Ауторско право као део ширег концепта интелектуалне својине обухвата
права ствараоца књижевних, научних и уметничких дела и дела из других области стваралаштва. У законској регулативи нарочито је значајно од друге половине 20. века, када је, захваљујући технолошком напретку, олакшано умножавање и ширење ауторских дела.
Традиционално, ауторско право познаје две крајности: принцип
традиционалног власништва који подразумева потпуну заштиту ауторства и принцип потпуног приступа делу, без заштите права.
Први принцип одсликава потребу да се аутор потпуно заштити и може
водити у цензуру. Подразумева потпуну заштиту ауторских права и ослања се на законску регулативу.
Принцип ''ниједно право задржано'' одсликава другу крајност појаве,
принцип за који се залажу библиотекари у настојању да испуне своју мисију и корисницима обезбеде неопходне информације. .
Као средње решење у процесима дигитализације информација, јавља се
Creative Commons лиценца која омогућује да аутори сами одређују ниво заштите својих дела. На овај начин могу се избећи оба потенцијална проблема – цензура и злоупотреба информација.
Овакав принцип заштите чини се прихватљивим у информационом
друштву које ће карактерисати све бржа и по обиму већа размена информација. У оваквим околностима главни проблем биће проналажење и селекција
информација, а заштита ауторског права на традиционалан начин могла би бити само препрека у ефектном коришћењу информација. Стога је важно да принцип слободног приступа за који се библиотекари залажу као противтежа цензури у већој мери буде промовисан и прихваћен. Creative Commons у том смислу мири ове супротности у довољној мери да приступ електронским садржајима буде омогућен, а да притом аутори не сматрају своја права угроженим.
Кључне речи: ауторско право, заштита ауторског права, електронске
информације, Creative Commons.
COPYRIGHT, THE DIGITALIZATION PROCESS AND
ELECTRONIC PUBLISHING
Summary
Copyright as part of a broader concept of intellectual property includes
rights of the creator of literary, scientific and artistic works and other works from
the arts world. The legislation is particularly significant since the late 20th
century, when, thanks to technological progress, the reproduction and
dissemination of copyright works was the facilitated.
Traditionally, copyright recognizes two extremes: the principle of
traditional property which includes the full protection of authorship and the
principle of full access, without the protection of rights.
The first principle reflects the need for the author to be fully protected to
the work of art which may lead to censorship. It implies full copyright protection
and relies on legislation.
Ипак, тек у 20. веку, када настаје теоријски концепт друштва знања,
интелектуална својина добија значајно место у свим националним правним системима, као и у важним међународним документима. У новим околностима, када се, захваљујући развоју технологије, књижевна и друга ауторска дела могу релативно јефтино и лако умножавати и преносити, законска регулатива била је очекиван одговор на хиперпродукцију.
Са друге стране, процеси заштите ауторских права знатно се
усложњавају и изискују нову правну регулативу, а више него икада позива се на етичност приликом коришћења информација.
Интелектуална својина односи се на стваралаштво ума: проналаске,
књижевна и уметничка дела и симболе, имена и слике који се користе у трговини.
У правном смислу, третира се као и сва друга власничка права, на
основу којих ствараоци остварују корист од свог рада. Права интелектуалне својине загарантована су
Универзалном декларацијом о људским правима
Уједињених нација, у којој у члану 27 стоји да свако има право на заштиту моралних и материјалних интереса који проистичу из сваког научног, књижевног или уметничког дела чији је он творац
