САДРЖАЈ:

УВОД..........................................................................................................................................1
1.О БЕРЗИ..................................................................................................................................3
1.1.Настанак и развој берзе..................................................................................................4
2.БЕРЗЕ У НАШОЈ ЗЕМЉИ...................................................................................................7
2.1.Историја Београдске берзе.............................................................................................7
2.2.Београдска берза данас ..................................................................................................8
2.3. Новосадска берза............................................................................................................8
2.4.Систем трговања на Новосадској берзи.......................................................................9
2.5.Начин трговања на Београдској берзи ........................................................................9
3.НАЈПОЗНАТИЈЕ СВЕТСКЕ БЕРЗЕ..................................................................................11
4.ОРГАНИЗАЦИЈА И ФУНКЦИОНИСАЊЕ БЕРЗИ.........................................................13
4.1.Врсте берзи....................................................................................................................13

4.1.1.Основна подела

...................................................................................................13

4.1.2.

Берза ефеката као једна од најзначајнијих врста берзи

.............................15

4.1.3.Новчане берзе

.....................................................................................................16

4.1.4.Девизне берзе

.......................................................................................................16

5.БЕРЗАНСКИ ПОСЛОВИ ...................................................................................................17
5.1.Основни принципи рада берзи....................................................................................18

5.1.1.Организација и пословање

..................................................................................19

5.1.2.Приступ тржишту

.............................................................................................19

5.1.3.Листинг

...............................................................................................................20

5.1.4.Трговање

.................................................................................................................20

5.1.5.Клиринг и салдирање

.............................................................................................21

5.1.6.Техничка инфраструктура

..................................................................................21

5.1.7.Управљање ризиком

...............................................................................................21

5.1.8.Заштита инвеститора.

........................................................................................21

5.1.9.Пословно понашање

...............................................................................................22

6.ВРСТЕ БЕРЗАНСКЕ ТРГОВИНЕ.....................................................................................23
6.1.Берзанско трговање ......................................................................................................23
6.2.Ванберзанко трговање..................................................................................................23
6.3.Котирање берзанских курсева ....................................................................................24
6.4.Нотирање.......................................................................................................................25
7.БЕРЗАНСКИ ПОСРЕДНИЦИ............................................................................................26
7.1.Појам брокера и дилера ...............................................................................................26

7.2.Контрола рада берзанских посредника.......................................................................28

7.3.Улога брокера и дилера на финансијском тржишту.................................................28

  7.4.Отварање и врсте рачуна..............................................................................................29
8.БЕРЗАНСКИ ПОСЛОВИ....................................................................................................30
8.1.Појам и каракретистике берзанских послова.............................................................30
  8.2.Врсте берзанских послова ...........................................................................................31
8.3.Форма налога и руковање налозима............................................................................32
  8.4.Типови налога................................................................................................................33
9.НАДЗОР НАД РАДОМ БЕРЗЕ...........................................................................................34
9.1.Општи облици надзора.................................................................................................34
9.2.Комисија за вредносне папире.....................................................................................34
9.3.Берзански судови и арбитража....................................................................................36
ЗАКЉУЧАК.............................................................................................................................37
ЛИТЕРАТУРА.........................................................................................................................39

УВОД

Данашњи тренд, у свету као и код нас, показује да све више финансијских

институција обавља своје активности на различитим тржиштима, нудећи широку
лепезу финансијских услуга. Па ипак неке разлике између финансијских институција су
се још увек задржале.
Као учесници на тржишту капитала у свим земљама где постоји и функционише ово
тржиште јављају се:



Инвеститори, власници капитала у улози продаваца,



Предузетници, корисници капитала у улози купаца,



Посредници,



Држава у улози регулатора и контролора.

ПОСРЕДНИЦИ   –   квантитативно   посматрано   ова   групација   учесника   је
најмалобројнија, али квалитативно посматрано посредници као учесници на тржишту
капитала,   због   великог   утицаја   на   обим   реализације   понуде   и   тражње,   заузимају
најважније место наспрам осталих учесника у тржишним односима.
У   земљама   у   којима   постоји   неадекватно   развијен   посреднички   сектор,   упркос
значајном   нивоу   формиране   понуде   и   тражње   за   финансијским   средствима,   степен
ефикасности тржишта капитала је мали и неадекватан исказаној понуди и тражњи.

Ако бисмо као критеријум поделе посредника узели њихову организационо-
финансијску структуру, онда бисмо све посреднике као учеснике тржишта капитала
могли да сврстамо у следеће 3 гупе:

1. БЕРЗЕ, као специјализиране институције тржишта капитала
2. институционалне инвеститоре – осигуравајућа друштва, пензиони

фондови и инвестициона друштва

3. банке и друге банкарске организације, као посредници између

инвеститора и корисника капитала.

Важно је истакнути да се поменути посредници као учесници на тржишту капитала
могу   јавити   у   улози   инвеститора,   корисника   капитала,   комисионара   или   чистог
посредника, али само у некој од ових улога, што зависи од стања и укупних односа на
тржишту капитала.
Развој трговине и потреба да се промет обавља на лакши, сигурнији и организованији
начин   доводе   до   настанка   берзи,   места   на   коме   се   у   тачно   одређено   време   и   на
одређеном   простору   обављају   трговачке   трансакције.Корени   берзе   као   специфицног
облика тржиста могуће је наћи још у давним временима кад су се људи окупљали на
пијацама, трговима, сајмовима, пазарима, вашарима и другим местима. На њима се
обављала трговина или економски речено долазило је до сусрета понуде и тражње за
различитим облицима робе. Многе државе и народи су доживљавале снажан привредни
развој   и   успон   управо   услед   развоја   трговине.   Трговци   су   увек   били   склони
иновацијама,   па   су   тако   увели   једну   новину,   значајну   за   развој   берзи   –   доношење
узорка   и   мустри   уместо   робе.   На   бази   разгледања   узорка   и   мустри,   почели   су   да
закључују различите врсте послова, а испорука би следила касније, након уговарања
послова.

1.О БЕРЗИ

У литератури и пракси наилази се на велики број различитих дефиниција по

питању „шта је то берза“. Берза, најпростијим речником, представља место где се
састају понуда и тражња за тачно одређеном робом, у тачно одређено време, на тачно
одређеном месту. Могло би се рећи да, када је берза у питању, постоји много тога
„тачног“, што је истина јер то представља њену главну особину која је разликује од
свих других неформалних, сусретања понуде и тражње.

Берза је место на коме се купује и продаје, први је одговор који се скоро увек чује на
питање „Шта је то берза?" Наравно, овај одговор је тачан, али је и толико и широк, ако
је другачији и могао да буде. По чему би се, онда, берза разликовала од пијаце, или
било које продавнице, или од тржишта у целини? А управо у тој разлици лежи суштина
као институције.
Разлика се састоји у томе чиме се тргује и како се тргује. Предмет трговине, да би се
њиме могло трговати без узорка, мора бити подложан типизацији и стандардизацији.
Код новца и хартија од вредности ништа лакше. Са робом је већ другачије -
стандардизацији су подложне сировине и производи првог степена обраде. Финалним
производима, због њихове разноликости, не може се трговати на развијеним берзама.

Одсуство   узорка   из   трговине,   због   чега   је   нужно   дошло   из   потребе   за   што
једноставнијим процесом трговине, како би се капитал што брже обртао, а захваљујући
типизацији  и  стандардизацији  предмета  трговања,   води  нас   до   одговора  на  следеће
кључно питање по коме се берза разликује од других тржишних институција. На берзи
се дакле, тргује на реч. Ова реч је својевремено била обезбеђена поверењем, угледом
малопродајних трговаца који су учествовали у берзанским трансакцијама, и који су се
сви   међусобно   познавали.   Како   се   трговина   развијала     „поверење"   се
институционализовало и бива замењено правилима по којима се тргује, а које свако ко
жели на берзи да тргује, мора унапред да их прихвати.
Тако смо дошли до одређења берзе као места на коме се тргује, али типизираном робом
и по унапред утврђеним правилима.

Берза данас представља место где се сусрећу понуда и тражња за тачно дефинисаним
предметима трговине, при чему тај предмет трговине мора бити подложан типизацији и
стандардизацији. Процесом стандардизације постиже се да предмет трговине по својим
особинама   буде   поптуно   идентичан   у   малим   и   у   великим   количинама.   То   је   лако
учинити   са   робама   ниског   степена   обраде,   док   је   са   финалним   производима,   због
разноликости, то веома тешко. Стандардизација и типизација су неопходни јер се на
берзи   тргује   на   реч,   односно   на   поверење.   Развитком   трговине   ово   “поверење”   се
институционализује и бива замењено мрежом правила по којима се тргује.

Место сусретања понуде и тражње се у многоме променило током времена и кретало се
од тргова градова, преко гостионица и специјализованих зграда, па све до глобалног
тржишта, међусобно повезаног путем савремених технологија. Све то данас омогућава
да се трговање обавља 24 часа дневно, јер када се једна берза затвори, на другом крају
света, друга берза тек почиње са радом.

Вукосављевић Д:

Финансијска тржишта и берзе

, ФПЕ, Београд, 2009.

С обзиром на то који је предмет трговања на берзи оне се деле на берзе хартија од
вредвонсти и робне берзе.
  Ако причамо о почецима берзанске трговине хартијама од вредности, лако се може
замислити   да   је   прва   транскација,   која   би   се   могла   назвати   берзанском,   била
трансакција везана за хартију – неку врсту писмене обавезе о будућој наплати, која је
променила   власника   пре   рока   доспећа.   За   разлику   од   берзи   хартија   од   вредности,
претечом робних берзи могу се сматрати велики сајмови и вашари, на којима се, између
осталих ствари, продавала и роба. Кључна разлика између сајмова и берзи лежи у томе
што се на њима трговало на основу узорка, односно робе на лицу места,док се на берзи
тргује на реч.
На крају долазимо до одговора на питање шта је берза. Из свега наведеног можемо
закључити да берза представља организовано место, где у тачно одређеном времену,
долази   до   сусретања   понуде   и   тражње   стандардизованог   берзанског   материјала,   по
тачно   одређеним   правилима   од   стране   тачно   одређених   лица.

На питање који су

основни постулати берзе може се рећи да су то поверење и сигурност који и произилазе
из саме њене дефиниције. Кад берза не би била толико прецизна не би било ни њених
основних постулата, а ни ње саме.

1.1.

Настанак и развој берзе

Корени берзе као специфицног облика тржиста могуће је наци још у давним

временима   кад   су   се   људи   окупљали   на   пијацама,   трговима,   сајмовима,     и   другим
местима. На њима се обављала трговина или економски речено долазило је до сусрета
понуде   и   тражње   за   различитим   облицима   робе.   Многе   државе   и   народи   су
доживљавале снажан привредни развој и успон управо услед развоја трговине. Трговци
су увек били склони иновацијама, па су тако увели једну новину, значајну за развој
берзи – доношење узорка и мустри уместо робе. На бази разгледања узорка и мустри,
почели су да закључују различите врсте послова, а испорука би следила касније, након
уговарања послова.
Развој берзи и трговања на њима последица је развоја конкретног тржишта. Берза је
настала спонтано, из самог тржишта, односно из његових потреба. Из тог се разлога
настанак,   ширење   и   развој   берзи   и   пословања   на   њима   поклапа   са   ширењем   и
освајањем нових тржишта, како просторно, тако и технолошки.
Почеци организоване трговине која је личила на берзанску, везани су за

Фландрију

град

Бриж

, где су се људи још у XVI веку, окупљали у кући трговца

Ван дер Бурса

ради трговања луковицама лала и предпоставља се да је по његовом презимену ова
институција и добила име.
Данашње велике берзе настале су нешто касније. Почеци Њујоршке берзе везују се за
1792. годину. Неколико година касније, тачније 1801, основана је још једна велика
берза – Лондонска.

Поред овог формирања берзи у институционалном смислу,

паралелно су текли токови креирања предмета трговања. Тако су прве емисије „акција“
настале половином XVI века, када су се прикупљала средства за трговачке експедиције.

Вукосављевић Д:

Финансијска тржишта и берзе

, ФПЕ, Београд, 2009.

sr.wikipedia.org/sr



постоје врло строга и ригорозна правила, чије непоштовање повлачи

изузетно оштре санкције,



трговање се не врши стварном робом, већ искључиво на бази узорка (код

робних берзи) или хартија од вредности (код финансијских).

Према важећем домаћем Закону о тржишту хартија од вредности и других

финансијских инструмената берза се дефинише као:

„Правно лице које је организовано као акционарско друштво или друштво са

ограниценом одговорношћу, које, у складу са овим законом, обавља делатност
организовања трговине хартијама од вредности и финансијским дериватима”.

Када се говори о појму берзи наопходно је истаћи најмање три битна момента,

то су:



Место трговања.



Предмет трговања.



Начин трговања.

Имајући у виду кратак историјат развоја берзи неопходно је напоменути да основни
принципи њиховог настанка су пре свега спонтаност и поверење.
Спонтаност значи да су берзе настајале некако “саме од себе” као резултат договора
заинтересованих   трговаца   са   циљем   да   заштите   себе,   своје   клијенте   и   заједничке
послове.
Поверење и сигурност представљају други значајан стуб или принцип на коме су прве
берзе настајале. Реч је о правилима која вуку корене из обичајног права. Код нас су се
од давнина за те принципе и у животу користиле термини као што су – реч, образ, итд.
Суштина   је   да   су   се   између   првих   учесника   развијали   такви   односи   који   су
подразумевали   веровање,   односно   поверење   једних   у   друге.   И   дан   данас,   поверење
представља један од темеља не само берзи, већ целокупног финансијског система једне
земље.

Штимац. М., Ђорђевић. Д., Вучуревић. Ж.,:

Берза - опције и фјучерси

, Менаџмент предузећа, Београд,

1993.