Brendiranje u oblasti sporta

UVOD

Vrhunski sport je zahvaljujući velikoj medijskoj pažnji postao jedan od najprofitabilnijih grana svetske privrede.Sport se danas sve vise modernizuje i postaje razvijeniji cak i od muzike i filma. Sasvim je jasno da mnogi današnji klubovi predstavljaju i velika uspesna preduzeca koja ostvaruju velike profite na tržistu sportkih usluga, robe i kapitala. Sport danas pripada najbrze rastućim granama u svetu i čini cak 3% ukupne svetske trgovine.
Sport je u proteklih godina brzo napredovao od igre i zabave do velike industrije.Klubovi su od neformalnih udruzenja postali najprofitabilnije ustanove.
Smatra se da svaka organizacija može da sklopi posao , ali da bi stvorila jedan brend potrebni su genijalnost, vera i istrajnost. Znak da je neki brend veliki, stepen je lojalnosti ili skolonosi koju postiže.
Fudbaleri kao megazvezde i moderni heroji, danas su toliko plaćeni da predstavljaju novu drustvenu elitu. Neki od najvećih transfera danasnjice su svakako prelazak Kristijana Ronalda iz Mančester Junajteda u Real Madrid za 94 miliona eura, zatim prelazak Zidana za 73,5, Ibrahimovića za 69,5…

Vrhunski sport je postao vrhunski biznis.
Pored fudbalera, postoje i stadioni kao savremene arene i delovi velikog sportog brenda.
Marka proizvoda se svodi na neku vrstu ugovora sa kupcem o tome kakvom će se ta marka pokazati. Pogrešno je mišljenje da reklama stvara brend, ona samo skreće pažnju na nju. Brend ne treba reklamirati, njega treba oživeti. On može da dovede i do pojave zainteresovanosti za kupovinu, ali i da se svede samo na razgovor o datom brendu.
Brend se gradi primenom razlilčitih sredstava u koje pored reklamiranja spadaju i odnosi sa javnošću, sponzorstva, prisutnošću te marke na raznim događajima. Brend koji poseduje određeni proizvod najviše stvaraju sportisti koji svoje pozitivno iskustvo prenose na ljubitelje sporta.
1.POJAM BRENDA

Reč brend potiče od staroskandinavske reči brandr, sa izvornim značenjem žigosati,ili goreti. Inicijalno, reč brend je služila vlasnicima stoke kao sredstvo da obeleže svoje životinje radi njihovog razlikovanja i identifikacije. U pravničkoj terminologiji sve do danas zadržana je u upotrebi reč žig, umesto reči brend.

U savremenoj tržišnoj praksi i marketingu su se već odomaćili pojmovi, kao što su:
– marka (brand),
– ime marke (brand name),
– znak marke (brand mark),
– boja marke (brand color),
– zaštitni znak (trademark),
– trgovačko ime (trade name)
– i autorsko zaštićeno pravo (copyright).

Ime Brenda (brand name) predstavlja identitetski element koji je moguće izgovoriti i slovima ispisati.

Brend menadžment obuhvata skup aktivnosti kojese odnose na kreiranje i pozicioniranje brenda, upravljanje brendom kroz sve faze njegovog životnogciklusa i merenje realne vrednosti brenda.

Uspešno sprovedene aktivnosti strateškog brend menadžmenta mogu značajno uticati na:
– stvaranje željenog korporativnog imidža i reputacije,
– osvajanje novih i zadržavanje postojećih tržišta,
– uspostavljanje dobrih odnosa sa poslovnim saradnicima,
– lojalnost kupaca/potrošača/korisnika i njihovu zaštitu,
– olakšanje donošenja odluka kupaca o kupovini itd.

Cilj je da se u svesti potrošača kreira percepcija da na tržištu ne postoji nijedan proizvod kao vaš proizvod, da je on jedinstven i da ga treba zapamtiti kao nešto potpuno novo i posebno.
2. ISTORIJA I RAZVOJ BRENDA

Postoje razne pretpostavke o tome kada je brending nastao. Analizirajući glavne atribute brenda moći ćemo da zaključimo kada počinje era brendinga. Uvidevši metode brendinga, neki autori su smestili početak brendinga još pre nove ere. Ako uzmemo u obzir da je svaki proizvod sa imenom brend (kineski čaj, indijski kašmir, indijski začin kari, grčko maslinovo ulje) možemo reći da su proizvodi rane istorije bili brendovi. Bez obzira na naturalnu ili novčanu razmenu, svaki od ovih proizvoda je imao vrednost.
Načini njihove promocije svedeni su takođe na legitimnu živu reč, i time naglašavaju da stereotip o nužnoj vezi brendinga i mas-medija može biti pogrešan. Ovde ne izostaju asocijacije vezane za proizvod, konotacije koje su nužne u brendingu (mekoća kašmira koja pruža izvrstan taktilni osećaj i time izuzetno zadovoljstvo).
Ono što se ovde previđa jeste da je brending isključivo trgovina informacijama/idejama a ne materijalnom robom što ukazuje na to da se brending mogao razviti tek sa post-industrijskom revolucijom, i kroz teorijski pristup razvijen u semiologiji i šire, u postmodernoj teoriji neposredno posle Drugog svetskog rata.
Rasprostranjeno je verovanje da je brending počeo, kao metoda kojom su rančeri jedan proizvod izdvoji iz mase svojom specifičnošću, međutim, nešto dalje od samog logotipa on se danas diversifikuje idejom.