Blok trgovanje na beogradskoj berzi

Uvod

Najznačajniji deo ekonomskog i finansijskog sistema svake zemlje predstavljaju finansijska tržišta jer ona omogućavaju nesmetano i normalno funkcionisanje nacionalne ekonomije. Postoji veliki broj kriterijuma na osnovu kojih se dele finansijska tržišta, a najzastupljenija podela je prema ročnosti hartija od vrednosti gde se tržište deli na tržište kapitala i tržište novca. Najznačajniji deo tržišta kapitala je tržšte akcija (Stock market) koje je karakteristično za najrazvijenije zemlje kao što su SAD i Velika Britanija. U evrospkim zemljama više je zastupljeno finansiranje putem bankarskog sektora, a berze su rezervisane za najveće i najrazvijenije kompanije.
Berza se najčešće definiše kao organizovano mesto gde se susreću ponuda i tražnja za tačno određenom robom, u tačno određeno vreme, na tačno određenom mestu gde se trguje po strogo utvrđenim pravilima, HOV, žiralnim novcem, devizama, zlatom i plemenitim metalima, robom, dinansijskim derivatima i drugim.
U berzanskoj trgovini mogu učestvovati samo ovlašćena lica-berzanski posrednici. Prema načinu trgovanja, razlikuju se dve vrste berzanskih posrednika: brokeri i dileri. Berzanski posrednici zaključuju poslove za berzanskim pultom pod uslovima utvrđenim pravilima berze. Trgovinu obavljaju posrednici (brokeri) kupci i posrednici (brokeri) prodavci pod uslovima utvrđenim pravilima berze. Svi ostali oblici zaključivanja ugovora o kupoprodaji smatraju se vanberzanskom trgovinom. Da bi posrednici stekli pravo trgovanja na berzi, neophodno je da ispune uslove predviđene zakonom i pravilima same berze.
1 POJAM, NASTANAK I RAZVOJ BERZI

Berza predstavlja regulisano i organizovano mesto trgovanja, koje je odobreno od strane regulatornog tela na kojem se trguje po preciznim i strogo utvrđenim pravilima, gde se spajaju nalozi kupaca i prodavaca hartija od vrednosti. To je neutralno javno mesto na kome se obavlja trgovanje određenom vrstom robe, odnosno mesto na kojem se izvršavaju nalozi za kupovinu i prodaju.

Berza je pravno lice organizovano kao akcionarsko društvo, koje u skladu sa Zakonom o tržištu kapitala obavlja delatnost organizovanja trgovine hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumenitma na berzanskom (regulisanom tržištu) i vanberzanskom tržištu (MTP).

Berzansko tržište je tržište na kojem se obavlja kupovina HOV i drugih finansijskih instrumenata u skladu sa utvrđenim pravilima. Na berzi se uglavnom trguje listiranim HOV. Toznači da kompanija mora da zadovolji kriterijume koje su potpisani od strane berze kako bi mogla da prikuplja kapital emitovanjem HOV, odnosno da se njenim akcijama trguje.

Na berzi može da se trguje HOV (akcijama, obveznicama), žiralnim novcem, devizama, kapitalom, zlatom i drugim plemenitim metalima, robom i finansijskim derivatima.
Ukoliko je trgovanje organizovano tako da se obavlja:
• na tačno određenom mestu,
• između ovlašćenih berzanskih trgovaca,
• sa standardnom robom,
• u tačno određeno vreme,
• po strogo definisanim pravilima trgovanja,
takvo tržište naziva se berza, a trgovina koja se na njoj obavlja-berzanskom trgovinom. Sva ostala trgovina koja se obavlja van berze se naziva vanberzanskom trgovinom.

Nastanak berze vezuje se za XV vek. Naziv berza se najčešće dovodi u vezu sa prezimenom porodice Van der Burse koja je imala kafanu na Belgijskom gradu Bridžu u kojoj su se okupljali trgovci i zaključivali trgovinske ugovore. Mesta gde su se najčeće skupljali trgovci, bile su pijace, trgovi, sajmovi, vašari, kafane i druga mesta gde je dolazilo do susretanja ponude i tražnje, pre svega roba i gde se najčešće tregovalo. Najveća trgovačka mesta gde se organizovala trgovina bile su luke, jer se tu skladištila roba koja je dolazila iz celog sveta.

Uporedo sa razvojem industrijske proizvodnje i jačanjem gradova, trgovina je dobila sve veći značaj. Nekadašnji vašari su prevaziđeni. Umesto vašara na kojima se izlagala celokupna količina robe, organizuju se sajmovi na kojima se samo izlažu uzorci. Takvo reženje je doprinelo da trgovina bude lakša, jednostavnija i uspešnija a to je uticalo podsticajno i na razvoj industrije, poljoprivrede i pomorskog saobraćaja.