Efikasnost

Uvod

Organizacije su sastavni deo civilizacije koje su nastale iz potrebe ljudi da zadovolje različite potrebe. Svaka organizacija poput jednog preduzeća mora da ima: ciljeve, svrhu svog postojanja, ljude kao najvažniji element, resurse koje će članovi koristiti, aktivnosti koje moraju biti struktuirane, upravljanje tj. menadžment koji usmerava sve elemente ka postavljenim ciljevima. Efikasnost i efektivnost su od suštinskog značaja za razmatranje uspešnosti preduzeća i pored produktivnosti predstavljaju osnovne pokazatelje uspešnosti organizacije. Proizilaze iz osnovnog ekonomskog principa- MINI-MAX PRINCIP. Reč je o konceptima koji u sebi sadrže i povezuju ciljeve preduzeća i resurse koje preduzeće koristi radi realizacije svojih ciljeva. Svaka organizacija ima uvek jedan pravi faktor bez kojeg se ne može zamisliti funkcionisanje, a to su ljudi. Kao koncepti koji u sebi sadrže i povezuju ciljeve preduzeća, resusrse i transformacione procese koji predstavljaju osnovu za realizaciju ciljeva, efikasnost i efektivnost su od suštinskog značaja za svako preduzeće. Oni zajedno pokazuju alokativnu sposobnost preduzeća. Globalno posmatrano efektivnost izražava sposobnost izbora a efikasnost proizvodnu i racionalnu sposobnost preduzeća.
U daljem radu definisaću efektivnost i efikasnost, prikazaću njihova svojstva i kroz tekstove ću obrazložiti njihov značaj. Rad sadrži pet delova koji sa svojim podnaslovima čine jednu celinu. Pokušaću da navedem osnovne odlike i oblike ove tematike vodeći se tekstovima poznatih ekonomista i stručnih ljudi koji su i meni približili ovu temu, svakako važnu za današnje poslovanje.
1. Efikasnost

Efikasnost je zahtev da se u organizaciji ostvare postavljeni ciljevi, uz najmanje korišćenje raspoloživih resursa, odnosno uz najviši nivo racionalnosti njihove upotrebe. To je sposobnost organizacije da se minimiziraju sredstva potrebna za ostvarivanje organizacionih zadataka. Efikasnost izražava delotvornost obavljanja ekonomskih procesa preduzeća ili nastojanje preduzeća da što bolje obavi izabrane poslove. Što je potrebna manja količina resursa da se ostvare odredjeni rezultati, odnosno što se sa odredjenom količinom resursa ostvaruju veći rezultati, to je efikasnost preduzeća veća i obrnuto. Postoji nekoliko vrsta efikasnosti:
• poslovna efikasnost
• alokativna efikasnost
• distributivna efikasnost
• ekonomska efikasnost
• tehnološka efikasnost
1.1 Poslovna efikasnost

Poslovna efikasnost je zahtev da se zadaci izvršavaju uz što niže troškove. U organizacionim sistemima se proizvodi, pružaju usluge, i obavljaju svrsishodne delatnosti. Svaka organizacija ima svoj proizvod, bez obzira o kojoj je reč. Menadžment svake organizacije mora obavljati poslove i radne zadatke tako da se uz što manje resursa ostvari što veći efekat. Poboljšanje efikasnosti često ima za posledicu značajne uštede i smanjenje troškova, a to je i najčešće citirani cilj za uvođenje e-poslovanja. Mogućnost povezivanja bez ikakvih ograničenja u velikoj meri smanjuje troškove komunikacije i koordinacije pri obavljanju zajedničkih poslovnih transakcija. Time se zaobilazi i čitav niz posrednika u poslu koji su u klasičnom načinu poslovanja vodili računa o tokovima informacija i dobara u lancu nabavke. Kao moderno sredstvo za postizanje što veće efikasnosti u poslovanju vrši se uvodjenje profitne decentralizacije koja se sastoji u svrsishodnom dezagregiranju preduzeća na odredjeni broj autonomnih organizacionih podsistema, koji samostalno vode svoje poslovanje i odgovorni su za rezultate ostvarene u tom poslovanju.
Na primer japanski stil menadzmenta unosi potpuno nove ideje upravljanja i odlučivanja i samim tim uslovljava efikasnost najviseg nivoa. Najvažniji princip japanskog menadžmenta je sakupljati mudrost od ljudi koji rade u samoj kompaniji i koristeći to sakupljeno, graditi snagu kompanije. Da bi se te prikupljene i akumulirane ideje na poslu upotrebile, svi zaposleni moraju da imaju odgovarajuće sposobnosti da primene svoju pamet, nove ideje, a sistem mora da bude tako koncipiran da radnika motiviše da izvlači na površinu i zatim koristi te ideje iskazane kroz nove predloge, poboljšanje rada i uslova u celini. Kod prikupljanja predloga i ideja od strane zaposlenih stvoren je ceo sistem sređivanja i korišćenja tih predloga poznat kao “krug kontrole kvaliteta – QC”, uz postojanje i drugih vidova prakse koji su usmereni na prikupljanje i korišćenje ove kolektivne pameti. Opšti cilj japanskog menadžmenta je da se stvori poverenje između rada i menadžmenta, što predstavlja jedan od ključeva preduzimljivosti radnika i izgrađivanje dobrih odnosa između njih i uprava kompanija.