Ažuriranje medicinske sestre-tehničara u realizovanju najvažnijih skrining metoda

Uvod

Maligni tumori, posle bolesti srca i krvnih sudova, predstavljaju najčešći uzrok obolevanja i umiranja ljudi kako u svetu tako i u našoj zemlji. Prevencija malignih bolesti ima ogroman javno-zdravstveni potencijal i predstavlja najefikasniji pristup kontroli malignih bolesti. Na više od 80% svih malignih bolesti moguće je uticati sprečavanjem ili modifikovanjem faktora rizika, tj. sprečavanjem početka bolesti. Svake godine u svetu od raka oboli preko 10 miliona osoba. Procenjuje se da trenutno u svetu ima oko 23 miliona osoba kojima je u poslednjih 5 godina otkriveno maligno oboljenje i koje su završile lečenje ili je lečenje još uvek u toku. Najveća stopa obolevanja beleži se u razvijenim zemljama. Maligne bolesti su samo u malom procentu (oko 10%) rezultat delovanja genetskih faktora; smatra se da većina slučajeva nastaje pod uticajem našeg ponašanja i uticaja sredine. Savremeni način života podrazumeva promene u ličnim navikama, načinu ishrane, fizičkoj aktivnosti kao i izloženost sve većem broju štetnih uticaja iz okoline, što sve rezultira povećanjem rizika za maligne bolesti. Najbolji način borbe protiv malignih bolesti je primarna prevencija – sprečavanje nastanka oboljenja putem uklanjanja štetnih delovanja ili putem uvođenja pozitivnog ponašanja. Istraživači procenjuju da bi se primenom svega onoga što se zna o prevenciji raka mogao sprečiti nastanak do dve trećine slučajeva. Međutim, prevencija raka nije uvek moguća: još uvek nam svi uzročnici nisu poznati ili nismo uvek u mogućnosti da ih izbegnemo. Zbog toga veliki značaj ima i tzv. sekundarna prevencija, odnosno rano otkrivanje bolesti. Kada se bolest pojavi, uspešnost njenog lečenja zavisi na prvom mestu od proširenosti bolesti u trenutku postavljanja dijagnoze.
Većina razvijenih zemalja je krajem druge polovine 20. veka započela masovne preventivne programe. Najznačajniji od njih usmereni su na borbu protiv pušenja, izmenu načina života (ishrana, fizička aktivnost) i redovne preglede (skrining programi). Ove aktivnosti zaustavile su porast, a u nekim slučajevima dovele i do smanjenja obolevanja i umiranja od raka. Na osnovu postojećih dokaza o efikasnosti i isplativosti raspoloživih metoda za rano otkrivanje, danas su opšte prihvaćeni i preporučeni programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i raka debelog creva. Ulaganje u primarnu prevenciju sa ekonomskog aspekta je isplatljivije za društvo bolje za ljude i rad na tom polju i treba da predstavlja veliko zadovoljstvo medicinskim sestrama.
Medicinske sestre svojim radom treba da nauče ljude da zdravo žive da se zdravo hrane da nemaju loše navike koje remete zdravlje i da ličnim primerima i savetima pomognu čak i onima kojima je zdravlje počelo da se oštećuje. Da bi medicinske sestre uzele aktivno učešće u sprovođenju programa prevencije, potrebno je da budu upoznate sa faktorima rizika koji su veoma značajni za zdravstveno vaspitni rad.Na osnovu posmatranja i analiziranja one mogu da prave planove zdravstveno vaspitnog rada, sprovode ga i nakon određenog vrenena ili periodično evaluiraju dobijene rezultate i prave nove planove.