Biznis inkubatori kao faktor razvoja malih i srednjih preduzeća

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

LESKOVAC

P R I S T U P N I R A D

Nastavni predmet:

Menadžment malih i srednjih preduzeća

Tema: Biznis inkubatori kao faktor razvoja malih i

srednjih preduzeća

Mentor: Student:

dr Jelena Krstić Jovana Stamenković
Smer: Poslovna ekonomija i
menadžment
Broj indeksa: 175/15

LESKOVAC, 2016. godine.

SADRŽAJ

UVOD…………………………………………………………...……………………1

1. BIZNIS INKUBATORI…………………………………………………………..2

1.1. USLUGE KOJE PRUŽAJU BIZNIS INKUBATORI……...……………4
1.2. KLASIFIKACIJA BIZNIS INKUBATORA………………...…………..5

1.3. ZNAČAJ OSNIVANJA BIZNIS INKUBATORA………..…………….7

2. BIZNIS INKUBATORI U EVROPSKOJ UNIJI………………….…………..11

3. BINIS INKUBATORI U REPUBLICI SRBIJI………………...……………..13

4. FUNKCIONALNI BIZNIS INKUBATORI U SRBIJI……...……..…………17

ZAKLJUČAK………………………………………...….……...……...………….20

LITERATURA……………………………………..…………………...………….21

1. BIZNIS INKUBATORI

Biznis inkubatori su instrumenti lokalnog ekonomskog razvoja za podršku

novoosnovanim malim preduzećima u prvim godinama njihovog rasta i razvoja kada
su ona najranjivija.

To je važno zato što se mnoga preduzeća i preduzetnici na samom početku

rada suočavaju sa problemom nedostatka početnog kapitala, nedovoljnog iskustva u
upravljanju preduzećem i nepoznavanja tržišta, kako u smislu potražnje za
ponuđenim proizvodima, tako i u smislu novih, nepoznatih tržišta.

Posledica ovoga je veoma mali broj novoosnovanih preduzeća i, indirektno,

manji broj novih radnih mesta na lokalnom nivou. Termin inkubacija podrazumeva
obezbeđivanje dobrih uslova za otpočinjanje novih poslova i ostvarivanje poslovnih
ideja, inovativnost u podsticanju razvoja preduzetničkog duha, kao i preduzimanje
konkretnih koraka u očuvanju takvih uslova i kapaciteta neophodnih za sprovođenje
zamisli.

Poreklo koncepta biznis inkubatora može se prepoznati u industrijskim

zemljama zapada tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Suočena
sa sve višom stopom nezaposlenosti i drugim posledicama recesije, industrijska
društva su prepoznala potrebu za svežim strategijama promocije novih ekonomskih
aktivnosti.

Inkubatori su se prvi put formirali u Sjedinjenim Americkim Državama

koristeći japanski model organizovanja preduzeća kojim se podsticao razvoj malih
porodičnih preduzeća. Prvi inkubatori u Evropi uspostavljeni su početkom 80-tih u
Engleskoj i Nemačkoj.

Biznis inkubatori povezuju razne vrste biznisa pod istim krovom ili na širem

zajedničkom prostoru. Oni obično omogućavaju svojim članovima povoljnu cenu
zakupa poslovnog prostora, objedinjeno korišćenje usluga u raznim vidovima i, u
mnogim slučajevima, formalan ili neformalan pristup finansijskim izvorima.

Obično pružaju sledeće vrste usluga: ƒ

- mrežne odnose sa ostalim članovima biznis inkubatora, pružanje uzajamne

podrške korisnika istog biznis inkubatora, uz mogućnost da jedni drugima postanu
uzajamni korisnici ili davaoci usluga,ƒ

- finansijska pomoć u vidu lakšeg korišćenja bankarskih kreditnih linija ili

pomoć u pristupu državnim investicionim fondovima, ƒ

- poslovnu i tehnicku pomoć kroz kombinaciju unutrašnje stručne ekspertize i

podrške društvene zajednice,

- zajednicki poslovni servis kao što su objedinjene sekretarske i ostale

administrativne usluge, prijem telefonskih poziva, prijem stranaka, računarska
obrada teksta, korišćenje faksa, kopir-aparata i slično, korišćenje stručne biblioteke,
vođenje poslovnih knjiga i izrada finansijskih izveštaja, usluge vezane za obavljanje
finansijskih transakcija, ƒ

- fleksibilan poslovni prostor i fleksibilnu cenu zakupa.

Podrška stanarima u biznis inkubatoru traje od 3-5 godina da bi se postigla

optimalna održivost i prolaze kroz tri faze:

- period pre-inkubacije za registrovanje i osnivanje preduzeća, ƒ
- period inkubacije za rast i razvoj unutar inkubatora,ƒ
- period post-inkubacije za praćenje i podršku preduzećima koja su napustila

inkubator.

Biznis inkubatori su često povezani sa istraživačkim univerzitetima i

predstavljaju prirodnu vezu između akademskih istraživanja i primene rezultata u
malim i srednjim preduzećima, a veliki broj njih se fokusira na spin off kompanije, a
ciljna grupa, kao potencijalni preduzetnici nisu više samo istraživači već i studenti
završnih godina studija.

Iako postoje različite klasifikacije biznis inkubatora, najprimenjivija je podela

u skladu sa kriterijumima za prijem i ciljevima pružanja usluga, u kojoj su biznis
inkubatori razvrstani u dve grupe:

- Višenamenski (mešoviti) biznis inkubatori - u kojima mogu biti primljena

sva preduzeća koja zadovoljavaju osnovne tržišne i tehnološke standard za ulazak
stanara koje definiše svaki biznis inkubator posebno,

- Specijalizovani biznis inkubatori - oni su usredsređeni na određenu grupu

poslovnih delatnosti, na primer informacione i telekomunikacione tehnologije,
kreativne tehnologije, proizvodnja iste grupe proizvoda i slično.

1.2. KLASIFIKACIJA BIZNIS INKUBATORA

Prema klasifikaciji Ekonomske komisije za Evropu (United Nations

Economics Comission for Europen - UNECE) inkubatori se dele na sledeće tipove:

- klasiči biznis inkubatori,
- industrijski parkovi/zone,
- tehnološki i naučni parkovi,
- virtuelni biznis inkubatori.

Inkubatori opšteg tipa (tradicionalni ili klasični biznis inkubatori)

najčešće

se razvijaju kao rezultat inicijative regionalnih vlasti, nevladinih institucija i lokalne
samouprave u cilju podsticanja lokalnog privrednog razvoja i prestrukturiranja
privrede putem obezbeđivanja poslovnog prostora za preduzetnike pod povoljnim
uslovima, uz mogućnost zajedničkog obavljanja brojnih uslužnih aktivnosti.

Brz rast ovog tipa inkubatora, posebno u Sjedinjinim Američkim Državama,

u osnovi nije motivisan ostvarivanjem profita, već orjentacijom na podsticanje
razvoja preduzetničke aktivnosti, bez obzira na vrstu proizvodnje. Jedan od
najpoznatijih centara inkubatora klasičnog tipa je SPEDD iz Pitsburga, koji obuhvata
više desetina inkubatora sa nekoliko stotina preduzeća.

Inkubatori visoke tehnologije-tehnološki inkubatori

predstavljaju nove

modele biznis inkubatora. Tehnološki i naučni centri i parkovi, biznis-inovacijski
centri, razvijaju se u okviru ili u blizini univerzitetskih centara ili poznatih naučnih
instituta sa ciljem ostvarivanja i komercijalizacije tehnoloških inovacija.

Naučno-trehnološki parkovi ili NTP

predstavlju širok pojam koji se koristi da

bi se opisali raznovrsni oblici podsticaja razvoja preduzetništva putem osnivanja na
znanju malih i srednjih preduzeća. U literaturi se često kao sinonomi NTP koriste
razni nazivi: naučni parkovi, tehnološki parkovi, istraživački parkovi, tehnopolis ili
biznis i inovacioni centri.

Naučno-tehnološki parkovi u Japanu sreću se i pod nazivom instituti za

tehnologiju i upravljanje malim biznisom ili industrijsko-tehnološki istraživački
instituti. Do sada ih je osnovano više desetina, uglavnom od strane države.

NTP predstavljaju inkubatore visoke tehnologije, koji obezbeđuju čitav niz

usluga visokoškolskim, naučno-istaživačkim ustanovama i malim i srednjim
proizvodnim organizacijama lociranim u okviru parka da bi se održale na tržištu
istraživačko razvojnih poslova, brže napredovala i postala prepoznatljiva na tržištu
znanja.

Ilić Milan, (2006),

Poslovni inkubatori i klasteri kao model razvoja malih i srednjih preduzeća,

Naučni članak,

Ekonomski fakultet, Kragujevac strana 69