Indikacije za primenu palijativne radioterapije, nuspojave radioterapije
Objavio maricamacapavlovic 07. oktobar 2024.
Seminarski radovi, Skripte, Sport
Objavio Milan199 17. septembar 2013. Prijavi dokument
UVOD
Košarka se smatra kompleksnim sportom koji je determiniran brojnim motoričkim sposobnostima. Ipak, primetno je da su dominantne motoričke sposobnosti brzina, koja zauzima značajno mesto u faktorskoj strukturi uspješnosti mnogih sportova pa tako i košarke, te snaga. U jednačni specifikacije, njihov doprinos u ukupnom rezultatu iznosi čak 30%. Skladno tome, brzina bi trebala zauzimati bitno mesto i u trenažnom procesu košarkaša. Kad govorimo o brzini u kontekstu košarke, nikako se ne smemo fokusirati isključivo na brzo pravocrtno trčanje, jer je to samo jedan vid brzog kretanja u ovom sportu. Iznimno je bitno za konačni uspeh da se u razvoju brzine koristimo kretnjama karakterističnima za košarkašku igru.
Kao što košarkaš da bi naučio košarku mora da je igra, tako i trener uči posao kojim sebavi, treniranjem, ali i učenjem i usavršavanjem u oblastima tehnike i metodike. Lako je držati se uvek istog: učiti istim metodama, na isti način i činiti iste greške iz godine u godinu. Trener (nastavnik) i igrač (učenik) mogu, a i trebalo bi, da uče zajedno; igrač – tehniku koju trener želi da mu prenese, a trener – da li i gde postoji neshvatanje od strane igrača, kao i šta je najbolje da učini da bi se to prevazišlo. Ako želi da postigne dobre rezultate u obuci, trener bi trebalo da zna celokupnu tehniku košarke kao i principe celog procesa obuke, jer to je suština onoga čime se bavi. Tačno je da neki ljudi lakše nauče motorne navike, ali se ne može pretpostaviti da će čovek isljučivo sopstvenim naporom postići savršenu tehniku. Postoji granica usvajanja motornih veština bez posebnih instrukcija. Ta granica može da se pomera, od slučaja do slučaja, a pomoć pružaju: trener, vizuelna sredstva, ugledanje na vrhunske igrače. Tehnika koju će igrač steći u mnogome zavisi od kvaliteta pomoći koju najviše treba da pruži trener. Ta pomoć je naročito važna na samom početku bavljenja košarkom, jer ono što se
propusti ili na pogrešan način usvoji u periodu osnovne obuke, kasnije je veoma teško nadoknaditi. Jedan od primarnih zadataka trenera je da na vreme uoči i prepozna grešku, kao ida zna na koji način najefikasnije da je ispravi. Da bi to mogao, mora da poznaje celokupnu tehniku i metodiku košarke.
BRZINA
Većina sportskih stručnjaka slaže da brzina ima veliku važnost za uspeh u mnogim sportovima. Moguće je primetiti da se u literaturi koja se bavi sportskim treningom, u pravilu posvećuje znatno manje pažnje brzini nego izdržljivosti i snazi. Razlozi tomu verojatno leži u slabijoj istraženosti te složenoj strukturi brzine u odnosu na druge kondicijske sposobnosti. Grosser ističe da postoji još dosta neistraženog prostora i nesuglasnosti u pitanju treninga brzine te njezinog definisanja i sistematizacije. Bauersfeld i Voss navode kako se za opis brzine i njenih manifestnih oblika u svetskoj literaturi koristi preko 50 različitih pojmova. Konačno, iako se brzina ubraja u kondicione sposobnosti, većina autora pri njenom definisanju ističu da nije samo kondiciona, već i koordinacijska sposobnost, želeći na taj način naglasiti da na brzinu utiču:
a) energetski mehanizmi
b) mehanizmi živčane regulacije (čak i u većoj meri)
Brzina je sposobnost da se na temelju kognitivnih procesa, maksimalne volje i funkcionalnosti živčano – mišićnog sistema postigne najveća moguća brzina reakcije ili pokreta u zato određenim uslovima (Grosser 1991). Schnabel, Harre i Borde (1994.) razlikuju dva pristupa pri definisanju brzine:
1. Sportsko-pedagoški pristup koji se bazira na Zaciorskovoj definiciji brzine kao sposobnosti sportiste da završi motoričku akciju u zadanim uslovima u što kraćem vremenskom intervalu, a kao uslove za takvu izvedbu potrebno je osigurati mali otpor te isključiti uticaj umora. Ovakvu definiciju mnogi autori proširuju i na brzinu reakcije na određeni podražaj.
2. Fiziološki pristup najbolje reprezentira Freyova (1977.) prema kome je brzina sposobnost sportiste da natemelju efikasnosti živčano – mišićnog sustava izvodi pokret u najkraćim vremenskim intervalima.
Objavio maricamacapavlovic 07. oktobar 2024.
Objavio Suzana Božić 23. septembar 2024.
Objavio pavle.najdenov 23. septembar 2024.
Objavio maricamacapavlovic 07. oktobar 2024.
Objavio jelpet2000 30. septembar 2024.
Objavio zeljanasredojevic 23. septembar 2024.
Objavio pedja123123 17. jun 2024.
Objavio dejana1995 17. jun 2024.
Objavio Pant0 13. jun 2024.
Komentari
You must be logged in to post a comment.