УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ
ФАКУЛТЕТ ИНЖЕЊЕРСКИХ НАУКА У КРАГУЈЕВЦУ
ПРЕДМЕТ: МЕТОДЕ ВЕШТАЧЕЊА САОБРАЋАЈНИХ НЕЗГОДА
СМЕР: ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ
СЕМИНАРСКИ РАД
Тема
:
Чеони удар у пешака на правом путу
Студент: Професор:
Сандра Којић 354/2013 Проф. др Александра Јанковић
Крагујевац, мај 2014.
3
1. ВРСТЕ СУДАРА ВОЗИЛА И ПЕШАКА
Да би се приступило анализи саобраћајне незгоде неопходно је претходно утврдити у коју
врсту налета можемо сврстати предметну саобраћајну незгоду. Најважније је дефинисати
о каквој врсти налета се ради, с обзиром на начин контакта између возила и тела пешака.
Према начину контакта између возила и тела пешака налети се деле на чеоне налете,
бочна окрзнућа и прегажења. Најчешћа врста налета возила на пешаке је чеони налет под
којим се подразумева удар предњег дела возила у тело пешака. С обзиром на сам начин
налета, односно на део предњег дела возила са којим је тело пешака дошло у контакт,
разликујемо потпуни чеони налет и делимични чеони налет.
1.1. Потпуни чеони налет
Код потпуно чеоног налета читаво тело пешака налази се испред возила, а унутар габарита
возила (Слика 1). Тело пешака у тренутку налета возила, код потпуно чеоног налета,
добија (прима) брзину возила које га је ударило. Потпуни чеони налет може бити
кочени
и
некочени
.
Слика 1. Потпуни чеони налет возила и пешака
[3]
а) Налети при којима је возило кочено
Саобраћајне незгоде овог типа, где је возило кочено, имају три фазе реализације (слика 2):
Слика 2. Фазни приказ динамике тока незгоде
[3]
Прва - примарна фаза састоји се од контакта, то јест удара предњег дела возила у тело
пешака, набацивање тела на возило и ношење тела на возилу. У току примарног контакта
са предњим делом возила и набацивањем на возило, тело пешака добија од возила велику
кинетичку енергију у врло кратком времену.
4
Друга фаза се састоји од одвајања тела пешака од возила и лет кроз ваздух, све док тело не
додирне коловоз.
Трећу фазу чини клизање тела по коловозу све до момента када се тело, због трења о
подлогу не заустави.
б) Налети при којима возило није кочено
Као што је већ наведено, разлика између коченог и некоченог налета је у томе што код
некоченог возила, тело пешака остане на возилу све док возач не започне интензивно
кочење возила. Тек након тога тело пешака се одваја од возила. Међутим, уколико је
интензитет кочења слаб, тело пешака може остати на возилу све до заустављања. Због ове
особености некоченог налета, код кога се тело дуже задржава на возилу, одбачај пешака
ће бити знатно дужи него код коченог налета.
1.2 Делимично чеони налет
У случају делимично чеоног налета, тело пешака у тренутку примарног контакта једним
делом се налази ван габарита возила, а другим делом тела се налази унутар габарита
возила.
а) Делимично чеони улазни налет
Делимично чеони улазни налет је врста саобраћајне незгоде код које пешак улази у
путању кретања возила са стране и бива захваћен најближим предњим углом возила у
најистуренији део тела често само у искорачну ногу.
б) Делимично чеони излазни налет
Код делимично чеоног излазног налета, пешак такође долази према возилу са његове
бочне стране и скоро успева да изађе ван габарита возила
в) Делимично чеони налет у правцу
Делимични чеони налет у правцу је врста саобраћајне незгоде код које возило крајњим
предњим углом захвата само део тела пешака који стоји или се креће у истом или
супротном смеру као возило.
1.3 Бочно окрзнуће
Бочно окрзнуће је облик налета возила на пешака код којег тело пешака долази у контакт
искључиво са бочном страном возила. Приликом бочног окрзнућа, тело пешака добија
ротацију око своје уздужне осе, при чему може, али не мора у наставку и даље бити у
контакту са боком возила.Постоје две врсте окрзнућа: типично и атипично.
