vežbi. Postoje i usmerene aktivnosti koje se odvijaju po starosnim grupama. Najmlađi uzrast ima
fizičke aktivnsoti jedanput nedeljno, srednja starosna grupa ima dva puta nedeljno od drugog
polugodišta a starija i najstarija grupa ima tri puta nedeljno fizičke aktivnopsti. Vežbaju se po
grupama mišići od glave prema stopalu, po 15 minuta u vidu raznih igara, često uz muzičku
pratnju. Sprovodi se i rekreativna nastava u prirodi u trajanju od 7 do 10 dana odlaskom van
grada, leti kada se upražnjavaju plivanje, trčanje opo pesku, igre loptom, i zimi, grudvanje,
sankanje, klizanje, skijanje, vožnje kliskom, pravljenje sneška, šetanje po snegu, trčanje.
Odlaskom dece van grada pored fizičkih aktivnosti značajana je klimatska promena naročito iz
industrijski zagađenih gradova, kao faktor zdravlja u ovom uzrastu. Deca se vraćaju osvežena,
oporavljena, sa poboljšanom krvnom slikom, u boljoj kondiciji, spremniji za fizičke napore i
nastupajuće infekcije. U ustanovama se sprovode specijalne aktivnosti prema uzrastu kao što su
ige loptom, pravljenje poligona, penjanje uz merdevine, uz uže, zatim tradicionalne igre kao što
su bacanje kamena sa ramena, skakanje preko konopca i sl. Slobodne aktivnosti se izvode u
zavisnosti od vremenskih prilika kao što su šetnje parkom, igre na otvorenom prostoru, u pesku,
na topoganu itd. I u toku kognitivnih, saznajnih aktivnosti kao što su crtanje, rezanje, lepljenje po
panoima, vežba se fina i gruba motorika ruku kod dece.
Negovanjem fizičkih aktivnosti u najranijem uzrastu održava se dobra kondicija i dobro
zdravlje mladog naraštaja koja se nastavlja nastavom fizičkog vaspitanja u školskom uzrastu tri
puta nedeljno. Upoznavanjem i zbližavanjem sa raznim sportskim disciplinama kod dece se
stvara afinitet prema odgovarajućoj sportskoj disciplini a to je put da se opredele da se aktivno
bave sportom.
Život deteta započinje u porodici, gde već postoje odredjeni odnosi koje su izgradil roditelji
preuzimajući na sebe ulogu vaspitača. Na funkcije, medjusobne odnose i stilove vaspitanja u
porodici utiču društveno ekonomski odnosi u kojima ona nastaje i razvija se.
Stilovi vaspitanja dece i medjusobni odnosi u porodicama mogu biti demokratski, autoritarni i
stihijski. U današnje vreme je jako teško naći porodice koje decu vaspitavaju isključivo
demokratski, isključivo autoritarno ili stihijski. Svaki od njih ima pozitivne i negativne uticaje na
detetov rast i razvoj o čemu će u daljem tekstu biti reči.
Smatram da nijedan roditelj nije u mogućnosti da svoje dete vaspitava samo jednim od
pomenutih stilova. U praksi je to obično mešavina sva tri stila u zavisnosti od konkretne situacije
i drugih okolnosti. Uglavnom se jedan roditelj drži demokratskog a drugi nekog drugog stila
vaspitanja. Što je posebno zanimljivo, nijedan roditelj na pitanje vaspitača kojim stilom
vaspitava dete, neće reći ni jedan drugi sem demokratskog.
Upravo tu, u porodici se postavljaju temelji razvoja ličnosti. Od kvaliteta odnosa u njoj zavisiće
u velikoj meri intelektualni, socijalni,fizički, emocionalni, moralni i estetski razvoj deteta.
Neposredna okolina pruža obilje materijala za raznovrsne dečje aktivnosti, a aktivnost dece
zajedno sa njihovim položajem u porodici, predstavljaju ključne faktore za razvoj celovite
ličnosti.
Intelektualni razvoj deteta ima udela u svim ostalim aspektima razvoja ličnosti. Socijalizacija je
proces socijalnog učenja putem kojeg individua stiče socijalno relavantne oblike ponašanja i
formira se kao ličnost. Dete oblike ponašanja prihvata najpre imitacijom, zatim sugestijom i
identifikacijom. Osnova fizičkog razvoja deteta je pokret koji predstavlja način komunikacije
deteta sa okolinom. Sposobnost komuniciranja, izražavanja sopstvenih misli i osećanja,
uslovljena je brojem i kvalitetom informacija koje dete dobija zahvaljujući perceptivno-
motornim aktivnostima, a opažanje vremena i prostora uslov je povezanog i logičkog pričanja.
Emocionalni razvoj sastoji se u njihovoj diferencijaciji, kvalitativnom bogaćenju osećajnog
repertoara. One se vezuju za mnoge pojave koje dete zapaža širenjem svog vidokruga, za
zbivanja i situacije u neposrednoj i široj okolini, za uzajamne odnose s drugim ljudima,
sopstvene postupke, misli i doživljaje, razna umetnička dela i dr. Moralni razvoj karakteriše
postepeno prihvatanje potčinjavanja moralnim normama i pravilima ponašanja. Moralna svest se
4
stiče učenjem po modelu ili identifikacijom, ali i sopstvenim dečjim uvidjanjem. Medjuljudski
odnosi imaju i svoj estetski aspekt i predstavljaju najčešću temu svake grane umetnosti, što
povezuje moralna i intelektualna osećanja sa estetskim.
Odvojeni prikazi pojedinih psihičkih funkcija i procesa, oblika ponašanja, kao i pojedinih grupa
tih funkcija i procesa mogu da stvore pogrešan utisak da su oni i u stvarnosti odvojeni. To bi bila
velika greška, jer navedeni vidovi ponašanja, funkcije i procesi ne samo što su medjusobno
isprepletani nego i medjusobno utiču jedni na druge.
-Osnovna spona medju svim ovim aspektima razvoja je aktivnost deteta, od koje u najvećoj meri
zavisi tok razvoja. To je izuzetno značajno s obzirom da je dečje saznanje rezultat njene
aktivnosti u sredini u kojoj se kreće. Po Piježeu, aktivnost deteta se sastoji u:asimilaciji i
akomodaciji. Kada je reč o asimilaciji reč je o prilagodjavanju unetih sadržaja (opažaja,
predstava) postojećoj saznajnoj strukturi pojedinca, strukturi koju on već ima. U slučaju
akomodacije, pojedinac svoju saznajnu strukturu prilagodjava novim saznajnim elementima i
njihovoj prirodi. Dete je aktivno, motivisano, srećno i sigurno u toku igre. Naizgled, ovaj
zaljučak ne deluje preterano ozbiljan, ali dete i uči kroz igru, saznaje i na taj način se razvija i
intelektualno:manipulisanjem predmetima ili igračkama, upotrebljavanju opažaja pa i
korigovanju pogrešnih opažaja. U toku nje dete razvija svoje sposobnosti shvatanja, razumevanja
onog što je bitno i konstantno. Time se doprinosi formiranju pojmova, odnosno realnije slike
deteta o svetu oko njega. Putem igre se upoznaje i svet socijalnih odnosa. Uspešno saznajno
prilagodjavanje individue sredini i životu uopšte (adaptacija) je rezultat interakcije asimilacije i
akomodacije. Adaptacija je uslovljena postojećom organizacijom pojedinca, ali ona i izgradjuje
tu organizaciju. Raznovrsnost i složenost pojava koje okružuju dete podstiču stalnu dečju
radoznalost i saznajnu aktivnost. S obzirom na izuzetnu radoznalost, dete je najveći istaživač, a
okolina neiscrpan izvor njegovog saznanja. Svoju glad za činjenicama,dete želi da zadovolji, pre
svega,saznajno-manipulativnom aktivnošću. Nezamenljiv vaspitni činilac je osećanje ljubavi,
sigurnosti i medjusobne povezanosti roditelja sa decom u porodičnom okruženju.
1 UZRASNE KARAKTERISTIKE DECE
Biološki rast i razvoj dece, njihov motorički, intelektualni i emotivni razvoj, njihovo
ponašanje, socijalizaciju, fizičke i druge aktivnosti potrebno je meriti, procenjivati, pratiti,
kontrolisati i kroz nastavni i trenažni proces korigovati. To je naročito važno dok su deca u
predškolskom i mlađem školskom uzrastu, kada je njihov organizam veoma podložan raznim
uticajima, a čiji efekti se manifestuju u kasnijem periodu. Neke negativne efekte nije moguće, ili
je veoma teško moguće, popraviti u kasnijem uzrastu.
Procesi rasta i razvoja se intenzivno odvijaju u pomenutom dobu, menusobno su zavisni i
dopunjuju se. Razvoj se nastavlja i po završetku rasta, ali ne tako intenzivno. Rast i razvoj su
dinamični procesi koji se ne mogu posmatrati izolovano.
Postoje izvesne zakonitosti rasta deteta koje je bitno znati prilikom rada sa decom, a to su
da intenzivnost rasta pojedinih organa nije uvek jednaka, trend rasta nije linearan i organi u toku
rasta ne povećavaju samo svoju masu nego menjaju i svoju strukturu.
Intenzivnost rasta je najveća u intrauterinom razdoblju života, a zatim postepeno opada.
Rast deteta u visinu i porast telesne mase kao najmarkantnijih pokazatelja fizičkog rasta, ne idu
uporedo. Rast u visinu najviše se odvija na račun rasta koštanog tkiva (noge I kičma), dok je rast
u širinu i porast telesne mase posledica delom rasta koštanog tkiva, delom rasta nervnog,
respiratornog, mišićnog sistema itd.
Prva faza ubrzanog rasta obuhvata period od ronenja do 3. godine života. Sledi prva faza
usporenog rasta, od 4. pa sve do 11-13. godine (u zavisnosti od pola). Nakon toga nastupa druga
faza ubrzanog rasta (tzv. pubertetski porast u visinu) – od 11. do 14. godine kod devojčica,
5
