Dadžbine, pojmovno određenje i elementi

Dažbine su bespovratna obavezna davanja koja država ustanovljava zakonom, uvodi i naplaćuje na osnovu fiskalnog suvereniteta radi formiranja opšte mase sredstva s ciljem zadovoljavanja javnih potreba.
Dažbine su prinudna davanja koje država prikuplja iz privrednih aktivnosti fizičkih i pravnih lica podvrgnutih njenom fiskalnom suverenitetu, tj njenom pravu da ustanovljava i primenjuje dažbine.
Javno-pravni subjekti ih stiču iz izvora (dohodak, dobit, prihod i ređe imovina) kojima primarno raspolažu vandržavni entiteti pa imaju karakter fiskalnih prihoda.
Opšte karakteristike dažbina su sledeće:
• Obavezna (prinudna) davanja.
• Utvrđuje ih država na osnovu fiskalnog suvereniteta.
• Zakonom se ustanovljavaju.
• To materijalne obaveze u novčanom obliku koje se moraju izvršavati pod pretnjom prinude i sankcija.
• Kod dažbina se zasniva javno-pravni odnos.
• Bespovratna su davanja u korist države bez neposrednje kontračinidbe.
• Nisu kreditni oblik izdavanja novca.
• Putem dažbine vrše se akti finansiranja.
• Vrši se plaćanje – izdavanje novca bez akata razmene.
• Prihodi od dažbina po pravilu se koncentrišu u budžet.
• Ulivaju se u opštu masu sredstava za zadovoljavanje javnih potreba.
• Ne vezuju se za naknađivanje pojedinih usluga, zadataka ili funkcija društveno-političkih zajednica.
• Služe za zadovoljavanje opštih društvenih, odnosno javnih ili državnih potreba, a ne za ostvarivanje pojedinačnih ili ličnih ciljeva i interesa.