Dečija prava

UVOD

Deca mlađa od 18 godina predstavljaju skoro trećinu svetske populacije. U mnogim zemljama deca i mladi čine skoro polovinu stanovništva.Pa ipak, deci širom sveta su često uskraćena prava na opstanak, potpuni razvoj i aktivno učešće u životu zajednice. Iako su prava dece definisana Konvencijom o pravima deteta, u mnogim zemljama se dešava da se ona ne poštuju a deca se smatraju svojinom odraslih.

Deca su suočena sa nasiljem na ulici, navođena na upotrebu droge, izložena seksualnom iskorišćavanju i zlostavljanju, i to kako u zemljama u razvoju tako i u razvijenim industrijskim društvima. Ona su prisiljena da rade na poslovima koji štete njihovom zdravlju i razvoju, lišena prava na odmor i zabavu.Milioni dece nikada ne završavaju školu. Čak i u zemljama sa razvijenim školstvom, obrazovanje pojedinih grupa kao što su etničke manjine, devojčice ili hendikepirana deca, je ograničeno ili čak sasvim izostaje.Još uvek mnogo dece umire od bolesti koje se mogu sprečiti. Glad i pothranjenost tek treba da se iskorene. Loši uslovi života ugrožavaju zdravlje dece.U nekim delovima sveta, čak i deca školskog uzrasta podležu regrutaciji, izložena su torturi, nepravednom kažnjavanju, zatvarana su, lišena zakonske i pravne zaštite.

Deca čije se fundamentalne potrebe ne zadovoljavaju a osnovna prava ne poštuju, ne mogu izrasti u zrele, produktivne članove društva, spremne da poštuju i razumeju prava drugih. Uskraćivanje prava deci, osim što prouzrokuje njihove lične patnje, može postati i seme razdora,odnosno dovesti do političkih, socijalnih nemira, pa čak i do nasilnih sukoba. Zbog toga je neophodno deci širom sveta obajsniti pojam dečijih prava, učiti ih o tome koja su njihova prava kao i kako da preduzimaju akcije u korist sopstvenih i prava drugih

“U našem društvu, kao i u većini društava, ako ne i u svim ostalim, deca se tradicionalno posmatraju kao svojina njihovih roditelja, koji su nosioci prava koja se smatraju neophodnima da bi izvršili svoju dužnost.Međutim, tokom ovog veka postali smo svedoci fundamentalnih proea u stavovima vezanim za odnos između roditelja i dece. Prva promena tiče se sve izraženijeg pri-znanja da prava roditelja u odnosu na njihovu decu nisu nepovrediva i da država ima pravo da interveniše radi zaštite dečjih interesa. Britansko zakonodavstvo registruje te promene. Sve do reforme zakona o razvodu u 1970-im presude o deci zasnivale su se na krivici roditelja ili nečemu sličnom: partner koji je bio kriv gubio je starateljstvo bez obzira na učinak na dete. Danas, međutim, dobrobit deteta je najvažniji momenat koji treba uzeti u obzir u presudama koje donosi sud prema Zakonu o deci (Children Act, prim. prev.) iz 1989.”(Gerison Lensdaun, 1994:45)

Vazno je shvatiti da naša shvatanja detinjstva prolaze kroz neprestane promene i da su ambivalentne i protivrečne u pogledu mnogo čega. Mnogi odrasli shvataju detinjstvo kao period bezbrižnosti – kao period bez odgovornosti ili konflikta, kojim dominiraju fantazija, igra i mogućnosti. Pa ipak, za mnogu decu raznih kultura i klasa, domi¬nantno obeležje detinjstva je nedostatak moći i kontrole nad onim što im se dešava.