Autorsko pravo i srodna prava

2. Autorsko delo kao predmet autorskopravne zastite

Subjektivno autorsko pravo je pravo koje štiti autora povodom njegovog autorskog dela (najčešće i oblasti umetnosti i nauke). Štite se moralni (lični) i materijalni (imovinski ) interesi autora u vezi sa njegovim određenim autorskim delom. Moralni interesi autora štite sa naosnovu ličnopravnih ovlašćenja koja ovlašćuju autora da zaštiti integritet svog dela i svoje stvaralčke ličnosti. Materijalni interesi autora štite se na osnovu imovinskopravnih ovlašćenja koja su sadržana u auotrskom pravu a koja ovlašćuju autora da na isključiv način ekonomski koristi svoje autorsko delo.Sadržinu pojedenih imovinskopravnih ovlašćenja čine pojedine radnje ekonomskog iskoriščavanja autorskog dela (npr. izvođenje,emitovanje,umnožavanje dela).
Autorsko pravo traje ograničeno vreme,u Srbiji opšti rok trajanja autorskog prave je život autora i70 godina posle njegove smrti. Posle isteka tog roka autorsko delo postaje slobodno za korišćenje ali se integritet dela i uspomena na autora mora poštovati.

-Predmet autorskopravne zastite je autorsko delo,koje se definiše kao ljudska tvorevina koja ima duhovni sadrzaj, koja ima odredjenu formu I koja je originalna.
Elementi autorskog dela:

Ljudska tvorevina – delo koje je covek stvorio svojim radom.Delo ne može biti nešto što je već prethodno postojalo npr. u prirodi pa je pojedinac to pronašao i zabeležio ili prezentovao (komad drveta,cvrkut ptice).Tvorevina je autorsko delo jedino ako je način čovek. Dela koja su stvorena putem životinje ili uređaja nisu tvorevine u smislu autorskog prava,iako čovek može da koristi uređaje kao pomoćna sredstva za svoje stvaranje.

Duhovni sadržaj – autorko delo proizilazi iz ljudskog duha i obraća se ljudskom duhu I mora da ima odredjeni znacaj, smisao.Autorsko delo je u sociološkom smislu društvena tvorevina koja je srredstvo komunikacije između ljudi.Duhovni sadržaj mora doći do izražaja u samom delu ,ne izvan njega u pratećim uputstvima i saznanjima.

Određenost forme – Određena uobličenost autorskog dela ima karakter forme autorskog dela i daje tom delu identitet. Zahvaljujući tome se autorsko delo odvaja od ličnosti autora i postaje podobno za komunikaciju i privredno korišćenje. Forma autorskog dela je odredjeni raspored
znakova (kodova) koji ljudi koriste u svojoj komunikaciji. Stvaranje dela zapocinje se fluidnom idejom, koja omogucuje autoru da duhovni sadrzaj ispolji tj. saopsti drugima..Vrsta koda je različita od vrste dela : književnost-sekvenca određenih reči i rečenica,muzika sekvenca tonova.

Originalnost – podrazumeva se individualnost odn. jedinstvenost dela.Originalnost predstavlja susšinsku karakteristiku autorskog dela I razlog zbog kojeg zakon priznaje autorsko pravnu zaštitu određenom delu. Originalnost dela nalazi se u ličnosti autora. Zato ne postoje dve iste licnosti na svetu, ljudski duh je neiscrpan izvor originalnosti.U praksi se smatra da je delo originalno ako je različito od svih postojećih.Ima I oblasti ljudskog stvaralaštva u kojima postoji prostor za originalne tvorevine ali je taj prostor mali zbog tehničkih, logičkih, funkcionalnih uslovnjenosti. Reč je o tvorevinama potrošnog karaktera, koje pod uslovom da nisu indentične sa nekom vec postojećom tvorevinom, smatraju se originalnom I predstavljaju sitniš autorskog prava (npr. katalozi,cenovnici,jelovnci.).

Da bi jedno delo postalo autorsko delo, nije od znacaja: njegov kvalitet, svrha,kome je namenjeno,da li se može privredno iskorišćavati, obim dela, novčana sredstva, vreme koje je utrošeno za njegov nastanak , niti nacin objavljivanja
U uporednom pravu se obično u zakonu navodi lista tipova autorskih dela :književna, muzička, likovna , dramska,filmska,dela primenjene umetnosti..Računarski rpogrami se štite kao podvrsta knjževnih dela..

3. Podela autorskih dela I obim zastite autorskih dela

Uobičajena podela autorskih dela na izvorna,dela prerade i zbirke.

 Izvorno delo – to je autorsko delo koje ne sadrži propoznatljive originalne elemente drugih, ranije stvorenih dela. Njihov autor je nezavisan u vršenju svojih autorskopravnih ovlašćenja.

 Delo prerade – to je delo u kojem su prepoznatljivi karakteristični elementi preradjenog,izvornog autorskog dela. Pored prepoznatljivosti orginalnih elemenata izvornog dela ono mora da sadrži I dovoljan stepen sopstvene originalnosti. Autor dela je zavisan u vršenju svojih imovinskopravnih ovlašćenja od autora izvornog dela,zato što je delo prerade obuhvaćeno obimom autorskopravne zaštite za izvorno delo. Čin korišćenja dela prerodae nužno podrazumeva i čin korišćenja izvirnig dela. Ograničenja su:
1)vršenje svih imovinoskopravnih ovlašćenja na delu prerade podrazumeva obavezu pribavljanja dozvole radi koriscenja dela kako od nosioca prava na delu prerade, tako I od nosioca prava na izvornom delu.
2) Od ličnopravnih ovlašćenja, ako delo nije objavljeno, ne sme se objaviti ni delo prerade bez dozvole autora,jer se objavljivanje dela prerade smatra i objavljivanjem izvornog dela.Delo prerade je istovremeno izmena izvornog dela pa se ne moze koristiti niti izneti u javnost ukoliko se autor izvornog dela nije saglasio sa načinom na koji su originalni elementi njegovog dela preuzeti u delo prerade.Autor izvornog dela ima pravo da zahteva naznačenje svog imena na delu prerade, kao I pravo pokajanja I zabrane izlaganja originalnog primerka dela likovne umetnosti, I da se suprotstavi nedostojnom korišćenju dela prerade.

Zbirka – je vrsta autorskog dela koja se sastoji od skupa već postojećih autorskoh dela ili njihovih fragmenata. (enciklopedije, recnici,leksikoni) .Autor zbirke (urednik) ima subjektivno autorsko pravo na zbirci. Ako delo koje je sastavni deo zbirke nije objavljeno, ni zbirka ne sme biti objavljena bez dozvole autora. Dela se ne smeju menjati (skraćivati) bez dozvole autora. Autor ima pravo pokajanja, naznačenja imena, I suprotstavljanja nedostojnom korišćenju dela u zbirci.
Pojedine vrste autorskih dela su iskljućene iz zaštite jer njihovo korišćenje predstavlja javni interes: zakonski podzakonski propisi,odluke u sudskom i upravnom postupku,službenim materijalima državnih organa.

Obim zaštite autorskog dela

Glavni razlog zbog kojeg jedno delo uživa autorsko pravnu zaštitu je je njegova originalnost.Obim zaštite dela je određen stepenom originalnosti dela, što je veći stepen originalnosti veća je I pravna zaštita.
U okviru problematike obima autorskopravne zaštite pojavljuje se pitanje zaštite delova autorskog dela i pitanje zaštite naslova autorskog dela.Dela koja imaju autorskopravnu zastitu su:

1.Delovi autorskog dela – nije bitno da li je delo završeno ili nije, ako je duhovni sadržaj izražen u određenoj formi I ima stepen originalnosti onda i delovi autorskog dela i svaka faza u njegovom nastajanju uživa autorskopravnu zaštitu.

2.Naslov autorskog dela – ako je naslov originalan, onda je nezavisan u vršenju svojih autorskih prava na delu, može da zabrani svakome da koristi njegov naslov. Ako naslov nije originalan, već se smatra sastavnim elementom autorskog dela, onda se ne sme menjati bez saglasnosti autora. Naslov služi za identifikaciju autorskog dela, i njime se obeležava samo delo.
Obimom autorskopravne zaštite nisu obuhvaćeni neorignalni elementi autorskog dela ,oni se smatraju kulturnim dobrom kojim se svako sme poslužiti. To su ideje, načela, principi, uputstva, metode I tehnike stvaranja dela.

4. Neobjavljena, objavljena I izdata dela

Sa stanovišta autorskog prava razlikuju se tri statusa autorskog dela: neobjavljeno,objavljeno i izdato delo.

 Neobjavljeno delo – je delo koje nije izašlo iz private sfere autora tj. za čije postojanje javnost ne zna. Reč je o delu koje je podobno za saopštavanje javnosti ali se autor ili njegov pravni sledbenik na taj čin nije odlučio,i ono kao takvo uziva autorskopravnu zaštitu.Neovlašćeno objavljivanje tuđeg neobjavljenog dela jeste povreda autorskog prava autora tog dela.

 Objavljeno delo – to je delo koje je učinjeno dostupnim javnosti od strane autora ili njegovog pravnog sledbenika. Javnost čini krug ljudi koji nije unapred određen ni po veličini ni po svom sastavu (npr. predavanje u gradskoj biblioteci pred 50 ljudi). Privatnu sveru čini pojedinac i uski krug prijatelja (npr. seoska svadba ali ako se muzika čuje izvan mesta i dođu nepozvani gosti može da preraste u javni događaj ). Delo se može učiniti dostupno javnosti (izvođenjem, predstavljanjem, emitovanjem i stavljanjem u promet primeraka dela ). Objavljivanje dela se priznaje nevezano da li je izvršeno u domaćoj državi ili u inostranstvu. Delo se neće smatrati objavljenim ako je prvo saopštavanje učinjeno od lica koje nije autor ni njegov pravni sledbenik (lopov).
Treća lica mogu da koriste delo samo ako je objavljeno,i to podrazumeva korišćenje dela bez obaveze plaćanja naknade (zakonska licenca) I bez traženja dozvole i plaćanja naknade (suspenzija isključivih imovinskopravnih ovlašćenja). Za autora koji ne koristi svoje delo je bolje da ono ima status neobjavljenog.

 Izdato delo – to je delo koje je od strane autora ili njegovog pravnog sledbenika umnoženo I pušteno u promet u onolikom broju primeraka koji je dovoljan da namiri razumne potrebe javnosti (misli se na javnost pojedine države ,npr 100-500 primeraka u Srbiji). Razlika između izdavanja I objavljivanja. Izdavanje se vrši puštanjem u promet I to više puta, dok objavljivanje se vrši na bilo koji način samo da je saopšteno javnosti I može se objaviti samo jednom. Izdato delo je nužno i objavljeno, dok objavljeno delo nije nužno I izdato delo.