ČEK KAO HARTIJA OD VREDNOSTI – ULOGA I ZNAČAJ
1. Uvod........................................................................................................................... 2
2. Pojam hartija od vrednosti..........................................................................................3
3. Pojam i razvoj čeka....................................................................................................4
4. Bitni elementi čeka.....................................................................................................6
4.1. Nebitni elementi čeka..........................................................................................8
4.2. Nedozvoljene klauzule........................................................................................8
5. Vrste čekova...............................................................................................................9
6. Čekovne radnje.........................................................................................................10
7. Prestanak čekovnih prava i obaveza čekovne tužbe.................................................12
8. Zaključak..................................................................................................................12
9. Literatura.................................................................................................................. 14
1. Uvod
Razvoj robne proizvodnje i kreditnog sistema kontinuirano stvara različite
oblike platnih i kreditnih instrumenata kojima se registruju, prenose i realizuju
novčane obaveze i potraživanja različitih učesnika. Vrednosni papiri jesu vrsta
platnog instrumenta i predstavljaju pisane dokazne isprave koje vlasniku, korisniku ili
zaduženiku daju određena imovinska prava. Vrednosni papiri, bez obzira kojeg su
oblika i vrste, jesu i instrumenti finansiranja poslovnog subjekta, tačnije deoničkog
društva ili korporacije, a i nekih drugih pravnih osoba. Ti instrumenti imaju različite
funkcije: potvrđuju prava i obaveze iz robnog prometa, izražavaju kreditne odnose,
omogućavaju transfer rizika na sa jednog na druge ekonomske subjekte, svedoče o
ulaganju u različite oblike kapitala. Oni su prema tome formalizovani izraz
ekonomskih transakcija, s obzirom da zakonodavstvo detaljno utvrđuje pravila
njihove emisije i prometa.
Najpoznatiji instrument za realizaciju novčanih aktivnosti u vidu hartije od
vrednosti koja je najpoznatija u građanstvu jeste ček. Ček predstavlja pismenu ispravu
kojom izdavalac/potpisnik daje banci bezuslovnu naredbu da podnosiocu isplati
naznačenu sumu novca. On predstavlja vrednosni papir kojim njegov izdavatelj daje
nalog drugoj osobi da preko njegovog pokrića isplati određeni iznos novca korisniku
čeka. Može se reći da je ček sredstvo ili instrument za prenos finansija, tj. sredstvo
preko kojeg finansijska institucija može platiti određeni iznos u određenoj valuti.
Izraz ček (
eng cheque
) je vremenom evoluirao. Vodi poreklom još iz 17. veka
gde je izgovor uzet iz francuskog dok sama reč potiče od Arabskog izraza
sakk
koji je
predstavljao pismeni akt kao sredstvo za plaćanje na prostorima Persije.
Samu pojavu i razvitak čeka kao instrumenta plaćanja moćžemo povezati sa
periodom kada je kretanje ljudi kroz državu ili iz jedne u drugu državu bilo prilično
nesigurno. Veoma česte pljačke trgovaca na putu iz jednog odredišta do drugog, kao i
opšta pravna nesigurnost koja je bila karakteristična za ranije periode ljudske istorije
su doveli do toga da su trgovci i bankari tražili sigurnije načine prenosa novčanih
sredstava. To je dovelo do razvoja cele palete hartija od vrednosti, koje su
zamenjivale gotovinu, zlatne i srebrne novčiće, a kao jedna od najznačajnijih i
najrasprostrenjenijih hartija od vrednosti razvio se – ček.
2
Postoje četiri kriterijuma od kojih se polazi prilikom utvrđivanja pojedinih
vrsta hartija od vrednosti:
1. prema načinu određivanja imaoca prava iz hartija od vrednosti (HOV na
ime, HOV na donosioca, HOV po naredbi, alternativne HOV i mešovite HOV);
2. prema karakteru inkorporisanog prava u hartiji od vrednosti (obligaciono-
pravne HOV, stvarno-pravne HOV i HOV sa pravom učešća);
3.prema stepenu povezanosti sa osnovnim pravnim poslom zbog koga je došlo
do izdavanja hartija od vrednosti i premamogućnosti uticaja osnovnog pravnog posla
na ostvarenje i prenos prava iz hartija od vrednosti (apstraktne HOV i kazualneHOV);
4. prema načinu postanka prava iz hartija od vrednosti (konstitutivne HOV i
nekonstitutivne ili deklarativne HOV)
Ono što je karakteristično za hartije od vrednosti jeste da se pravo iz hartije od
vrednosti na određeni način može preneti. U Zakonu o obligacionim odnosima, i to u
čl.. 241-249 nalaze se opšta pravila o prenosu hartija odvrednosti. U ovim odredbama
regulisan je:prenos prava iz hartije na donosilaca; prenos prava iz hartije na ime;
prenos prava iz hartije po naredbi; vrste indosamenta; prenos punomoćja i prenos za
zalogu; dokazivanje zakonitosti prenosa i zabrana prenosa. Pošto smo se upoznali sa
osnovnim svojstvima hartija od vrednosti, u narednom izlaganju fokusiraćemo se na
ono što je i tema ovog seminarskog rada, a to je ček kao hartija od vrednosti.
3. Pojam i razvoj čeka
Osnovne oblike čeka nalazimo još u antičkim zemljama, a naročito u
srednjevekovnim trgovačkim gradovima. Ipak, smatra se da se ček razvija od tzv.
blagajničkih pisama, pomoću kojih se u Holandiji i Belgiji u XVI veku obavljala
isplata i promet novca.
Na početku XVIII veka u Engleskoj se pojavila isprava koju su izdavali
zlatari, a pomoću koje se imaocu te isprave isplaćivala određena količina zlata. Ček u
savremenom smislu reči definitivno se pojavio u drugoj polovini XVIII veka, kada su
engleski bankari počeli da svojim klijentima izdaju čekovne knjižice, čija je namena
bila ista kao i kod današnjeg čeka.
Poznata je engleska izreka prema kojoj: “Ko poseduje račun kod banke i
svoja plaćanja vrši čekom taj je džentlmen, a ko plaćanje vrši u gotovom novcu, taj je
4
