Čeoni udar pešaka na pravom putu

UVOD

Saobraćajna nezgoda je nezgoda koja se dogodila na putu ili je započeta na putu, u kojoj je učestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je najmanje jedno lice poginulo ili povređeno ili je nastala materijalna šteta.

Analizom saobraćajnih statistika dolazi se do podataka da u saobraćajnim nezgodama strada veliki broj pešaka. Za razliku od sudara vozila, u sudarima vozila i pešaka pešaci trpe veće posledice jer su dosta ranjiviji od vozila. Za pravilno sagledavanje i vršenje analize toka saobraćajne nezgode u saobraćajno-tehničkom veštačenju je neophodno detaljno i pažljivo analizirati sva nastala oštećenja na vozilima i dovesti ih u vezu sa povredama pešaka, kako bi se moglo doći do pravilnih zaključaka. Analiza nastalih oštećenja na vozilima je osnov za pravilno utvrđivanje položaja tela pešaka u sudaru sa vozilom. Na osnovu analize nastalih oštećenja veoma često se mogu proceniti brzine vozila, pravac i smer kretanja pešaka, položaj tela u trenutku sudara i druge bitne karakteristike sudara.

Veštačenje u užem smislu označava samo delatnost veštaka na otkrivanju i utvrđivanju činjenica u pretkrivičnom i krivičnom postupku, dok veštačenje u širem smislu označava ne samo delatnost veštaka već i određenu zakonom regulisanu aktivnost nadležnih organa do koje mora doći da bi delatnost svakog veštaka mogla da pruži što bolje rezultate.

Saobraćajno-tehničko veštačenje je veoma složen i kompleksan proces koji od veštaka zahteva multidisciplinarna znanja i mogućnost uporedne analize. Naime, jednostrane analize veoma često mogu navesti neiskusne veštake da donesu pogrešne zaključke i u svojim analizama odstupe od određenih materijanih elemanata. Primenom uporedne analize moguće je smanjiti nivo eventualno nastale greške i smanjiti mogućnost donošenja pogrešnih zaključaka.

U analizi sudara tipa vozilo-pešak najveća je moguća pojava donošenja pogrešnih zaključaka, jer utvrđivanje pravih podataka zahteva detaljno poređenje svih materijalnih elemenata, a posebno nastalih oštećenja na vozilu i povreda pešaka. Samo uporednom analizom nastalih oštećenja i povreda pešaka moguće je izvesti pravilne zaključke o sudarnom položaju i/ili načinu kretanja pešaka neposredno pre sudara, a što je osnov za sprovođenje analize nastanka i toka nezgode. Da bi bilo moguće sprovođenje uporedne analize neophodno je prvo detaljno analizirati nastala oštećenja na vozilu, kako bi se raspolagalo kvalitetnom osnovom za uporednu analizu i donošenje zaključaka o nastanku opasne situacije i toku saobraćajne nezgode.

 
1. VRSTE SUDARA VOZILA I PEŠAKA

Da bi se pristupilo analizi saobraćajne nezgode neophodno je prethodno utvrditi u koju vrstu naleta možemo svrstati predmetnu saobraćajnu nezgodu. Najvažnije je definisati o kakvoj vrsti naleta se radi, s obzirom na način kontakta između vozila i tela pešaka. Prema načinu kontakta između vozila i tela pešaka naleti se dele na čeone nalete, bočna okrznuća i pregaženja. Najčešća vrsta naleta vozila na pešake je čeoni nalet pod kojim se podrazumeva udar prednjeg dela vozila u telo pešaka. S obzirom na sam način naleta, odnosno na deo prednjeg dela vozila sa kojim je telo pešaka došlo u kontakt, razlikujemo potpuni čeoni nalet i delimični čeoni nalet.

1.1. Potpuni čeoni nalet

Kod potpuno čeonog naleta čitavo telo pešaka nalazi se ispred vozila, a unutar gabarita vozila (Slika 1). Telo pešaka u trenutku naleta vozila, kod potpuno čeonog naleta, dobija (prima) brzinu vozila koje ga je udarilo. Potpuni čeoni nalet može biti kočeni i nekočeni.