Digitalna štampa

Istorijat

Kroz istoriju možemo saznati na koji način su prve poruke bile pisane ili umnožavane: papirus su koristili stari Egipćani, dok su kasnije papir koji se dalje godinama usavršavao otkrili Kinezi. Dugo su se poruke ispisivale ručno na papiru ili životinjskoj koži, a kako je ručno pisanje, odnosno umnožavanje postalo isuviše sporo, kopije su retko pravljene, a pisana reč je bila dostupna malom broju ljudi. Potreba za pravljenjem kopija je vremenom postajala sve veća, a time je i započeo proces razvoja štamparskih tehnika.
Kao prvi pokušaj štampe, pojavila se tehnika klesanja ili ucrtavanja poruka na drvenim blokovima i nanošenjem boje oslikavanje na papiru. Kako je i ovaj proces bio spor i neefikasan u svakom smislu (uglavnom zbog jednokratne upotrebe blokova), bilo je neophodno osmisliti novi način umnožavanja. Tako je Johan Gutenberg 1439. godine osmislio prva „pokretna slova“ pravljena od metala koja su se mogla koristiti više puta, kao i štamprasku presu. Njegov pronalazak postaje epohalan jer je kombinacija ovih elemenata u praktičan sistem čija je upotreba omogućila masovnu proizvodnju štampanih knjiga. Gutenbergove štamparske tehnologije proširile su se ubrzo širom Evrope, a kasnije i sveta.
1445. godina se smatra godinom izuma štamparstva, odnosno tada je počela upotreba prese sa pokretnim metalnim slovima. Prve štamparske mašine su bile u obliku ravne ploče, a pritisak se ostvarivao pomoću druge ravne ploče. ovi prvi oblici su predstavljali tehniku visoke štampe. Ubrzo je je štampa na ovakvim mašinama postala neefikasna zbog nemogućnosti podjednakog pritiska na celoj površini za štampanje, te je ovaj oblik mašine polako dobijao drugačiji oblik, odnosno započinje štampa na mašinama sa rotacionim kretanjem.
Vremenom grafičke mašine i tehnike su usavršavane, a izdvojilo se 5 različitih tehnika: visoka štampa, duboka štampa, sito štampa, ravna (ofset) štampa i digitalna štampa.
 

Digitalna štampa

Svaka ofset štamparija se nalazi pred ozbiljnim problemom kada klijent donese hitan posao malog tiraža, koji traži visok kvalitet i prihvatljivu cenu. Iako sama priprema ofset mašine srednje veličine košta više nego što taj posao realno može doneti profita, poslovna etika ne dozvoljava da se posao odbije, uprkos svesnom gubitku. Jedini način da se zadrže takvi klijenti i da se zaradi na poslovima malog kolornog tiraža je primena digitalne štampe. Prednosti digitalne štampe su višestruke: jednostavna manipulacija, laka dijagnostika i održavanje, postojanost kvaliteta tokom rada, pogodnost štampanja malih tiraža, mogućnosti printing on demand i personalizacije štampanih materijala. Ovome treba dodati i činjenicu da na cenu jednog otiska ne utiče veličina tiraža.
Razvoj digitalne štampe, sasvim sigurno, širi paletu mogućih usluga i aplikacija i na taj način podiže nivo poslovanja i konkurentnosti na tržištu. Velika očekivanja korisnika po pitanju brzine, kvaliteta i ekonomičnosti samih mašina za digitalnu štampu dovela su do konstrukcije produkcionih printing sistema visoke rezolucije koji su uspeli da zadovolje zahtevane kriterijume.
Perfektan, intezivni, realističan kolorni otisak, brzo finiširanje posla, varijabilnost štampe i personalizacija otisaka su aspekti grafičke proizvodnje u kojima je digitalna štampa postigla najviši nivo u odnosu na bilo koju drugu tehnologiju. Ipak, pored kvaliteta, za štampu su od izuzetnog značaja i proizvodni troškovi samog otiska, tj. jedinična cena otiska, jer se u praksi pokazalo da na troškove proizvodnje u ogromnoj meri utiču troškovi potrošnog materijala same mašine (toneri, grejne stanice, fotoosetljivi bubanj) i njenog održavanja i servisiranja. Od toga zavisi kako će biti formirati cena proizvoda.
Na kraju, digitalna štampa nije konkurencija klasičnoj ofset štampi, već njena dopuna koja omogućava da poslovanje bude ekonomski opravdano i u malim tiražima punog kolora. Digitalna štampa je jednom nogom zakoračila u naš život, smelo i ponosito ali sa razlogom. Ukrotila je male tiraže, odgovorila svim potrebama tržišta po pitanju vremena i kvaliteta i postala ekonomična.
Digitalna štampa podrazumeva direktnu povezanost između računara na kom je urađena priprema (digitalna) i štamparske mašine. Ona se javlja kao najsavremeniji oblik štampe i otvara mogućnost za izradu štamparskih proizvoda koji su doskora bili nezamislivi, kao što je štampa po potrebi, štampa malih tiraža po pristupačnim cenama, personalizacija i slično. Digitalna štampa ima dve podkategorije.
Statička digitalna štampa tipa Computer to press koja predstavlja klasičnu ofset štampu na mašinama kod kojih jeosvetljivač za formu, CtPlate, postavljen na cilindru forme tako da se forma osvetljava i razvija na samoj štamparskoj mašini. Dalji tok štampe je isti kao i kod klasične ravne ofset štampe.
Drugu podvrstu nazivamo dinamičkom digitalnom štampom Computer to print, a kod nje se štamparska forma stvara za svaki radni ciklus. Ona je najčešće beskontaktnai bazirana na ink-jet postupku ili štampi sa suvim ili vlažnim tonerom pomoću elektrofotografije