Висока технолошка школа струковних студија
Аранђеловац
Селективни облици туризма
Бициклизам
Професор: Студент:
Јовановић Љубомир Костадиновић Валентина
М-03-4/13
Аранђеловац, јануар, 2016
1.
О бициклу
Уколико неко жели да се бави било којом врстом бициклизма, пре свега мора
имати бицикл. Поред тога неопходна је и додатна опрема у циљу заштите од повреда
као што је кацига и рукавице, што представља најосновнији део опреме.
Почев од најмлађих генерација, који возе бицикле са помоћним точковима, па
све до пензионера који иду бициклом по своје пензије да би што пре стигли,
присутност овог превозног средства у данашњици је јако велика.
Бицикл је копнено превозно средство на два точка који покреће возач својом
снагом помоћу педала. Према неким изворима бицикл је конструисао Микеланђело и
први бицикл је био без педала. Био је од дрвета и возио се одгуривањем ногама као
тротинет. Пренос преко зупчаника и ланца на задњи точак се појавио почетком 20.
века. Није се дуго чекало ни на појаву мењача брзина за бицикле. Само на првим
мењачима ланац се пребацивао ручно и бициклисти су имали прљаве руке.
Одржавање равнотеже на бициклу је знање које се стиче праксом и потребно је
извесно време и храброст.
Постоји више врста бицикала:
-
„женски бицикл“ –
нема цев која спаја волан и седиште, да би даме
могле да га возе и у сукњи.
-
„мушки бицикл“ –
има цев која спаја волан и седиште чиме се добија у
крутости - чврстини и носивости бицикла а на ту цев се може инсталирати мало
седиште за превоз деце.
-
„дечији бицикл“ –
је бицикл мањих димензија, често има још два
помоћна точка, који могу да се демонтирају, за децу док уче да возе бицикл.
-
„спортски бицикл“ –
има могућност постизања великих брзина али веома
неудобно седиште (на коме се углавном и не седи), волан тако постављен да се на
њему седи у савијеном положају да би отпор ваздуха био што мањи. Израђен је од
веома лаких материјала.
-
„собни бицикл“ –
је атлетска справа која се састоји од седишта, педала и
волана. Педале се окрећу као на бициклу. На волану се налазе инструменти којима
се фиктивно мери брзина. У оквиру справе постоји могућност симулирања успона тј.
отпора окретању педала.
Поред ових набројаних врста, постоје још и трицикл, моноцикл, бицикл са
помоћним мотором, тандем, пони бицикл, маунтин бицикл итд.
5
У односу на место где се налази зупчаник на точку, бицикли се производе у две
верзије:
- „контраши“
– су бицикли код којих покретањем ланца у супротном смеру од
смера за вожњу изазива се ефекат кочења, тј. то је врста кочнице.
- „фраулауф“
– нема ефекат кочења при окретању педала уназад.
2.
Историјат бициклизма
Основни проналасци који су утицали на формирање цивилизације су ватра и
точак. Ватра као основ енергетика а точак који је омогућио да се човекова основна
потреба за кретањем убрза. Точак је коришћен вишеструко: за превоз људи и пренос
терета али углавном уз помоћ животиња. Касније човек је схватио да може својом
снагом покретати точак и тако себи олакшао превоз. На ову идеју дошао је човек из
Мајнингена у Немачкој 1447. год. На жалост, његово име је остало тајна. Након два
века, слично возило се појавило у Нинбергу.
2.1.
Историја бициклизма у Србији
Прво српско велосипадско друштво у Србији је основано у Београду 23.
децембра 1884. Иницијатор је био Ђорђе Нешић, касније професор универзитета и
академик, који је за време студија медицине Москви, Паризу и Бечу побеђивао
најбоље бициклисте Русије (1896. шампион), Француске, Аустрије и Италије, а 1896.
победио је у Лоџу тадашњег светског првака Немца Лера.
Прво првенство Београда је одржано 15. јуна 1896. на траси „Лондон“—
Топчидер, а 15. октобра 1897. и првенство Србије на стази Београд—Смедерево—
Београд. Београдски бициклисти такмичили су се у Загребу, Суботици, Темишвару,
Великом Бечкереку са великим успехом.
У Београду су изграђене две примитивне писте, а у јануару 1897. покренут је
Велосипедски лист, први спортски лист у Србији. Истицали су се браћа Рибникар, Ђ.
Попара (који је из Трста, први донео тркачки бицикл), Љ. Станојевић, С. Савић, М.
Терзибабић, који су ради полуларизације бициклизма приређивали више „тура“ као
Београд—Цетиње и назад, Београд—Текија и др.
Године 1898. на путу Ниш—Београд одржана је трка бициклиста и коњаника,
коју су добили коњаници.
Између ратова основано је више клубова у Београду (Авала, Југославија, Митић
и др.), а од 1939. уведена је међународна етапна Кроз Србију, која је постала
трдиционална све до данас. За млађе возаче установљена је трка Кроз Ужичку
републику.
