1.Опште карактеристике балада
Реч балада је латинског порекла и потиче од речи
ballare
, што значи
плесати. Балада као жанр, односно део лирско-наративног жанра постоји и у
писаној и у усменој књижевности. И у писаној и усменој књижевности балада је
током векова означавала различите жанрове. Стручњаци најчешће истичу
троструке изражајне особености баладе, лирску, епску и драмску. Баладу,
уствари, карактерише нарација специфичног изражаја и облика, којом је
исказан модел живота. Изражај јесте лирски, али не увек у смислу осећања,
већ је то нешто неодређено, наговештено, из дубине човекове егзистенције. То
је оно што је као карактеристично за баладу навео Гете- тајанствено. Лирско-
емотивно у балади утиче на специфичност нарације, потенцирајући је али и
омеђујући је мистеријом и недореченошчу. Дакле, приповедач, уметник
постиже тајанственост у балади, властитом способношћу да је пренесе из
традиције (када је реч о усменим баладама).
Епска димензија у балади је спорадична, исказује се кроз композицију да
би се изразила нека историјска слика, често као резултат слабије креације.
Драмско у балади је веома битно јер утиче на стварање проблема,
његов развој и успон. Балада се у усменој књижевности разликује од народа до
народа.
Само 14 .година након што је Т. Percy увео термин балада у књижевност,
ушла је у светску књижевност балада о Хасанагиници. Науци је још увек
непознато ко је забележио ову песму, па се име њеног записивача заправо
само нагађа. Поуздано се зна да ју је италијански опат, билолог и путописац
Алберто Фортис предочио у јавности, још 1774. године у оригиналу и
италијанском преводу, у првом тому свог чувеног дела „Пут по Далмацији“.
У баладама распознајемо два пола који никада нису у хармонији или
барем у привидној хармонији проузрокују сукоб два времена и простора ужег-
женског, али ништа мање и животног, и оног знатно ширег – мушког,
мужевљевог и јунаковог који карактеришу велике дужности, брзе акције, речи,
велика и нагла осећања, брзе и велике одлуке- све што обезбеђује достојност
за улазак у историју сећање.
2
