

• Industrijski roboti
• Neindustrijski

Podela industrijskih robota na osnovu strukture (konfiguracije):

• Pravougaona konfiguracija
• Cilindrična konfiguracija
• Sferna konfiguracija
• Laktasta konfiguracija

Podela robota po načinu upravljanja:

• Sekvencom ograničeni roboti
• Roboti sa upravljanjem od tačke do tačke
• Roboti sa upravljanjem kontinuirano po putanji
• Inteligentni roboti (treća generacija robota)

Podela robota prema stepenu samostalnosti:

• Industrijski roboti koji se kreću u skupu diskretnih lokacija
• Autonomni roboti (interakcija sa okruženjem)

Roboti se dele i po generacijama:

• Prva generacija – programski roboti
• Druga generacija – adaptivni roboti
• Treća generacija – inteligentni roboti