Od svog nastanka polovinom 19. veka turisticke agencije su prvenstveno obavljale aktivnosti u
oblasti posredovanja u turistickom prometu. Osnovni zadatak bio je olaksavanje svih vidova
putovanja odnosno pruzanje pomoci u njihovoj pripremi i izvodjenju. Takve aktivnosti su
obuhvatale pruzanje brojnih informacija o samom putovanju, obezbedjenje karata za prevoz,
rezervaciju smestaja, ishrane i drugih potrebnih usluga.

Takva posrednicka uloga agencija u turistickom prometu bila je rezultat osnovnog obelezja
turistickog trzista na kome postoji prostorna odvojenost traznje i ponude.

Iako su još od davnina postojala kretanja ljudi koja po svojim karakteristikama nalikuju
turističkim kretanjima, nastanak turizma se vezuje za savremeno doba, odnosno vreme posle
industrijske revolucije. Industrijska revolucija je mnogo toga novog donela ljudima, a od
najvećeg značaja za razvoj turizma:

1. Slobodno vreme – ljudi se više ne izrabljuju u fabrikama, zamenjuju ih mašine;

2. Slobodna novčana sredstva koja su proistekla iz privrednog rasta;

3. Pojava građanske klase koja sada poseduje i slobodno vreme i slobodna sredstva, što je ranije
bio slučaj samo sa malobrojnim plemićkim staležom;

4. Razvoj saobraćaja.

Tako su ljudi (uglavnom iz zapadne Evrope) imali sve što je potrebno za putovanja – vreme,
novac, i način kako da lakše savladaju prostornu razdaljinu – voz. Međutim, ljudi su se retko
sami odlučivali na duža putovanja jer nisu imali načina da sa sigurnošću predvide tok takvih
putovanja, obezbede sebi smeštaj, pronađu najatraktivnija mesta i slično. Došlo je do potrebe za
novim zanimanjima – organizatorima putovanja koji će oformiti višednevne turističke programe,
obezbediti smeštaj, ishranu i ostale usluge za turiste.

Ovo je naročito postalo potrebno 50-ih godina prošlog veka. Razvojem automobilske industrije a
naročito komercijalizacije avio saobraćaja, mnoge udaljene zemlje sada postaju prilično
dostupne. Putovanja ka mediteranskim zemljama postaju trend za kojim svi žude. Međutim,
zamislite da neki čovek 50-ih godina prošlog veka sam sebi organizuje dvonedeljno letovanje u
mesto koje je udaljeno više hiljada kilometara, obezbedi smeštaj, ishranu, avio prevoz, a da pri
tom nema rezervacione sisteme, internet, pa čak ni telefon (tada malom broju ljudi dostupan).

Bilo je to vreme kada je delatnost organizovanja turističkog putovanja doživela pravi
procvat. Nastaju turističke agencije kakve i danas poznajemo (iako je prva turistička agencija
Tomasa Kuka nastala znatno ranije), koje nude turistima organizovanje putovanja i boravka.

Naročito dolazi do izražaja njihova posrednička uloga između tražnje (turista) i ponude
(hoteilijera, destinacija).

Tako je iz početne faze turističkog prometa, u kojoj su turisti u neposrednom kontaktu sa
pružaocima usluga (saobraćajnim, hotelskim, trgovinskim preduzećima, restoranima, muzejima,
bankama,…) zadovoljavali svoje potrebe za putovanjem i rekreacijom, s vremenom je počela
naprednija faza turističkog prometa u kojoj je pomoć posrednika turistima potrebna, a ponekad i
nužna.

Agencije su toliko ojačale svoju funkciju i tako se pozicionirale da su i turisti i hotelijeri vrlo
brzo postali zavisni od njihovih usluga. Turisti nisu morali brinuti o avio kartama, dokumentima,
smeštaju, boravku, ishrani i sl., a hotelijeri su mogli mnogo više da se posvete poboljšanju samih
usluga koje nude.

Putnička agencija je ona privredna organizacija koja usluge trećih organizacija, koje su potrebne
za   putovanje   i   boravak,   posreduju   putnicima   ili   ih,   u   posebnim   kombinacijama,   nudi   kao
sopstvene usluge.  agencija jeste privredno društvo, preduzetnik ili ogranak drugog domaćeg ili
stranog   pravnog   lica   koje   obavlja   delatnost   turističkih   agencija   pod   uslovima   propisanim
zakonom, radi sticanja dobiti.