Detektivske delatnosti u Sloveniji

Uvod

Obavljanje detektivskih poslova, nameće obavezu i potrebu da se donošenjem odgovarajućeg zakona precizno urede sva pitanja koja se odnose na djelatnost postojećih agencija za pružanje detektivskih usluga, licence i dozvole za rad, uslove za obavljanje delatnosti, oblike organizovanja, ovlašćenja detektiva i dr. Ovo iz razloga što pospešivanje privredne i slobodne preduzetničke inicijative iz oblasti zaštite predstavlja jedan od najbitnijih ciljeva koji se mogu postići donošenjem novih zakonskih i podzakonskih propisa .

POJAM, CILJEVI I OBAVLJANJE DETEKTIVSKE DELATNOSTI

Privatno obezbeđenje obuhvata zaštitnu, samozaštitnu i detektivsku delatnost, pri čemu se oficijelno definiše kao: analiza, otkrivanje i sprečavanje potencijalnih opasnosti i protivpravnih radnji koje narušavaju dostojanstvo i ugrožavaju život i fizički integritet lica, ili umanjuju vrednost imovine koja je predmet obezbeđenja. Usluge privatnog obezbeđenja ne spadaju u policijsku ili drugu bezbednosnu delatnost države, odnosno njihovim vršenjem se bezbednost lica i imovine ostvaruje iznad obima koji obezbeđuje država. S tim u vezi, detektivska delatnost obuhvata poslove prikupljanja i pružanja informacija u oblasti privatnog obezbeđenja, dok je detektiv osoba koje vrši prikupljanje i pružanje informacija u oblasti privatnog obezbeđenja.
Kategorije detektivske delatnosti su: traženje izgubljenih lica, aktivnosti privatnih istražitelja, aktivnosti detektiva u trgovinskim radnjama i aktivnosti agenata osiguranja. Opšti cilj detektivske delatnosti je otkrivanje i sprečavanje štetnih pojava i protivpravnih radnji koje narušavaju dostojanstvo i ugrožavaju život i fizički integritet lica, ili umanjuju vrednost imovine koja je predmet zaštite. Pod zakonom utvrđenim uslovima, detektivskom delatnošću mogu da se bave detektivi kao preduzetnici, individualno ili u Detektivskoj agenciji.
Subjekti (pojedinci i agencije) koji se bave detektivskom delatnošću, ne smeju da povređuju ili uskraćuju ljudska prava i slobode zajemčene Ustavom i opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima, a naročito utvrđenim Evropskom Konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao ni da ometaju rad sudova, javnih tužilaštava, policije i drugih državnih organa, privrednih društava, ustanova i drugih organizacija.
Ovi subjekti su dužni da sa maloletnicima postupaju obazrivo, vodeći računa o duševnoj razvijenosti, osetljivosti, drugim ličnim svojstvima i zaštiti privatnosti maloletnika, kako postupak ne bi štetno uticao na razvoj maloletnika. Oni ne smeju da vrše ovlašćenja policije, istražnih i drugih državnih organa, niti da nabavljaju ili koriste uniforme, oznake i legitimacije slične onim koje koriste policija, istražni i drugi državni organi.
Prema tome, detektiv ne sme da obavlja poslove za koje su zakonom određeni, odnosno ovlašćeni policijski, istražni i drugi državni organi, niti da vrši detektivsku delatnost za domaće i strane službe bezbednosti. Smatra se da je ovakvim propisivanjem napravljena jasna distinkcija detektivskih poslova u odnosu na policijske poslove i ostale odbrambene, bezbedonosne i kontraobaveštajne poslove, za čiji račun ne smeju pružati detektivske usluge. Detektiv ne sme da vrši detektivsku delatnost ni za političke stranke.
Najzad, u obavljanju svoje delatnosti, detektiv može da drži i nosi vatreno oružje samo u skladu sa zakonom o oružju. S tim u vezi treba napomenuti da je, u smislu člana 23. Zakona o detektivskoj djelatnosti Crne Gore, u vršenju detektivskih poslova detektivima izričito zabranjeno da nose vatreno oružje, upotrebljavaju druga sredstva prinude i koriste sredstva i naprave za elektronsko snimanje ili prisluškivanje .
Prema Nacrtu Zakona o privatnom obezbeđenju, pravo na obavljanje detektivske delatnosti pojedinci i Agencije stiču dobijanjem licence koju izdaje Komisija za licenciranje delatnosti privatnog obezbeđenja (u daljem tekstu: Komisija).