ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА ОБРАЗОВАЊЕ ВАСПИТАЧА У 
КИКИНДИ

СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

ТЕМА: Косовски бој

Професор : др Тамара Грујић

студент : Иван Предин

Број индекса: 0191

Кикинда, 2016

САДРЖАЈ

УВОД.............................................................................................................................................. 3

1. „ КНЕЖЕВА ВЕЧЕРА “.........................................................................................................4

1.1 Анализа песме...................................................................................................................... 6

2. „ КОСОВКА ДЕВОЈКА “......................................................................................................8

2.1 Анализа песме.................................................................................................................... 12

3. „СМРТ МАЈКЕ ЈУГОВИЋА “............................................................................................13

3.1 Анализа песме.................................................................................................................... 16

4. „ ЦАР ЛАЗАР И ЦАРИЦА МИЛИЦА “................................................................................18

4.1 Анализа песме.................................................................................................................... 22

5. ЕЛЕМЕНТИ ДРАМСКОГ У ВУКОВИМ ЕПСКИМ ПЕСМАМА О КОСОВУ................24

ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................................25

ЛИТЕРАТУРА.............................................................................................................................26

background image

Цар Лазар и царица Милица, о боју Косовском (Вук Караџић, 1845.), Цар Лазар се 

приволева царству небеском, Царица Милица и Владета војвода (Вук Караџић, 1845.) . 

1. „ КНЕЖЕВА ВЕЧЕРА “

Славу слави српски кнез Лазаре

У Крушевцу мјесту скровитоме.

Сву господу за софру сједао,

Сву господу и господичиће:

С десне стране старог Југ-Богдана,

И до њега девет Југовића;

А с лијеве Вука Бранковића,

И осталу сву господу редом

У заставу војводу Милоша,

И до њега дв'је српске војводе:

Једно ми је Косанчић Иване,

А друго је Топлица Милане.

Цар узима златан пехар вина,

Па говори свој господи српској:

"Коме ћ' ову чашу наздравити?

Ако ћу је напит' по старјешству,

Напићу је Вуку Бранковићу;

Ако ћу је напит' по милости,

Напићу је мојим девет шура,

Девет шура, девет Југовића;

Ако ћу је напит' по љепоти,

Напићу је Косанчић-Ивану;

Ако ћу је напит' по висини,

Напићу је Топлици Милану;

Ако ћу је напит' по јунаштву,

Напићу је војводи Милошу.

- Та ником је другом напит' нећу,

Већ у здравље Милош-Обилића!

Здрав, Милошу, вјеро и невјеро!

Прва вјеро, потоња невјеро!

Сјутра ћеш ме издат' на Косову,

И одбјећи турском цар-Мурату!

Здрав ми буди, и здравицу попој,

Вино попиј а на част ти пехар!"

Скочи Милош на ноге лагане,

Пак се клања до земљице црне:

"Хвала тебе, славни кнез-Лазаре,

Хвала тебе на твојој здравици,

На здравици и на дару твоме:

Ал' не хвала на таквој бесједи!

Јер, тако ме вјера не убила!

Ја невјера никад био нисам,

Нит' сам био нити ћу кад бити,

Него сјутра мислим у Косову

За хришћанску вјеру погинути;

Невјера ти сједи уз кољено,

Испод скута пије хладно вино!

"- А проклети Вуче Бранковићу!

Сјутра јесте лијеп Видов данак,

Виђећемо у пољу Косову

Ко је вјера, ко ли је невјера!

А тако ми Бога великога,

Ја ћу отић' сјутра у Косово

background image

увредљив начин. Наздрављање је често коришћена ситуација. Драматизује радњу и 

подстиче на даљи ток. Док наздравља кнез Лазар набраја косовске јунаке, тако да је 

функција ове песме каталошко низање јунака по њиховој важности и епској слави. 

Тај поступак приказивања јунака назива се епски каталог јунака. У овој песми 

најупечатљивије су представљањи Милоша Обилића и Вука Бранковића. Они су 

представљени као супротности. Милошева одредница је јунаштво, а Вукова господство. 

Пошто је Милош погинуо на Косову пољу, а Вук Бранковић је извукао живу главу, на тој 

историјској чињеници се изградила легенда о издаји, тако да су, пре него што су 

историчари доказали супротно, мотив издаје и Вук Бранковић као негативан јунак и 

издајник ушли у народну књижевност.

Želiš da pročitaš svih 26 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti