Завршни рад
УВОД
У финансијском систему, главна монетарна институција и основни стожер
банкарског система сваке земље је централна банка. Она је одговорна за вођење
монетарне политике, а то подразумева управљањем каматним стопама и количином
новца у оптицају.
Централна банка је непрофитна институција и као таква она треба да има и
независан положај јер је носилац монетарне власти. Она спроводи контролу над
кључним аспектима финансијског система и обавља активности попут: емитовања
валуте, управљања девизним резервама, обављања трансакција са ММФ-ом и
обезбеђивање кредита осталим депозитним корпорацијама.
Централна банка се такође може и назвати емисиона банка или банка банака.
Она има право да одређује укупност односа у кредитно-монетарној сфери једне
државе. Централна банка утиче на најважнија збивања на финансијским тржиштима,
финансијском систему, али и шире на целокупну привреду једне земље.
Први део рада обрађује настанак и основне карактеристике централних
банака а други, обрађује статус, организацију и управљање.Основне функције
централне банке обрађене су трећем поглављу.
Четврто поглавље описује операције и биланс централне банке. У петом,
шестом и седмом поглављу описан је рад централних банака Србије, Европске уније
и четири централне банке из развијених привреда (САД, Немачка, Швајцарска,
Енглеска).
3
Централна банка
1. НАСТАНАК И ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
ЦЕНТРАЛНИХ БАНАКА
Развој централног банкарства је почео у земљама западне Европе, и пре
индустријске револуције, што доводи до закључка да је општи ниво развоја
банкарства био један од важних услова за економски успон ових земаља. Прве
централне банке су биле новчано емисионе банке и њихова главан улога била је
емисија новца.
Прва централна банка у свету формирана је 1668. године у Шведској под
називом Риксбанк (Riksbank of Sweden). Основана је од стране парламената и
налазила се под контролом државе, мада је била укључена у одређене комерцијалне
послове. Води порекло од штокхолмске банке које је 1656. године основана, ради
емисија новчаница, а 1668. године је доживела трансформацију
1
.
У Енглеској је прва централна банка формирана 1694. године (
Bank of
England
). Формирана је као приватна комерцијална банка у форми акционарског
друштва, са привилегијом издавања банкнота (новчанице у систему златног важења),
која је имала задатак да купује државне хартије од вредности које су у великом броју
биле емитоване 1693. године. 1884. године је проглашен Пилов
Banking Act
, којим је
Bank of England
постала једина емисиона банка у Великој Британији, била дужна да
држи 100% покрића за новчанице које је издала. Као банка у приватном власништву
функционисала је све до 1945. године, да би званично била национализована 1947.
године. То је банка са традицијом дужом од триста година.
2
Централне банке у савременом облику појавиле су се у првој половини
деветнаестог века у Француској, Холадији, Норвешкој, Аустрији, Данској и Белгији
а у другој половини деветнаестог века у Шпанији, Русији, Немачкој, Португалији,
Румунији, Бугарској, Србији, Египту, Алжиру, Турској и Јапану.
Године, 1875. основана је немачка централна банка
Rajsbank
која је била
дужна да издаје новчанице уз 1/3 покрића у злату. Пред Други светски рат Немачка
је имала велики инфлаторни удар. После Другог светског рата формирана је
Bank
1
Душанић, Ј. :
Новац, кредит и банке
, Consseco intitut, Београд, 2002, стр. 88.
2
Извор: www.bankofengland.
co
. uk
, датум приступа 17.07.2012.
4
Централна банка
6. Непрофитна институција;
7. Непостојање директних кредитних односа са домаћим небанкарским
сектором;
8. Дуална функција (новчана и банкарска);
9. Не постоји конкурентски однос централне и пословних банака.
Функције и задаци централне банке су у већини земаља регулисани законом о
централној банци.
6
Завршни рад
2. СТАТУС, ОРГАНИЗАЦИЈА И УПРАВЉАЊЕ
ЦЕНТРАЛНИМ БАНКАМА
2.1. Статус централне банке
Економску сувереност једне земље одређује и њена монетарна сувереност,
зато централна банка мора имати релативно независтан положај јер је она носилац
врховне монетарне суверености. Монетарна сувереност означава у савременим
условима суверено право државе да регулише сва питања која се односе на
емитовање новца и вођење монетарне политике од стране централне банке, у
функцији постизања крајњих циљева. Монетарну сувереност не може имати у
рукама нико други мимо централне банке.
Централна банка се обично формира у форми акционарског друштвачији
капитал по правилу припада држави. То је случај у Немачкој, Француској, Великој
Британији, Холандији, Шпанији итд. И у случајевима када држава располаже само
делом капитала, као у Јапану и Белгији, или кад се као акционари јављају пословне
банке, као у САД-у, и у тим случајевима постоји чврста веза државе и централне
банке јер је држава заинтересована за њено ефикасно функционисање.
Степен независности централне банке од државе је различит. Независније су
оне централне банке које су по закону потчињене парламенту (САД, Немачка,
Швајцарска, Шведска, Холандија), него оне које су потчињене министарству
финансија.
Централна банка мора бити потпуно независна и самостална у свом раду. Овом
питању се у последње време поклања изузетно велика пажња широм света. Чак се
спроводе истраживања степена независности централне банке од утицаја
политичких структура и извршне власти. Независност и самосталност сентралне
банке се огледа у способности да преузима све неопходне мере како би се остварили
зацртани циљеви. Понекад, поједине мере могу бити непопуларне и против интереса
појединих политичких структура. Међутим, искуство многих великих земаља -САД,
Велике Британије, Њемачке, Јапана и других нас уче да са овим питањем не треба
имати пуно компромиса.
7
Завршни рад
- модел наднационалне централне банке.
4
У савременим условима највише је заступљен концепт јединствене централне
банке. То значи да су функције врховне монетарне власти концентрисане у једном
правном субјекту, при чему правило организовања централне банке према овом
принципу гласи: једна држава -једна централна банка. Тако конституисана
јединствена централна банка може, ради успешнијег извршавања својих задатака,
оснивати огранке у земљи и пунктове у иностранству.
Други модел подразумева организацију сложног система централних банака.
То значи да у једној земљи постоји више банака које заједно обављају функције
централне банке. У том систему обично једна од тих банака има улогу
координатора и њен задатак је да управља деловима ове сложене организације.
Наиме, систем мора бити тако конципиран да се одлуке доносе брзо, а извршавање
ефикасно. Најпознатији савремени пример оваквог организовања централне банке је
систем федералних резерви у САД (FED).
Наднационална централна банка карактеристична је за монетарну унију групе
земаља. Монетарна унија представља веома висок степен економске интеграције.
Државе чланице се одричу својих монетарних суверенитета, промовишу јединствену
валуту, усклађују кредитно-монетарну и девизну политику, формирају заједничке
девизне резерве и оснивају заједничку централну банку. Ова наднационална
централна банка по правилу се састоји од огранака који се налазе у свакој чланици
монетарне уније. искуство оваквог концепта организовања централне банке може се
илустровати и новим примером, реализацијом пројекта монетарне уније земаља
чланица Европске уније.
4
Квргић, Г. Милетић, С. Вујадин, Р.
Монетарна економија,
ВС ПЕП Београд, 2011. стр. 106
9
